Osoba koja veruje u Boga i moli se pita ga za snagu kako bi mogla da preživi poteškoće, pita ga za vođstvo, za mudrost. Ali tu je i drugi aspekt molitve
Postoje dve vrste molitve:
1. Kao prvo, tu je osoba koja veruje u Boga i moli se. Ona pita Boga za snagu kako bi mogla da preživi poteškoće, pita Boga za vođstvo, za mudrost. Jedna od najboljih molitvi koju mnogi najviše vole je Molitva Spokoja – „Bože, daruj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i mudrost da prepoznam razliku.“ Jer toliko patnje proizlazi iz toga kad ljudi žele da promene ono što je nepromenjivo. I nemaju snage da promene ono što može da se promeni. To je prekrasna molitva.
2. Postoji i drugi aspekt molitve. Ima jedna vrlo zanimljiva priča o ateisti koji je hteo da se oslobodi alkoholizma. Na grupi za lečenje od alkoholizma mu je rečeno da, ako želi da se oporavi, mora da se moli svaki dan.
On je rekao: „Ja ne verujem u molitvu. Ja ne verujem u Boga.“
Odgovorili su mu: „Ne moraš da se moliš Bogu, samo se moli.“
On reče: „To nema nikakvog smisla. Šta mislite pod time „moli se, ali se ne moli Bogu“?“
Tada mu je odgovorio jedan od učesnika grupe: „Da li želiš da ostaneš pijan ili želiš da se otrezniš? Ako želiš da budeš trezan, treba svaki dan da se moliš. Ja sam trezan sedam i po godina, molim se svaki dan, a takođe ne verujem u Boga. Ali kad se molim, to me podseća da ja nisam Bog.“
I to je predivna realizacija. Realizacija da ja nisam najviša moć na svetu. Jer neki ljudi žive u iluziji misleći da su svemoćni.
