Jun 1961. bio je vreo. Školska godina se bližila kraju i jedna osnovna škola iz Lublina u Češkoj odlučila je da pošalje učenike u prirodu. Grupa najboljih đaka, zajedno s nastavnicima, krenula je autobusom. Nije poznato koliko je tačno dece bilo na toj ekskurziji, ali je poznato da se 23. juna njih trinaest utopilo u reci Visli.
U junu 1961. godine, u češkom mestašcetu Kazimježu Donjem, grupa učenika pod nadzorom nastavnice otišla je na izlet do reke Visle. Trinaestoro dece se udavilo.
U blizini nije bilo spasilaca. U pomoć su pritekli prolaznici koji su na obalu izvlačili i živu decu i tela onih koji su se udavili. Sahrana žrtava održana je četiri dana kasnije, a odgovornost je pala na nastavnicu, koja je osuđena na tri i po godine zatvora. Prethodno je pokušala da izvrši samoubistvo.
Najpre su se igrali u plićaku rukavca reke Visle. Zatim su pokušali da pređu preko do ostrva oko 120 metara udaljenog od obale, a potom su se, držeći se za ruke, zajedno sa svojom nastavnicom uputili niz reku. Ne zna se tačno kakva je bila namera nastavnice, ali šetnja ka sve dubljoj vodi u trenutku se pretvorila u noćnu moru. Prvo je jedna devojčica počela da se davi. Nastavnica je potrčala da je spasi, ali je već sledeće dete bilo pod vodom. Nastupila je panika. Spasilaca nije bilo.
Tela su položena na pod crkve
“Ostatak dece, prestravljen, pobegao je ka mestu gde je voda bila vrlo duboka. Jak tok je decu nosio dalje i dalje. Počeli su da viču za pomoć”, pisao je tada “Kurier Lubelski”, a prenosi Onet.
Prema svedočenjima koje prenosi “Gazeta Viborča”, pomoć su pružili slučajni prolaznici i kupači. Decu su izvlačili na obalu i nosili do obližnje crkve Svete Ane. Tela utopljenika položena su na pod crkve.
Učenici koji su preživeli odvezeni su autobusom do trga, odakle su ih preuzeli roditelji. Sahrana žrtava održana je četiri dana kasnije. Navodno su u poslednjem trenutku izvučena još dva tela, pa je u kapeli bilo postavljeno 13 identičnih kovčega.
Zašto se tragedija dogodila
To je bio naslov izveštaja objavljenog 23. juna 1961. na naslovnoj strani “Kurier Lubelskog”. Autor je pisao o vojnoj jedinici inženjeraca koja je postavila agregate i reflektore duž reke Visle kako bi pronašli tela. Posebno su istaknute tri rečenice: “Kupanje na zabranjenom mestu”, “Bez osiguranja” i “Visla je podmukla”.
Pokušala je da se ubije, osedela je preko noći
Tragedija nije bila samo porodična, već i lična za nastavnicu koja je vodila decu. Jadviga H. bila je nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi broj 17 u Lublinu, u radničkoj četvrti. Te 1961. godine, školu je pohađalo 815 učenika, a bila je jedna od prvih “hiljadugodišnjih” škola u tom gradu, tek izgrađena.
Prema tadašnjim medijima, Jadviga H. je pokušala samoubistvo odmah nakon nesreće. Pokušala je da se utopi u Visli, kao i deca, ali ju je zaustavio policajac koji je čuvao područje reke.
Suđenje je počelo 1962. godine. Jadviga H. osuđena je na tri i po godine zatvora. Trebalo je da bude puštena posle samo osam meseci, ali pre nego što se to dogodilo, navodno je potpuno osedela tokom prve noći u zatvoru. Danas je pokojna.
Sud je kaznio i bivšu direktorku škole jer je organizovala izlet sa premalo nastavnika. Osuđena je na tri meseca zatvora.
Groblje trinestoro dece koja su se utopila 23. juna 1961. nalazi se u jednoj aleji na groblju u ulici Lipova u Lublinu.
(Onet)
