Eskalacija sukoba između Irana i Izraela ušla je u sedmi dan, a svet čeka odluku američkog predsednika Donalda Trampa o tome da li će se SAD uključiti u konflikt – pružanjem vojne podrške Izraelu ili insistiranjem na pregovorima između dve zemlje.
Sukob je počeo u noći između četvrtka i petka prošle nedelje, kada je Izrael napao Iran u vojnoj operaciji “Uspon lava”, pogađajući desetine meta širom Irana i ubijajući visoke vojne komandante i nuklearne naučnike u Teheranu.
Tramp je u utorak zatražio “bezuslovnu predaju” Irana i rekao da SAD znaju gde se krije vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei – ali da “za sada” ne žele da ga ubiju. Dan ranije, američki predsednik je urgirao na 9,5 miliona stanovnika Teherana da se “odmah evakuišu” i naglo napustio samit G7 u Kanadi kako bi se vratio u Vašington na hitan sastanak o eskalaciji rata između Irana i Izraela.
Tramp se u utorak uveče sastao sa svojim timom za nacionalnu bezbednost u sobi za vanredne situacije u Beloj kući. Razgovor je trajao oko sat i 20 minuta.
Šta je razmatrano na sastanku?
Američki zvaničnici su rekli da Tramp razmatra sve opcije, ali su insistirali da Vašington nije imao uticaj na kampanju do sada.
Najverovatnija opcija koju Tramp razmatra jeste upotreba ogromnih američkih tzv. “bunker baster” bombi protiv duboko ukopanog nuklearnog postrojenja Fordo u Iranu, do kojeg izraelske bombe ne mogu da dosegnu, prenosi “Tajms of Izrael”
Prema “Njujork tajmsu”, Tramp takođe razmatra da dozvoli američkim tankerima da dopunjavaju goriva izraelskim borbenim avionima, kako bi mogli da sprovode dugoročne misije. Oko 30 američkih vojnih aviona za dopunu goriva KC-135 i KC-46 poslato je istočno preko Atlantskog okeana ranije ove nedelje.
Američki zvaničnici su rekli da je demontiranje iranskog nuklearnog programa – za koji za koji zapadne zemlje tvrde da ga Teheran koristi da bi došao do nuklearnog oružja, što iranska vlada negira – i dalje Trampov prioritet.
“Aksios” navodi da je Tramp na sastanku ponovio svoj stav da SAD treba da se uključe u rat protiv Irana, što je i stav Izraela. Prema portalu, Tramp je odmah po završetku ovog sastanka pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua – ali detalji poziva nisu poznati.
Pre sastanka su tri američka zvaničnika rekla “Aksiosu” da Tramp ozbiljno razmatra pridruživanje ratu i pokretanje američkog udara na iranska nuklearna postrojenja, posebno na njegovo podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordo.
Nuklearno postrojenje Fordo jedno od najbolje utvrđenih
Izrael navodi da je jedan od njihovih glavnih ciljeva uništavanje nuklearnih kapaciteta Irana. U zvaničnom saopštenju objavljenom ubrzo nakon početka napada, izraelska vojska opisala je napad kao “preventivni udar”. Razlog je, prema proceni izraelskih bezbednosnih službi, to što je iranski program nuklearnog naoružanja napredovao do tačke da se može smatrati egzistencijalnom pretnjom.
U ponedeljak je Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao BBC-u da su centrifuge u iranskom postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natanzu verovatno “teško oštećene, ako ne i potpuno uništene” nakon napada u petak. Izrael je napao i postrojenje Fordo i Nuklearni tehnološki centar u Isfahanu.
Izraelski ambasador u SAD Jehiel Lejter rekao je da “čitava operacija… zaista mora da se završi eliminacijom Forda”.
Novi satelitski snimci “Planet labsa” pokazuju, kako je rekao Grosi, “veoma ograničenu ako ikakvu” štetu na lokaciji Fordo. “Tajms of Izrael” navodi da snimci pre i posle napada izgleda da pokazuju kolaps – možda potpornog zida na strani planine – uz put koji okružuje lokaciju. Iran je prethodno prijavio manju štetu na postrojenju od izraelskih napada, za koje se smatra da je uglavnom van domašaja izraelske municije.
Nuklearno postrojenje Fordo, ukopano unutar planine, jedno je od najbolje utvrđenih. Postoji samo jedno konvencionalno oružje koje bi moglo da ga uništi a – koliko je poznato – imaju ga samo SAD.
Američka “majka svih bombi” ključna u sukobu
SAD nikada nisu upotrebile svoju najmoćniju konvencionalnu bombu – “masivno probojno oružje” (MOP) poznatije kao “bunker baster”, dizajnirano za uništavanje utvrđenih nuklearnih postrojenja.
Kako piše izraelski portal Ynetnews.com, Netanjahu se nada da će Vašington odobriti njenu upotrebu, upozoravajući da će bez nje rezultati biti ograničeni, a da će rat na iscrpljivanje postati verovatniji.
Prema bezbednosnim zvaničnicima, tekuća izraelska kampanja bombardovanja mogla bi da unazadi iranski nuklearni program samo za nekoliko godina, pa je stoga američki napad na nuklearna postrojenja od vitalnog značaja za Izrael. Ako Izrael uspe u ovoj nameri, možda ćemo – po prvi put u decenijama – videti “majku svih bombi” kako se koristi u svrhu za koju je namenjena, navodi portal.
Šta je “bunker baster”?
Bomba je razvijena za američko vazduhoplovstvo 1990-ih radi suzbijanja nuklearnih ambicija Severne Koreje i Irana, a navodno je toliko sofisticirana da ne detonira pre nego što dođe do utvrđene mete, stotinama metara pod zemljom.
Prema Ynetnews.com, SAD nikada nisu prodale ove bombe, niti ih obezbedile svojim najbližim saveznicima.
“Bunker baster” (GBU-57 MOP) je precizno navođena bomba za probijanje bunkera duga 6,2 metara, a teška 13.608 kg. Značajno je veća od ranijih oružja za duboko prodiranje i namenjena je uništavanju teško utvrđenih bunkera duboko pod zemljom. Veličina i težina bombe ograničavaju njenu upotrebu na strateške bombardere, a B-2 “spirit” je trenutno jedini operativni avion sposoban da je nosi.
Bombe mogu da se bace sa bezbedne udaljenosti – visine od 15.240 m – što je otprilike dvostruko više od prosečne visine koju koriste borbeni avioni. Bombarderi B-2 mogu da pređu udaljenost od 9.700 km bez potrebe za dopunjavanjem goriva.
Rizična odluka za Trampa
Ipak, kako ukazuje AP, produbljivanje američkog angažovanja – možda pružanjem Izraelcima bombi za probijanje bunkera ili ponudom druge direktne vojne podrške SAD – dolazi sa ogromnim političkim rizikom za Trumpa.
Naime, pojavio se razdor između pristalica Trampovog MAGA pokreta i konzervativaca za nacionalnu bezbednost oko sukoba na Bliskom istoku. Dok ga neki – poput republikanke Mardžori Tejlor Grin – kritikuju zbog razmatranja veće uloge SAD u regionu i pozivaju na uzdržanost, drugi – poput senatora Lindzija Grejema – savetuju odlučan vojni odgovor. Tramp je u utorak izrazio frustraciju zbog iranskih lidera koji nisu uspeli da postignu sporazum. Rekao je da sada traži “pravi kraj” sukoba i “potpuno odustajanje” od nuklearnog programa Teherana.
– Rekao sam im da naprave sporazum. Sad više nisam raspoložen za pregovore – rekao je on.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei rekao je u sredu “Al Džaziri” da bi svaka američka intervencija na Bliskom istoku predstavljala “recept za totalni rat u regionu”.
Iran i Izrael su u ratu do istrebljenja, Tramp razmatra nuklearnu opciju, a sva dešavanja sa Bliskog istoka pratite u našem blogu uživo.
Pročitajte i zašto je Izrael baš sada napao Iran i zbog čega se sukob rasplamsao.