Ostaće upamćen po svojim pesmama.
Poznati finski pevač Ero Rajtinen preminuo je u 80. godini, potvrdio je njegov prijatelj, bubnjar Jane Havisto putem objave na Fejsbuku.
Brojne kolege su počele da se oglašavaju na društvenim mrežama i da izjavljuju saučešće.
Rođen 1944. godine u Helsinkiju, Ero Rajtinen je ostao upamćen kao jedan od najprepoznatljivijih glasova finske zabavne muzike, iako je bio iskreni ljubitelj i strastveni izvođač bluz i rok muzike.
Tokom svoje bogate karijere, snimio je gotovo 300 pesama, a široj publici se posebno urezao u pamćenje zahvaljujući hitu Stara kamena crkva (Vanha holvikirkko) iz 1968. godine, koji je postao jedan od najprodavanijih domaćih singlova tog vremena.
Njegova popularnost eksplodirala je krajem šezdesetih, kada su njegove pesme poput Izgleda kao ljubav, dođavola, Kockari i Nadajmo se, nadajmo se dominirale radijskim talasima. Ipak, iako su ga isključivo doživljavali kao pevača zabavne muzike, Rajtinen je bio mnogo više od toga — muzičar sa dubokim korenima u bluzu i progresivnom roku.
Karijeru je započeo veoma rano, u društvu starijeg brata Jusia Rajtinena (Jussi Raittinen), sa kojim je osnovao bend Eero ja Jussi & The Boys 1964. godine. Zajedno su se pojavili i na finskim kvalifikacijama za Pesmu Evrovizije 1965. godine. Kasnije je Eero postao deo čuvenog “Danny show-a”, a već krajem decenije počeo je da gradi samostalnu karijeru.
Uprkos velikoj popularnosti, Rajtinen se sve više okretao rokenrolu i bluzu, te je početkom sedamdesetih postao pevač progresivnog rok sastava Tasavallan presidentti. Njihov album Lambertland stekao je međunarodno priznanje, što je u to vreme bilo izuzetno retko za finske izvođače.
Tokom osamdesetih i devedesetih, Rajtinen se vraćao svojim muzičkim korenima i snimao albume sa novom generacijom bluz muzičara, a radio je i kao umetnički direktor poznatog festivala Tunturiblues u Saariselki. Iako je u poznim godinama doživeo moždani udar 2019, nastavio je da peva, posebno u okviru Back to the Sixties nastupa.
Eero Rajtinen je poslednje decenije života proveo u gradu Lohja. Bez obzira na zdravstvene izazove, ostao je veran muzici do samog kraja. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za finsku muzičku scenu, ali i za sve one koji su u njegovom glasu pronalazili emociju, dubinu i autentičnost.