Patrijarh Pavle je često nazivan “živim svecem“, a nekoliko godina nakon smrti i dalje nije kanonizovan.
Da bi se neko proglasio svetiteljem mora da doživi mučeničku smrt, da ima kult u narodu, da se javio čudom kao i da poseduje netruležne kosti.
Zdravko Peno, profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči objašnjava da vreme nije ključno za kanonizaciju, već da treba sačekati da Bog projavi sveca.
– Postoje svetitelji koji su kanonizovani odmah posle smrti, ali i oni koji su za svece proglašeni vekovima kasnije.
Primera radi, trojicu svetitelja Serafima, Avakuma i Mardarija, Bog je projavio u Mednoj posle tri veka, 2006. godine.
Arhijerejski sabor ne može doneti odluku o nečijoj svetosti dok Bog ne projavi nekog za sveca.
Bog projavljuje svetitelje na razne načine, prema njihovim darovima, uvek kao smirene članove Crkve – kaže Peno i dodaje.
– Ponekad se događaju čuda na grobu svetitelja, poput isceljenja, pojavljuje se svetlost i drugo.
Nije neophodno da mošti budu sačuvane, ali ako jesu, to je znak da je neko veliki pred Bogom, poput Svetog Vasilija Ostroškog – kaže Zdravko Peno.
On takođe objašnjava da ako Sabor nekoga ne proglasi za sveca, ne znači da on to nije, i u tome ne treba žuriti, jer je vreme irelevantno kada je kanonizacija u pitanju.
– U novije vreme, SPC poseže za metodologijom rimokatolika, koji kanonizuju svetitelje posle odluka komisija.
No, inicijativa uvek treba da bude na božjoj strani – ističe Zdravko Peno objašnjavajući da to što Sabor još uvek nije proglasio pokojnog patrijarha Pavla za svetitelja, ne znači da je on umanjen pred Bogom.
– Na kraju, svi koji su verni članovi crkve, koji se odazivaju na liturgijske reči “Svetinje svetima”, očekuju da ih Bog prepozna kao svetitelje pri Drugom Hristovom dolasku – završava Peno.
(Izvor: Telegraf.rs / Alo)