Кada je car sa pratnjom stigao do Aleksijeve kolibe našao je mrtvog svetitelja kome je lice svetlelo kao sunce
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju Svetog Aleksija Rimskog, svetitelja poznatog i kao Čovek Božji.
Njegov kult je u prošlosti bio izuzetno jak, kako kod zapadnih, tako i kod istočnih hrišćana.
Sveti Aleksije rođen je u uglednoj i bogatoj rimskoj porodici u vreme vladavine cara Honorija. Bez obzira na svu moć i bogatsvo, roditelji Aleksijevi bili su veoma pobožni i bogougodni ljudi.
Pošto je bio prinuđen da se oženi, Aleksije je već prve bračne noći pobegao od žene i kao prosijak je proveo narednih 17 godine. Lutao je od mesta do mesta širom Rimskog carstva i širio hrišćansku veru, neprestano se moleći Bogu. Nakon 17 godina lutanja, lađa na kojoj je Aleksije bio, zbog jakih vetrova, skrenula je sa svog prvobitnog puta i nanela ih do Rima. Svetitelj je to shvatio kao znak i posetio je kuću svojih roditelja. Otac i majka nisu poznali prosjaka koji je tog dana došao na njihova vrata, ali su mu dozvolili da živi u kolibi u njihovom dvorištu. Svoj isposnički život Aleksije je nastavio tu i u narednih 17 godina živeo nadomak roditeljske kuće.
Veruje se da je na dan kada je umro Sveti Aleksije Rimski u crkvi Svetih apotola začuo se glas koji je okupljenima rekao da potraže Božjeg čoveka. Ubrzo je otkriveno da je taj Božji čovek ipravo prosijak koji živi u dvorištu jedne bogataške porosice.
Кada je car sa pratnjom stigao do Aleksijeve kolibe našao je mrtvog svetitelja kome je lice svetlelo kao sunce.
U ruci je imao papir na kome je, neposredno pred smrt, zapisao svoju životnu priču. Iz toga su roditelji i njegova žena koja ga je sve vreme čekala saznali ko je zapravo bio prosjak koga su primili u svoj dom.
Porodica Svetog Alekseja brzo je prebolela njegovu smrt uvidevši čuda koja je činio i nakon smrti.
Hrišćani veruju da su se dodirom njegovog tela lečili mnogi bolesnici i da je iz tela Svetog Aleksija poteklo sveto miro.
Sahranjen je u kovčegu od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.
Sećanje na Svetog Aleksija Rimskog poštuju obe hrišćanske crkve iako je on vremenom postao mnogo poznatiji na Istoku. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 17. marta po crkvenom, a 30. marta po gregorijanskom kalendaru. Sveti Aleksije se smatra zaštitnikom prosjaka, putnika, bolničara, hodočasnika i dadilja.
Narod kaže da “Čovek Božiji” brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da, na sutrašnji dan, nikako nije dobro oterati prosjaka sa vrata ili mu odbiti milostinju jer ćete tako uvrediti svetitelja.
Izvor: Espreso.co.rs
