Nikada tuđe nisam želeo da uzmem pa makar bio gladan – ističe pošteni pronalazač sa Banovog brda
Obilaskom kafića na Banovom brdu u kojem radi, Jugoslav Čukić započinje svaku noćnu smenu. Kao noćni čuvar dužan je da pretrese svaki kutak lokala i upravo tako pre nedelju dana pronašao je skoro 50.000 evra, zaboravljenih u bašti kafića, slučajno i nadohvat ruke svim prolaznicima.
– Uzmem torbu i kad sam video onoliko novca, zatvorio sam je i uneo unutra da ponovo pogledam da nije droga ili neko oružje. Svašta se dešava. Pogledam ponovo. Samo novac, znoj me oblio. Posle par sati dolazi čovek i pita da li je zaboravio ovde torbu. Ja mu rekao da jeste i izvadim torbu. On je uzeo, na brzinu prebrojao i kaže: “U redu je, hvala i doviđenja” – ispričao je Jugoslav Čukić za RTS.
Umesto nagrade, tek nešto ljubaznije hvala, ovaj pošteni nalazač sa Banovog brda dobio je kada je prošle godine vratio tek nešto manju sumu.
– Bilo je par hiljada švajcarskih franaka, dve karte za Cirih i sva dokumenta. Uzmem ličnu kartu i preko 988 ga nađem – objašnjava Čukić.
Reakcije ljudi su, kaže, podeljene. Ipak, on se nije dvoumio. Ni tada, a ni sada.
– Stvarno nikad u životu nisam pomislio… Ja sam mogao da napunim šleper sa mobilnim telefonima koliko sam ih našao i vratio. Nikada tuđe nisam želeo da uzmem pa makar bio gladan – ističe pošteni pronalazač sa Banovog brda.
A pamti i te kako bolja vremena. Taj gospodin snažnih principa po zanimanju je mašinski inženjer. Nakon raspada rakovičkog „Jugostroja“, ostao je bez posla. Zaposlio se kao čuvar i sada je, nada se, na godinu dana do penzije.
Odgaja i sedamnaestogodišnju unuku, koja živi sa njim i za koju, kaže, mora uvek da ima. Ali pošteno, i na pravi način, pa ko nagradi – nagradi.
izvor: (espreso.co.rs)
