Sećanje na “Oluju” jeste sećanje na patnju, gubitak i nepravdu, ali i poziv da se istina sačuva, da se ne zaboravi, i da se više nikada ne ponovi.
Sutra se navršava tačno trideset godina od zločinačke vojne akcije poznate pod nazivom “Oluja”, jedne od najtragičnijih i najmračnijih stranica savremene istorije srpskog naroda. “Oluja”, nažalost, nije bila samo klasična vojna operacija – ona je predstavljala kulminaciju i direktni nastavak genocidne politike koja je svoje korene imala još u vreme Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
Bila je to završna faza dugoročnog i sistematskog procesa čiji je cilj bio istrebljenje i uništenje svega što je srpsko na teritoriji Hrvatske.
Na pravoslavni praznik Blage Marije, 4. avgusta 1995. godine, srpski narod je izložen brutalnom vojnom napadu na sektorima „Sever“ i „Jug“, koji su u tom trenutku bili pod formalnom zaštitom Ujedinjenih nacija. Uprkos svim garancijama koje su prethodno dali predstavnici međunarodne zajednice, kao i činjenici da su ti prostori bili deo zaštićenih zona Ujedinjenih nacija (UNPA), napad je ipak sproveden – bez upozorenja, bez milosti i bez posledica za počinioce.
Tokom te akcije, desetine hiljada Srba je bilo primorano da napusti svoje domove u paničnom bekstvu, dok su sela paljena, imovina pljačkana, a oni koji su ostali – pretežno starci i nemoćni – brutalno ubijani. Egzodus koji je tada usledio ostaje upamćen kao jedan od najvećih progona na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Svakom ko ima promil srpske krvi u venama ovaj datum je rana i podsetnik na stradanje i patnju običnog naroda, i podsetnik da se tako nešto nikada u istoriji ne sme ponoviti.
Veljko Ražnatović jedan je od poznatih ličnosti koja vrlo transparentno i glasno iskazuje svoj stav i patriotizam. Ovog puta, u sportisti je gnev izazvala činjenica da je njegova prezimenjakinja Jelena prisustvovala vojnoj paradi Hrvatske, koja ovaj gnusni čin slavi svake godine.
Prema dostupnim informacijama, Jelena Ražnatović je otpravnica poslova u Ambasadi Crne Gore u Hrvatskoj.
– Jelena, sramoto svog prezimena! Đedovi te prokleli! Najgori su domaći izdajnici! Pa, to je tvoj narod proteran, šušo! – napisao je Ražnatović putem svog Instagram storija.
Akcija “Oluja” nije bila izolovan događaj, već deo šire, dugogodišnje politike etničkog čišćenja Srba sa prostora Hrvatske, koja ima svoje istorijske paralele u zločinima Nezavisne Države Hrvatske (NDH) iz perioda Drugog svetskog rata. Ona predstavlja završni čin procesa čiji je cilj bio eliminacija srpskog prisustva u Hrvatskoj – ne samo fizički, već i kulturno, duhovno i identitetski.
Tri decenije kasnije, rana još uvek nije zalečena. Istina o “Oluji”, o ulozi tadašnjih hrvatskih vlasti, o odgovornosti međunarodne zajednice koja je ćutala, ali i o stradanju srpskog naroda, mora se čuvati i prenositi – ne zbog osvete, već zbog pravde i pamćenja. Jer narod koji zaboravi sopstvenu tragediju rizikuje da je ponovo doživi.
“Oluja” nije bila samo vojna operacija – bila je oluja u najdubljem, najtragičnijem smislu te reči. Bila je to oluja koja je srpskom narodu u Hrvatskoj iščupala korene, zgazila dostojanstvo, ugasila živote i zauvek promenila sudbine generacija. U zoru 4. avgusta 1995. godine, dok su mnogi spavali u svojim domovima, probudila ih je artiljerija, strah i jecaj majki koje su decu nosile na rukama bežeći iz plamena. Starci su ostajali da čuvaju kućne pragove, ne verujući da će ih njihovi prvi susedi izdati, ali su upravo oni dočekali smrt – sami, zaboravljeni, spaljeni. Kolone izbeglica protezale su se kilometrima, kroz prašinu, kišu i suze, dok su iz prikrajka još uvek gorele kuće, zvona crkava utihnula, a srpski jezik na tim prostorima pretvoren u tišinu.
Sećanje na “Oluju” jeste sećanje na patnju, gubitak i nepravdu, ali i poziv da se istina sačuva, da se ne zaboravi, i da se više nikada ne ponovi.