Kardiovaskularne bolesti se po učestalosti obolevanja i umiranja nalaze na prvom mestu svuda u svetu, a pitanje kako sniziti krvni pritisak bilo je najpretraživanije na Guglu protekle godine iz domena zdravlja

Sponsored Links:

Prim. dr Živan Dimitrijević naglašava da su smetnje sa srcem mahom nasledne, ali ih je moguće odložiti i ublažiti ako smo vitki, fizički aktivni i nismo izloženi stresu

Kardiovaskularne bolesti se po učestalosti obolevanja i umiranja nalaze na prvom mestu svuda u svetu, a pitanje kako sniziti krvni pritisak bilo je najpretraživanije na Guglu protekle godine iz domena zdravlja. Prim. dr Živan Dimitrijević, internista spec. kardiolog sa Poliklinike “Tectum med Labor”, naglašava da su smetnje sa srcem mahom nasledne, ali ih je moguće odložiti i ublažiti ako smo vitki, fizički aktivni i nismo izloženi stresu…

Masovno izbegavanje lekara

REKLAME: OSTATAK ČLANKA U NASTAVKU:

– Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, visok krvni pritisak je onaj gde je sistolni, odnosno gornji, veći od 140, a donji ili dijastolni veći od 90. To je najčešća kardiovaskularna bolest i bolest uopšte. Kad sam počeo da studiram medicinu, pre 45 godina, postojala je priča da kod 30 odsto odraslog stanovništva postoji visoki krvni pritisak koji je potrebno lečiti. Vremenom, to je moj utisak iz iskustva, taj procenat stigao je do 50 odsto. U svim stručnim svetskim časopisima govori se o tome da je hipertenzija u porastu, ali se niko ne izjašnjava o procentima. Na to sigurno utiče stres, kao i užurban i nezdrav način savremenog života – kaže prim. dr Živan Dimitrijević.

Pritisak i holesterol

Holesterol i visok krvni pritisak nisu “povezana igra”, objašnjava kardiolog. Sam po sebi holesterol i masnoće ne podižu pritisak, ali kada se udruže s pritiskom, onda stvaraju problem celom organizmu. Onda indirektno postaju povezana opasnost za obolevanje srca i mozga, a to su već komplikacije, komplikacije koje se umnožavaju.

REKLAME: OSTATAK ČLANKA U NASTAVKU:

Ako i vi spadate u ovih 50 odsto potencijalno ugroženih, ne čekajte prve simptome, već sa navršenih 40 godina jednom mesečno, kod kuće, izmerite pritisak, savetuje doktor.

I kad merenjem ustanove da imaju visok pritisak, ljudi, nažalost, izbegavaju da odu kod lekara

– I kad merenjem ustanove da imaju visok pritisak, ljudi, nažalost, masovno izbegavaju da odu kod lekara jer se plaše istine. Bez merenja, prvi znak koji ukazuje na hipertenziju jeste glavobolja, posebno potiljačna, potom vrtoglavica, blage smetnje s vidom i ukočen vrat. Takođe, ljudi koji nose naočare za korekciju vida imaju povišen pritisak u nešto većem broju nego ostali – naglašava kardiolog.

Četiri osnovne stvari

Pritisak možete sniziti uz nekoliko jednostavnih promena načina života, a prvi je da stanete na vagu, poručuje doktor.

Smanjite so u ishrani

Sponsored Links:

– Ako je vaš indeks telesne mase veći od preporučenog, obavezno skinite kilažu. Pored toga, smanjite so u ishrani. To ne znači da je treba svesti na nulu, ni to nije zdravo. So gubimo znojenjem, mokrenjem, te je treba nadoknaditi, ali ne i preterivati, kao što to često rade osobe sa hipertenzijom, što je statistički dokazano. Turšiju i kiseli kupus, recimo, koji su vrlo slani, mogu da isperu pre jela, a to je, inače, jedno od najčešćih pitanja koja mi pacijenti postavljaju u vezi sa hranom – objašnjava prim. dr Živan Dimitrijević.

Ispravno merenje

Jednom mesečno posle navršene 40. godine izmerite pritisak, a ako bilo kada tokom merenja ustanovite visoke vrednosti, sledećih mesec dana merite pritisak svaki dan u isto, određeno vreme. Ukoliko se u tih mesec dana tri puta desi da je pritisak povećan, kardiolog savetuje da obavezno posetite izabranog lekara.

Treća bitna stvar je kretanje, odnosno fizička aktivnost. Njen nedostatak je izdvojen kao poseban uzrok za sve kardiovaskularne bolesti i to je postala bolest moderne civilizacije.

Šetnja čuva zdravlje srca

– Kad čovek obavlja fizičku aktivnost, angažuje se muskulatura, koja onda povlači krv da bi se snabdela kiseonikom i šećerom za svoj rad. To automatski smanjuje prosečni krvni pritisak u organizmu. To vam je, slikovito, kao kada jednu količinu vode stavite u više cevi, onda pritisak mora da bude manji. Preporučuje se kontinuirana, dozirana aktivnost, nećemo da vežbamo za Olimpijadu, jer vrhunski sport nije zdrav. Treba da budemo aktivni tako što ćemo da uposlimo što veće grupe mišića istovremeno, pešačimo, radimo sitne vežbice i slično, i to svakog dana – savetuje kardiolog, i dodaje:

– Kod onih koji imaju povišeni šećer u krvi preporučuje se adekvatna regulacija šećera, jer to takođe utiče na kvalitetno normalizovanje pritiska, a naveo sam nekoliko osnovnih stvari koje svako može da uradi za sebe, ne mora čak ni da ide kod doktora.

Domaće, na kašiku

Kada je reč o ishrani, kardiolog naglašava da je veoma važno da se ono što unesemo i potroši, a brzu hranu apsolutno treba izbegavati, jer je ona u kombinaciji s kola pićima recept za gojaznost. – Naša domaća hrana, koja se jede na našem podneblju, sasvim je korektna, važno je da bude raznovrsna. Ona podrazumeva i dosta povrća i voća, kuvanog ili sirovog, ko kako voli. Kuvana čorbasta jela bogata povrćem odlična su, punjena paprika je, recimo, naše fino jelo s malo mesa i dosta povrća, posebno ako se između stavi neki krompirić – savetuje prim. dr Živan Dimitrijević.

Sponsored Links:

izvor: (informer.rs/espreso.co.rs)