365 Srbija

Molitve iz različitih delova Bilbije za trenutke duhoklonuća

Kada se ljudsko biće nađe u tuzi ili duhoklonuću, bitno je da pronađe jednu svetu tačku kojoj može da se okrene.

Stoga vam danas prenosimo molitve namenjene za trenutke “duševne tuge”:

“Gospode Isuse Hriste, pomozi mi.

Teškom čamotinjom pritisnut sam; životne nevolje i iskušenja, i mnogobrojne nužde i tuge vitlaju me i pridavljuju; tužna je duša moja, ne odvajaj se od mene, Svetlosti Nezalazna, nego svagda boravi u meni, jer bez Tebe je – muka i nevolja, a sa Tobom – uspokojenje i radost.

Svemogućom silom Svojom učini da od mene pobegne mračni oblak smućujućih me misli i neraspoloženja, da iščezne jad i tuga srca. Gospode, neka me ne smućuje breme grehovno, i neka se u Tebi, Spasitelju našem – opravdam, jer si Ti – “umilostivljenje za grehe naše” (1 Jn.2,2) – postradali na krstu radi grehova naših.

Neka me ne smućuju žitejske nevolje i napasti, svetovne brige i glavobolje, jer si Ti jedini Dobar i Čovekoljubiv; dao si utehu vernim slugama Svojim, govoreći: “neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti” (Jevr. 13,5); “može li žena zaboraviti porod svoj…? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe” (Is. 49,15). Ti si kroz usta apostola Tvog rekao: “Ponizite se pod silnu ruku Božiju, da vas uzvisi kada dođe vreme. Sve brige svoje prenesite na Njaga, jer se On brine za vas” (1 Petr. 5,6-7).

Gospode, evo ja mnogogrešni, svu muku svoju, sve brige i glavobolje svoje prenosim na Tebe, Spasitelja mog, i jecajući vapijem Ti: ukaži mi blagovremenu pomoć Tvoju u svim iskušenjima i nevoljama mojim, koje Sam znaš, i sve uredi na Dobro, po svetoj i spasonosnoj volji Svojoj.

Neka me ne smućuju ljudske nepravde i uvrede; oprosti bližnjima mojim sve te nepravde i uvrede, a mene grešnog pomiluj, oprosti mi grehe, i ne liši me zaštite Tvoje i milostivog blagoslova Tvog, da bih mogao smelo govoriti: “Gospod je pomoćnik moj, i neću se bojati, šta će mi učiniti čovek?” (Jevr. 13,6).

O, žalostivi Gospode, počuj tužnu dušu moju; Umiri je i izbavi je; Sačuvaj je pod krovom dobrote Tvoje u sve dane života moga, i Sam upravi život moj ka spasenju, Molitvama Vladičice Bogorodice i Svih Svetih Tvojih. Amin.”

Izvor: Espreso.co.rs

Obeležavamo prepodobnog Ilariona Ispovednika, veruje se da će nam pomoći

Srpska pravoslavna crkva njeni vernici proslavljaju prepodobnog Ilariona Ispovednika. Veruje se da će nam pomoći da kao ruža kroz beton pobedimo sve probleme.

Ilarion Ispovednik, bio je iguman manastira Pelikita blizu Helesponta.

Isceljivao je bolesti ljudima, i progonio zle duhove.

U osmoj pesmi Kanona, sveti Josif Pesmopisac piše za njega da je od mučitelja podneo gonjenje za poštovanje časne ikone Spasiteljeve, i naziva ga mučenikom. To se dogodilo u vreme Lava Jermenina, tada je nastalo ikonoborno gonjenje, u kome je postradao i ovaj Božji čovek.

Kao što ruža izraste na trnju, tako se ovaj veliki svetitelj rodi od roditelja neznabožačkih, u selu Tavati blizu Gaze Palestinske. Dadoše ga roditelji na nauke u Aleksandriju, gde daroviti mladić brzo primi i svetsku učenost i duhovnu mudrost.

Demoni su ga plašili raznim strašilištima, no on ih je molitvom Bogu i krsnim znamenjem, vazda pobeđivao i odgonio. Oko njega se sabra mnoštvo ljubitelja duhovnog života, i sv. Ilarion posta za Palestinu ono što je za Egipat bio sv. Antonije

Božestven učitelj, neoslabni podvižnik, divan čudotvorac, Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca. No bojeći se pohvale ljudske – i govoreći kroz plač: “teško meni, primih na zemlji platu svoju!” – on je begao iz mesta u mesto samo da bi se ukrio od ljudi i ostao sam sa svojom dušom i Bogom. Tako se nastanjivao i izvesno vreme živeo u Misiru, u Siciliji, u Dalmaciji i najzad na Kipru, gde je i skončao svoj mnogotrudni život okolo 372. g. u 80. godini svoga života. Čudotvorne mošti sv. Ilariona prenese učenik njegov Isihije u Palestinu i položi u manastir njime osnovani.

Izvor: Alo.rs/Espreso.co.rs

Sasvim je u redu, dodaje, da na “crveno slovo”, obavimo neodložne poslove

Vladika Grigorije često s pratiocima na društvenim mrežama polemiše o filozofiji religije, a neretko i razbija zablude o čvrsto ukorenjenim verovanjima kod pravoslavnih Srba. Poslednja u nizu dilema koju je razrešio je da li smeju da se obavljaju kućni poslovi na crkvene praznike, odnosno kada je crveno slovo u crkvenom kalendaru.

Sasvim je u redu, dodaje, da na “crveno slovo”, obavimo neodložne poslove, posebno što SPC u svom kalendaru ima 38 praznika, plus 49 nedelja koja se štampa crvenim slovima u kalendaru.

“Često dobijam pitanja da li se smeju obavljati kućni poslovi na crkvene praznike? Da li se sme uključiti veš-mašina, počistiti stan, opeglati odeća? Odgovor glasi: Da, sme. U većini slučajeva, uverenje da se ne smeju obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujeverja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se toga dana proslavlja”, napisao je na svom profilu Vladika Grigorije.

“Zamislite da je samo neki praznik i mi kažemo: ‘Danas ne radimo ništa, ali idemo u restoran. Onda nas tamo poslužuju konobari, koji su isto kao mi hrišćani i koji trče i rade. I mi mislimo da smo nešto bolji od njih’. Međutim, nismo jer oni su bolji od nas u tom trenutku jer nas služe. Isto tako je zanimljivo moje sećanje na detinjstvo kada su u mom selu ljudi odmarali od poljskih poslova”, priča sveštenik i nastavlja:

“Tog dana praznika nisu išli u crkvu, nego su igrali karte i svađali se dok igraju karte. Na Svetoj Gori, koliko se ja sećam, a i u manastiru u kom sam ja živeo, kod vladike Atanasija, mi bismo posle službe – ako se služi liturgija, a naravno liturgija je na praznik i crveno slovo, ručali, a onda bimo i radili. Išli smo na svoja poslušanja. Dakle, rad sam po sebi nikada ne može biti zlo. Međutim, nepoštovanje praznika i nemanje respekta prema svetitelju kojeg tog dana praznujemo se ogleda u tome šta mi mislimo i kuda su upućene naše misli i naša dela, a ne na to da sada sedimo i ništa ne radimo”, rekao je on.

Izvor: Espreso.co.rs

Važno je da znate!

Vernici koji nose brojanice često ne znaju šta da rade sa njima kada ostare ili puknu, pa ih čuvaju jer smatraju da je greh baciti ih.

A niko ne zna da se stare brojanice zapravo donose u crkvu. Kako su crkvenjaci rekli, stari končani delovi se posle nekog vremena spaljuju, a krstići se čuvaju i recikliraju, i nikad se ne bacaju.

Ako ste čuvali svoje stare brojanice, sada znate šta vam je sa njima činiti.

Molitva pomoću brojanica jedan je od najstarijih načina molitve, koji su naročito negovali pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolički karakter.

Obično su crne boje i time nas upućuju da vodimo trezven i ozbiljan život u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od čiste ovčije vune, što nas podseća da smo mi slovesne ovce Dobrog Pastira Gospoda Hrista koji je sam kao Jaganjac Gospodnji postradao za nas i izbavio nas od večne smrti.

Na kojoj ruci se nosi brojanica

Brojanica se nosi na levoj ruci, i to iz praktičnih razloga. Naime, dok se krstimo prilikom molitve, lakše je da se ona drži u levoj ruci. Naravno, nikakav problem nije da se brojanica nosi na desnoj ruci jer odabir ruke nije versko već praktično pitanje. Postoje i brojanice koje se nose oko vrata.

Male brojanice obično imaju 33 čvorića. Postoje i veće brojanice od po 50, 100 ili 300 čvorića. Po jednom starom predanju, bio je jedan monah koji je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojavao svoje molitve, ali đavo mu je stalno razvezivao čvoriće koje bi ispleo.

Jednom mu se javio anđeo i naučio ga da plete čvorić koji se sastoji od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu. Ovakvu brojanicu đavo nije mogao da rasplete.

Izvor: Espreso.co.rs

– I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna

Vreme posta je vreme duhovnog uzdizadnja, vreme kada se približimo Bogu, a najbolji način za to jeste molitva. Osnovno učenje Oca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome, a njegove mudre reči pomažu vernicima.

– I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vežbati sebe da srce otvorimo Bogu.

Vreme posta je vreme duhovnog uzdizadnja, vreme kada se približimo Bogu, a najbolji način za to jeste molitva. Osnovno učenje Oca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome, a njegove mudre reči pomažu vernicima.

– I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vežbati sebe da srce otvorimo Bogu.

Kad ona počne sama da se tvori, bez tvoje volje, to je neverovatna, božanska snaga. Osećaš neiskazanu radost. Sve ti je omiljeno, sve ti je dobro, sve ti je sveto.

To je Božanska blagodat koja se daje, ne zavisi od naše volje, želje; sama se kreće, kao neki motor. Čovek koji ima tu molitvu, šta god vidi, koga god vidi – raduje se. Zato je Sveti Serafim Sarovski posetiocu govorio: „Radosti moja!“

Zato, večeras kada krenete na spavanje prekrstite se i obratite se Bogu samo ovim rečima: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!

Ako vam ovo uđe u naviku svaki dan, videćete kako se istinski mir i radost uvlače u vašu dušu. Otac Tadej kaže: “I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje.”

Izvor: Espreso.co.rs

Često vernici pitaju gde se pale sveće za „žive“, a gde za „mrtve“

Pre nego što u crkvi zapalimo sveću, potrebno je da se prekrstimo, celivamo je i namenimo za koga je palimo, savetuje Slobodan Nikolić, hroničar i kolekcionar iz Kruševca.

Često vernici pitaju gde se pale sveće za „žive“, a gde za „mrtve“. To pitanje Crkva je odredila rečima „Svi su živi i svi su jedno u Hristu Isusu“. To znači da nema razlike gde ćemo paliti sveće za zdravlje i spasenje, a gde za upokojene, jer nema mrtvih u Gospodu.

– Uobičajeno je, i to nije pogrešna praksa, da se na gornjim čiracima pali za zdravlje i spasenje bližnjih, a na onim donjim za pokoj duša – objašnjava Nikolić.

Preporuka je da se uzimaju sveće od čistog voska. Bolje je upaliti jednu voštanicu za sve, nego više parafinskih sveća za svakog za koga se molimo.

– Najbolje je sveće paliti pre ili posle bogosluženja, da se hodanjem kroz hram ne bi ometala služba i pažnja vernika – navodi Slobodan Nikolić u priređenom priručniku „Pravoslavne pouke“. – Ako se na bogosluženje zakasni, treba sačekati da se ono završi, a nikako paliti dok ono traje. Posebno je velika greška to učiniti u hramovima gde su svećnjaci napred, ispred Carskih dveri. Taj prostor je rezervisan samo za sveštenoslužitelje.

Sveću namenjujemo rečima i to za žive: „Ovu sveću za zdravlje i spasenje moga brata, Gospode, pomiluj i spasi“ ili za mrtve „Ovu sveću za pokoj duše moga oca…“. Sveće se nikada ne pale za Gospoda, Presvetu Bogorodicu i svetitelje, kako je to negde potpuno pogrešan običaj.

Izvor: Espreso.co.rs

David je svim srcem prihvatio učenja islama, dok su konkretni razlozi za njegov izbor ostali pomalo nejasni

Gold David je ugledni australijski sveštenik, koji je objavio da je prihvatio islam.

On je sada promenio ime u Abdul Rahman.

David, veoma cenjeni sveštenik u australijskoj hrišćanskoj zajednici i koji sada živi na Tasmaniji, prihvatio je islam nakon što je služio Crkvi dugih 45 godina.

David je svim srcem prihvatio učenja islama, dok su konkretni razlozi za njegov izbor ostali pomalo nejasni.

Mediji pišu da, dok su neki ljudi zabrinuti kako će njegov prelazak na islam uticati na zajednicu, drugi su zadovoljni njegovim izborom i pokazali su svoju podršku.

Izvor: Espreso.co.rs

Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju

Ako se nađete u neprijatnoj situaciji i neko pokuša da vas uvredi ili ponizi, vodite se savetom vladike Nikolaja. Jedino tako ćete iz „borbe“ izaći kao pobednik. Oprostite im i zapamtite da je u njima puno bola i besa čim moraju da se služe uvredama. Zato, kad sledeći put kada neko pokuša da vas povredi, setite se ovih mudrih reči: Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.

Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.

Ovi su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Oni su mesto mene ispovedili grehe moje pred svetom. Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe. Oni su me mučili onda, kad sam ja bežao od muka. Oni su me ružili onda, kad sam ja sam sebi laskao. Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja gordio sobom…

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim. Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu. Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu. Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom. Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iz sna. Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van. Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ih ogorči protiv mene da bi moje bekstvo k Tebi bilo bespovratno; da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina; da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj; da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: gordosti i gneva; da bi sve svoje blago sabrao na nebu; ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života. Neprijatelji su me naučili da znam, – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelja u svetu izvan sebe. Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.

Zaista teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji. Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje. Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna. Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Zato slobodno korača između njih i moli se Bogu za njih; Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Izvor: Espreso.co.rs