Stručnjaci upozoravaju na učestalost ekstremnih vremenskih nepogoda zbog klimatskih promena
Centralna i zapadna Srbija, kao i Vojvodina, su najranjiviji regioni
Hladni front je uz razornu oluju u Srbiji spustio tropsku temperaturu posle višednevnog tropskog talasa na vrednosti ispod proseka za jul i, prema vremenskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), danas će biti promenlјivo oblačno i toplije uz sunčane intervale, naročito u prvom delu dana u Vojvodini, ali i sa retkom pojavom kratke kiše ili plјuska uz mogućnost grmlјavine. Duvaće slab i umeren, na istoku povremeno i jak severozapadni vetar. Najviša temperatura biće od 24 do 27 stepeni.
U petak uveče se očekuje razvedravanje u svim krajevima, a za dane vikenda i tokom naredne sedmice toplo i uglavnom suvo, ali ne i potpuno stabilno. Temperatura će od subote postepeno da raste, a pojava kratkotrajne kiše ili plјuska sa grmlјavinom biće veoma retka (izolovana).
Ekstremi kakve nikad u Srbiji nismo imali
Međutim, kako su stručnjaci objasnili za “Blic”, zbog promene klime i zagrevanja planete, kako u svetu, tako i u Srbiji, u budućnosti možemo očekivati učestalost ekstremnih pojava, poput iscrpljujućih toplotnih talasa, jakih olujnih vetrova, superćelijskih oluja, poplave, suše, grad i drugo.
Ana Vuković Vimić, klimatolog i redovna profesorka Poljoprivrednog fakulteta, gostujući u emisiji “Blic dan”, rekla je da je Srbija trenutno u trendu povećanja učestalosti oluja ovakvih razmera i da su tri dela zemlje na posebnom udaru ekstremnih nepogoda.
-Srbija, naročito centralna i zapadna oblast, ranije je bila pogođena jačim olujama ili gradom oko jednom godišnje tokom 20. veka. Međutim, sada smo u trendu povećanja učestalosti tih oluja. Sada je moguće da neko doživi jak grad i četiri do pet puta godišnje na istom mestu. Pre nekoliko decenija, to je bilo nezamislivo-rekla je Vimić.
Vojvodina najranjiviji region
Objasnila da je Vojvodina posebno ranjivi region, karakteristična po ravnoj, veoma zagrejanoj površini koja hrani energijom oluje. Uporedila je sever zemlje sa tignjom koji se sve više zagreva.
-Ovakva topografija je slična oblastima u Americi gde se javljaju tornada. Videli smo ekstremne događaje i prošle godine, sa olujama koje su se prostirale do istoka Srbije. Rasprostranjenost ovih nepogoda raste-rekla je profesorka.
Nigde neće biti bezbedno
Broj regiona sa visokim rizikom od ekstremnih padavina ili oluja, prema predviđenjima će se značajno povećati.
-Do sredine 21. veka, preko 52 odsto teritorije Srbije biće u visokom riziku, što znači da će gotovo svake godine biti pogođena ovakvim nepogodama. Ne postoji oblast koja će ostati bezbedna –upozorila je profesorka.
Zašto imamo tako jake oluje
Ana Vuković Vimić je rekla da je oluja je manifestacija uslova na putanji kretanja vazduha, to nije pojava koja se napravi i putuje. Oluja je nešto što je stalno u procesu stvaranja i hranjenja energijom na svojoj putanji i zato nije moguće delovati na nju nikakvom ljudskom tehnologijom da se ona promeni.
Prema njenim rečima, karakteristično za superćelijske oluje je da se užasno brzo kreću, ali ne mora da bude superćelijska oluja, može da bude i klaster višećelijskih oluja koji se slično manifestuje kada se više oluja spoji i naprave veliki olujni udar.
-Širina zahvata oluje zavisi od uslova koji vladaju na terenu. Mi sada imamo prodiranje hladnije vazdušne mase sa severa koja zapravo dolazi na naše podneblje gde je velika zagrejanost vazduha i podloge. To stvara užasno nestabilnu atmosferu na velikoj površini u Srbiji i kako se spušta vazduh pravi još hladniji front koji još doprinosi stvaranju vertikalnih strujanja, a čim imate jaka vertikalna strujanja stvaraju se oluje – objasnila je profesorka Ana Vuković Vimić.
“Superćelijske oluje su mini uragani”
Sve učestaliji vremenski ekstremi nisu ništa novo, prate nas više godina, a ove godine takođe dogodilo se više do sada nezabeleženih scena nevremena. Čovek se u maju u Topoli zaglavio u ledu, dok je u Smederevskoj Palanci toliko leda napadalo da su putevi i dvorišta izgledala kao usred zime. Intenzitet kiše u Palanci bio kao u tajfunu!
Kako je izjavio za „Blic“ prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta, superćelijske oluje će se u Srbiji ubuduće još više pojavljivati.
-Superćelijska oluja je minijaturni uragan i na skali za uragane, koja se zove Safir-Simpsonova skala, kod nas se pojavila “dvojka” u maju, a moguće je čak i da je zabeležena “trojka”. To je olujni vetar i do 180 km/h. Ali, osim toga, prema istraživanju mojih kolega sa PMF-a u Novom Sadu, u kom su proučavali učestalost grada, došli su do frapantnog zaključka da bez obzira što raketni protivgradni sistem postoji od 1953. godine u Srbiji, broj dana sa gradom se povećao. To govori da rakete nisu savremeno sredstvo u smanjenju broja dana sa gradom. One ga trenutno neutrališu, ali se posle na istom mestu pojave češće. Rakete su dobre i treba da se koriste, ali zbog povećanja broja dana sa gradom treba videti i druge metode-kaže prof. dr Valjarević.
Promenio se intenzitet padavina
Na pitanje šta je uzrok vremenskih neprilika koje su nas zadesile, kaže da veruje da su to samo donekle klimatske promene. Ranije je verovao da je to uticaj čoveka kroz efekat gasova i staklene bašte, ali kada je došao do ogromnog broja podataka i zaključaka, video je da ni Sunce ne treba nikada zanemariti zato što je to naša najbliža zvezda, daje nam najveći energetski fluks i apsolutno utiče na vazdušne mase, pre svega u troposferi.
– Količina padavina je ostala ista, ali se promenio intenzitet i jačina padavina. Tako vidim i klimu u budućnosti. Biće mnogo dinamičnije nego što je bilo pre oko 60 godina. U jednom danu imaćete proleće, jesen i leto. Zimi ćete imati odjednom leto, odjednom zahlađenje. U budućnosti će sve biti dinamičnije, a naročito će biti nestabilni maj, jul i avgust – kaže prof. dr Valjarević.
Leti će biti i do 47 stepeni
Podsetimo, prošla godina bila je najtoplija na planeti u istoriji merenja, a ono što posebno zabrinjava su pre nekoliko meseci bile najave iz susedne Mađarske da “klimatske promene više nisu samo daleka pretnja, već se osećaju njeni stvarni efekti“. Iz te zemlje je stiglo zastrašujuće previđanje meteorologa da će tokom leta u ovom veku biti i do 46-47 stepeni Celzijusa.
Prema rečima Erika Kovača, stručnjaka za klimatske promene, sadašnji modeli su u stanju da daju predviđanja do 2200. godine. Značajno zagrevanje očekuje se u drugoj polovini ovog veka, a zatim temperatura može da se snizi posle 2100. godine. Kovač je istakao da u predelima velike ravnice, a tu spada i Vojvodina, letnji maksimumi mogu dostići 46-47 stepeni.