Ovo priča govori o tome kako i zbog čega naše molitve ni sam Bog ne čuje, i uči nas kako da se ponašamo sledeći put kada odemo u Sveti hram
Bog neke molitve usliši, a neke ne. Kada pročitate ove reči biće vam jasno i zašto je to tako.
Većina nas se Boga seti samo u teškim trenucima, kada smo saterani u ćošak i kada ne vidimo izlaz. E baš tu, svi pravimo veliku grešku.
Prema rečima blaženopočivšeg arhimandrita Kirila Pavlova, svi nešto od Boga traže, ali osnvnu stvar zaborave da izgovore.
“Većina ljudi idu u hram sa rečju : “daj”: “Daj zdravlje, Gospode, daj finansijsku dobit, daj porodicu, daj decu”. Veoma malo je onih koji dolaze u hram sa rečima: ” Oprosti, Gospode! Oprosti što sam grešio; oprosti što nisam voleo; oprosti što sam te zaboravio,” piše arhimandrit Kiril, a upravo u ovome mnogi verski tumači vide glavnu grešku, zbog koje se Bog ne odaziva na molitve.
Prema zapisima u Jevanđeljima nije dovoljno samo se prekrstiti, zatvoriti oči i samo zamisliti želju. Neophodno je to uraditi čistog srca i sa verom u najboljimogući ishod.
Nije dobro ako vaše srce za vreme same molitve klone u veri i pokoleba se u njoj, tada i ne pomošljajte da ćete dobiti ono za šta ste se molili Bogu sumnjajući, zato što ste time uvredili Boga, a oni koji ga vređaju, Bog im ne daje svoje darove – stoji zapisano u jevanđeljima.
Očekivati dobro znači verovati da je Bog dobar i da Bog nikada ne greši, to je razlog zašto nas nada nikada neće razočarati na kraju.
Izvor: Stil.kurir.rs
