Protekli februar u Srbiji bio je najtopliji u istoriji merenja i najsušniji u poslednje 74 godine, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Tome su doprineli vremenski sistemi koji su donosili topao vazduh sa juga i podizali temperaturu, pa je februar bio čak 6,3 stepena topliji u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. godine. Najveće odstupanje od normale zabeleženo je u Kikindi i Beogradu, gde je bilo 7,4 stepena toplije.
I čemu onda možemo da se nadamo kad je u pitanju leto pred nama? O tome smo razgovarali sa klimatologom Vladimirom Đurđevićem i ukratko – ono što nam je kazao ne deluje nimalo prijatno.
Zagrevamo se brže od ostatka sveta
Posle ovako toplog februara i početka proleća pojedini već najavljuju da je pred nama pakleno leto, a naš sagovornik otkriva koliko je u tome istine.
– Kod nas su leta postala značajno toplija nego što su bila pre 30, 40 godina. Mi kao region jugoistočne Evrope imamo rekordno visok porast letnjih temperatura zbog globalnog zagrevanja i našeg geografskog položaja i premeštanja vazdušnih masa. Mi smo globalni rekorderi i za svako leto koje je pred nama, pa i ovo sada, ogromne su šanse da bude toplije od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Šanse da će ovo leto biti značajno toplije su 70 odsto.
Toplotni talasi više puta tokom leta
Dakle, niz izuzetno toplih leta se nastavlja. A to znači i toplotne talase – vrele dane kojima kao da nema kraja i kad se sve oko nas usija.
Iako za sada ne možemo precizno da kažemo koliko ćemo imati vrelih dana i tropskih noći, kada se teško spava jer temperatura ne ide ispod dvadesetak stepeni, nema sumnje da će biti toplotnih talasa, i to više.
– Ranije se dešavao po jedan toplotni talas godišnje, a dešavalo se i da prođe dve, tri godine bez ijednog talasa. A poslednjih desetak godina kod nas svake godine ima između dva i četiri toplotna talasa. Vrlo je moguće da i ovog leta bude desetak dana vreo talas, pa dva dana pauza, pa onda opet desetak dana vrelo.
Naš sagovornik kaže da je klima kod nas toliko promenjena da jednostavno više ne možemo da očekujemo sveže leto.
Pitanje je samo da li će da bude mnogo toplo ili pretoplo.
Takođe, tu je i vlaga koja povremeno sve učini još gorim.
– Kada je temeperatura napolju oko 36 stepeni, što je blizu temperature našeg organizma, i kad je relativna vlaga preko 60 odsto, tada je telu vrlo teško da se rashladi i takvi dani su nam posebno teški, još više smo umorni i pod većim pritiskom.
Tornada i pijavice – nije više pitanje da li ćemo ih videti nego kada
Ogromne vrućine nisu jedino na šta treba da se spremimo. Osim jakih suša, poplave i oluje, pijavice i tornada koje smo ranije viđali uglavnom samo u vestima iz Amerike, nažalost, lako mogu da postanu naša realnost.
– Kad je vazduh topliji, u njega može da se smesti više vodene pare. A danas je kod nas vazduh topliji za jedan stepen nego što je bio pre desetak godina i zato u atmosferi u proseku ima sedam odsto više vodene pare. Svaka vrsta olujnog vremena svoju snagu crpi iz te vodene pare. Vodena para je za oblak isto što i gorivo za automobil. Što je vazduh bogatiji tom parom, oluja može da bude snažnija, da proizvde više padavina, jače vetrove, da ostane duže u atmosferi. A pošto je kod nas sada toliko te vodene pare, svaka oluja koja nam se desi može da bude razornija od onoga na šta smo navikli. I za ovo leto i svako naredno postoji rizik da se desi oluja kakvu pre toga nismo videli. Postoji rizik da se pojavi tornado koji je znatno ozbiljniji od onga što smo do sada videli. Nije pitanje više da li ćemo tako nešto videti nego kada ćemo videti – kaže Vladimir Đurđević, klimatolog.
Stoga od Republičkog hidrometeorološkog zavoda sve češće dobijamo hitna upozorenja, posebno leti kada se približavaju opasni zloslutni oblaci. Međutim, mnogi te najave ignorišu, pa nije retka scena da pola Beograda bude pod crnim oblakom, a ljudi se i dalje kupaju na Adi Ciganliji. Vladimir Đurđević kaže da ljudi treba da budu oprezni, ali da bi bilo dobro i da imamo bolji sistem obaveštavanja javnosti o eventualnim nepogodama.
Problem toplotnih ostrva i drveća u gradovima
Svaki već grad, posebno Beograd, jeste toplotno ostrvo, kaže naš sagovornik, znatno toplije od ostatka zemlje.
– Zavisi od grada do grada gde se to oseća u većoj meri, ali svaka urbanizovana zona gde dominira beton je vruća zona. To su lokacije gde su temperature veće nego u delovima gde je visoko zelenilo. Trava i žbunje ne znače mnogo, već je neophodno visoko drveće. Suština je da postoji što veći prostor između objekata i visoko zelenilo da bi ta vrućina bila manja. Zato je vrlo važno da se u centru grada ne uklanja to visoko rastinje. Ono je od vitalnog značaja da temperature u gradovima budu pristojne i u toku dana i u toku noći.
Ključ – Pariski sporazum
A da bi se situacija iole promenila nabolje, tj. da bismo makar zaustavili sve gore klimatske pojave, ceo svet mora da shvati važnost Pariskog sporazuma o ublažavanju klimatskih promena.
– Mi ne možemo da očekujemo da ćemo se vratiti na klimu iz prošlosti, znamo sigurno da će klima postati još ekstremnija u budućnosti, ali je pitanje da li ćemo da se zaustavimo na tom dodatnom pojačavanju ekstrema ili ćemo da nastavimo da menjamo klimu i da viđamo pojave koje su bile nezamislive.
– Zavisi od grada do grada gde se to oseća u većoj meri, ali svaka urbanizovana zona gde dominira beton je vruća zona. To su lokacije gde su temperature veće nego u delovima gde je visoko zelenilo. Trava i žbunje ne znače mnogo, već je neophodno visoko drveće. Suština je da postoji što veći prostor između objekata i visoko zelenilo da bi ta vrućina bila manja. Zato je vrlo važno da se u centru grada ne uklanja to visoko rastinje. Ono je od vitalnog značaja da temperature u gradovima budu pristojne i u toku dana i u toku noći.
Ključ – Pariski sporazum
A da bi se situacija iole promenila nabolje, tj. da bismo makar zaustavili sve gore klimatske pojave, ceo svet mora da shvati važnost Pariskog sporazuma o ublažavanju klimatskih promena.
– Mi ne možemo da očekujemo da ćemo se vratiti na klimu iz prošlosti, znamo sigurno da će klima postati još ekstremnija u budućnosti, ali je pitanje da li ćemo da se zaustavimo na tom dodatnom pojačavanju ekstrema ili ćemo da nastavimo da menjamo klimu i da viđamo pojave koje su bile nezamislive.
Ključni potezi koji mogu nešto da promene moraju da budu na globalnom nivou, ali i kao pojedinci ne moramo da sedimo skrštenih ruku.
– Odluke moraju da budu na državnom nivou – da li hoćemo termoelektrane ili vetroparkove i hidroelektrane, ali kao pojedinci možemo da šaljemo signale i skrećemo pažnju onima koji su odgovorni i koji vode zemlju na to koliko su ove stvari važne. Možemo i da e ponašamo odgovornije oko vodenih resursa, bacanja hrane, trošenja energije, da mislimo na svoju okolinu. Ako građanima to nije važno, ni onima koji odlučuju svakako neće biti važno.
Izvor: Nova.rs/Kurir.rs
