Hvaljen i kuđen, heroj i terorista, čovek koji je stradao od ruke iste dinastije u čijem ustoličavanju je učestovao… uzuzetan vojnik i “zaverenik po profesiji”, Dragutin Dimitrijević Apis ostaje ličnost o kojoj do danas traju polemike.

Nesporno je da je reč bila o čoveku koji je bio jedan od glavnih zaverenika u Majskom prevratu kada su u svom dvoru ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović i ponovo ustoličena dinastija Karađorđević. Verovao je da su Obrenovići tirani, a da je vojska pod njima obeščašćena i ponižena.

REKLAME- OSTATAK ČLANKA U NASTAVKU:

Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio političarima i dinastiji Karađorđević, Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.

KAKO JE APIS POSTAO NAJMOĆNIJI ČOVEK SRBIJE

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijević osniva tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”. Ovo društvo u narodu je ostalo mnogo bolje poznato pod nazivom “Crna ruka” a njeno jezgro formirano je još pre svgravanja Obrenovića.

Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Pričalo se da je on najmoćniji čovek u Srbiji. Njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a “crnorukaši” su davali potporu i radili na ideji ujedinjenja svih Srba u jednu državu. Odatle i priče o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i da je, ako i nije učestovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

– Pukovnik Dragutin Dimitrijević bio je veliki patriota. Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu – zapisao je kasnije o Apisu hroničar i veliki prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs.

U junu 1914. godine, Aleksandar Karađorđević postaje regent. On je znao kolika je Apisova moć i koliku opasnost ovaj čovek može da predstavlja – i po regenta lično i po krunu.

Borba njih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prinčevi prijatelji i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

PAD I POSLEDNJE REČI

Usred ogorčene borbe za prevlast, dogodio se Prvi svetski rat i najveći egzodus srpskog naroda. Sukob se iz Beograda preselio u Grčku. Za konačni obračun, i Apis i regent Aleksandar izabrali su Solun…

Dragutinu Dimitrijeviću se danas prepisuje odgovornost za jedan manje poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta.

Tom prilikom je, navodno, na regentov automobil ispaljeno više puščanih plotuna. Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen u decembru iste godine. Slučaj protiv njih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”.

Sponsored Links:

Za vreme suđenja koje je trajalo puna dva meseca, mnogi su se okrenuli protiv Dragutina Dimitrijevića. Ironično, glavni protivnik postao mu je upravo čovek čiju je dinastiju doveo na vlast. A protiv princa se ovog puta nije moglo… kazna je bila izvesna.

Dragutin Dimitrijević je osuđen na smrt. Streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem 26. juna 1917. godine.

Pre streljanja, Apis je, ispisujući svoju poslednju volju, rekao: “Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen…”

Organizacija “Ujedinjenje ili smrt” ovim je zvanično prestala da postoji mada je do današnjih dana ostala priča o njenom obnavljanju i delovanju koje seže do svih događaja u novijoj srpskoj istoriji.

Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan, a njegove zasluge su još jednom u istoriji priznate.