Iran navodno poseduje uranijum dovoljan za nekoliko nuklearnih bombi, dok Izrael ima tajni arsenal.
Srbija trenutno nije pod ozbiljnom pretnjom sukoba na Bliskom istoku ili terorizma iz tog regiona.
Krhko primirje između Irana i Izraela izgleda da se održava, a iako više nije samo hipoteza, nuklearni sukob Irana i Izraela ipak je malo verovatan scenario.
Čak i da do toga dođe, zbog ograničene snage, uticaj na Evropu i Srbiju jedva bi se osetio, a naš kontinent i naša zemlja za sada nisu ugrožene ni drugim posledicama rata na Bliskom istoku, poput terorizma i humanitarne krize – smatraju sagovornici “Blica”.
U sukobu između Irana i Izraela mogućnost nuklearnog rata po pisanju pojedinih svetskih medija, više nije samo apstraktna teorija.
Analitičari američke RAND korporacije, naime, objavili su da Iran navodno poseduje dovoljno visokoobogaćenog uranijuma za tri-četiri nuklearne bombe snage od 15 do 20 kilotona, kolika je bila snaga atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine. Za Izrael, pak, tvrdi se da poseduje 90 bojevih glava.
Za sagovornike “Blica”, međutim, upotreba ovog arsenala malo je verovatna, a samim tim i posledice koje bi se sa Bliskog istoka proširile na ostatak sveta.
Iran verovatno nema šta da “baci”, a Izrael krije svoj arsenal
Zašto je takav scenario vrlo malo verovatan, za „Blic“ objašnjava fizičar, naučni novinar i autor knjige „Alhemija bombe“ Slobodan Bubnjević.
– Prvi razlog je činjenica da su sada, po svemu sudeći, Amerikanci i Izrael u dobroj meri onemogućili Iran da primeni nuklearne resurse, ako je ikakve i imao, u vezi čega sam veoma skeptičan, a posle ovih bombardovanja tek sada je zaista otežano da ih upotrebi. Drugi razlog je taj što Izrael ima takvu doktrinu da bez direktne nuklearne pretnje verovatno ne bi upotrebio svoje kapacitete. Dakle, morala bi da se desi malo verovatna situacija da je promaklo i Amerikancima i Izraelu da Teheran ima neku nuklearnu napravu, pa da to onda „trigeruje“ Tel Aviv da odreaguje – kaže Bubnjević.
Kako dodaje, priroda nuklearnih programa obe zemlje bitno se razlikuju od ostalih osam nuklearnih sila sveta. Izrael, naime, ima politiku držanja svog nuklearnog kapaciteta u tajnosti, dok Iran tvrdi da uopšte nema, odnosno, da tek razvija taj program.
– Mi zapravo ne znamo koliko nuklearnih resursa ima Izrael, ni da li, kojom brzinom i u kom roku može da ih upotrebi. Tako da je teško praviti bilo kakvu pouzdanu procenu i scenario. Najverovatnije, reč je o plutonijumskim bombama od 10 do 100 kilotona, koje je lakše realizovati i koje ne zahtevaju veliku hemijsku industriju kao uranijumske. Ali, to su sve samo pretpostavke jer Izrael, za razliku od drugih zemalja koje javno kažu kakav nuklearni arsenal poseduju da bi zastrašile i odvratile druge od napada, te informacije nije dao – ističe naš sagovornik.
Zbog toga, kako podvlači, scenario eventualnog nuklearnog sukoba na Bliskom istoku je „jedno veliko ako“, pa su i prognoze posledica nezahvalne.
“Posledice bombe snage one bačene na Hirošimu jedva bi osetili”
Ako bi ipak došlo do onoga što je najrealnije – detonacije bombe od 15 kilotona (15.000 tona TNT-a) što je u rangu bombe koja je bačena na Hirošimu, Bubnjević kaže da bi to svakako dovelo do velikog broja žrtava na lokaciji koju pogodi.
– Ali bi fizički, direktni efekti na Evropu, pa tako i Srbiju, bili zanemarljivi. Mi jedva da bismo osetili ikakve fizičke posledice detonacije tako slabog nuklearnog oružja. Ako govorimo o jednoj detonaciji, sa nekih distancija koje su relativno bliže Bliskom istoku, mogla bi se videti ta velika svetlost koju izaziva bomba, i u zavisnosti od ruže vetrova, kretanja morskih struja i opšte meteorološke situacije, neke zone bi eventualno bile ugrožene od radijacije u jednom delu sveta, na Bliskom istoku. Ali se ne može govoriti o planetarnim, pa čak ni o kontinentalnim efektima kod tako male detonacije – objašnjava fizičar.
Umesto fizičkih efekata, podvlači on, ono što treba da nas brine jeste dramatičan uticaj na svetsku politiku čak i tako minimalne i ograničene upotrebe nuklearnog oružja.
– Podsećam na to da je u doktrini „Mutual Assured Destruction“ nezamisliva situacija da neko upotrebi i najmanju nuklearnu bombu, a da se „izvuče“. Mi živimo u svetu u kojem 80 godina nije primenjeno nuklearno oružje. Međutim, kada neka zemlja otkrije način da ga upotrebi, a da ne bude kažnjena za to, ulazimo u svet ogromne nestabilnosti i opasnosti. To je, zapravo, najveća opasnost koja sledi iz takvog scenarija. Zato što bi vrlo uskoro neko drugi mogao da pokuša da baci bombu male snage, misleći da će proći bez većih posledica. Ali, vrlo brzo bi to moglo da dovede do prave nuklearne razmene između velikih svetskih sila. Zato bi, svakako, najbolje za sve bilo da se nikada ne dogodi ni najmanja nuklearna detonacija – zaključuje Slobodan Bubnjević.
“Mi smo tek treća linija ugroženih zbog rata Izraela i Irana”
U slučaju da rat između Izraela i Irana, čemu se svi nadaju, ostane na nivou konvencionalnog, po mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, Srbiji trenutno ne preti „prelivanje“ njegovih drugih posledica u vojno-bezbednosnom smislu.
– I Evropa kao kontinent i Srbija kao država, nisu sada deo te priče. To je njihov sukob, SAD imaju svoje motive da uđu u rat, a zemlje koje su u okruženju Izraela i Irana su ta prva linija na koju se prelivaju posledice sukoba i u smislu politike i smislu bezbednosti. Mi nismo u prvom planu, već u „trećoj liniji“. Čak i ako bi došlo do širenja rata na Bliskom istoku, to je tema koja je za sada i dalje daleko od nas – kaže Radić za „Blic“.
Hezbolah i Hamas izgubljeni, snaga terorista mala
Ako ne direktno, ostaje pitanje da li sukob Irana i Izraela nosi bezbednosni rizik po Srbiju kada je u pitanju terorizam? Radić se slaže da takav rizik uvek postoji ali je on sada, kako objašnjava, „i dalje minimalan“.
– Jer razne organizacije koje je vodila iranska komanda KUC i koja je bila nadležna da formira i terorističke i gerilske formacije i da vodi konvencionalne sukobe gde je to bilo potrebno, sada imaju jako narušen organizacijski sistem. Izgubili su, naime, Hezbolah i Hamas koji se nalaze u dubokoj krizi i sada imaju kapacitet da budu angažovani samo na matičnom terenu u tom regionu, ali ne i šire – pojašnjava naš sagovornik.
Ipak, kako dodaje, niko u Evropi ne sme biti neodgovoran i isključiti mogućnost samoregrutovanih terorista, „ali je njihova snaga prema trećim zemljama u jeku sukoba sa Izraelom jako mala“.
– Oni imaju sada preča posla i Izrael im je glavni protivnik. Da pojasnim da ovo ipak nije atmosfera koja može da se poredi sa vremenom Islamske države i Al-Kaidom, kada su se dešavali teroristički napadi od Španije do Nemačke. Evropa se u priličnoj meri distancirala od Izraela, pokazuje jasan nedostatak volje da podrži ratnu opciju i na taj način je umanjila motivaciju Irana da odgovori eventualnim terorističkim akcijama na njenoj teritoriji „zato što nas niste podržali“ – smatra Radić.
Za sada bez rizika od većeg priliva migranata
Konačno, potencijalni bezbednosni rizik po Srbiju može predstavljati priliv migranata sa Bliskog istoka. Radić, međutim, kaže da je po tom pitanju „stanje redovno“ i da nema indicija da će doći do većih talasa izbeglih iz ratom zahvaćenog područja.
– Jer je, između ostalog, ova priča različita od one 2015. godine kada je bilo teško kontrolisati priliv izbeglica zbog rata u Siriji, kada je sve to na početku izgledalo katastrofično, pa je u jednom trenutku talas migranata ipak splasnuo. Mi kao država imamo kontinuirani broj migranata koji Srbiju koriste kao tranzit, ali zapravo sada je među njima mnogo veći broj njih iz centralne Azije nego sa Bliskog istoka – kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.