U svojim poslednjim komentarima na društvenim mrežama o američkim napadima, Tramp je rekao da je “svim nuklearnim lokacijama u Iranu nanesena monumentalna šteta”
Iran i Izrael nastavili su da razmenjuju vazdušne i raketne udare dok se svet priprema za odgovor Teherana na američki napad na njegove nuklearne lokacije, a američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je ideju promene režima u Islamskoj Republici.
Iran se obavezao da će da nastavi da se brani, dan nakon što se Amerika pridružila Izraelu u najvećoj zapadnoj vojnoj akciji protiv zemlje od Islamske revolucije 1979. godine, oprkos pozivima na suzdržanost i povratak diplomatiji iz celog svijeta.
Šteta na iranskim nuklearnim postrojenjima
Komercijalni satelitski snimci pokazali su da je američki napad u subotu na iransku podzemnu nuklearnu elektranu Fordou teško oštetio ili uništio duboko zakopano mesto i centrifuge za obogaćivanje uranijuma koje su se u njemu nalazile, ali tačni nivoi štete na toj lokaciji nisu utvrđeni, rekli su stručnjaci.
U svojim poslednjim komentarima na društvenim mrežama o američkim napadima, Tramp je rekao da je “svim nuklearnim lokacijama u Iranu nanesena monumentalna šteta”.
“Najveća šteta dogodila se daleko ispod tla. U metu!!!” napisao je na svojoj platformi Truth Social.
Trump je ranije pozvao Iran da odustane od bilo kakve odmazde i rekao da “sada mora da skpli mir” ili će “budući napadi biti daleko veći i puno lakši”.
SAD su lansirale 75 precizno navođenih projektila, uključujući bombe za uništavanje bunkera i rakete Tomahavk, na tri iranska nuklearna postrojenja, rekao je novinarima general Den Krejn.
Međunarodna agencija za atomsku energiju, UN-ovo nadzorno telo za nuklearnu energiju, izjavila je da nakon američkih napada nije zabeleženo povećanje nivoa zračenja izvan lokacije. Rafael Grosii, glavni direktor agencije, rekao je za CNN da još nije moguće proceniti štetu nastalu pod zemljom.
Visoki iranski izvor rekao je rijtersu da je većina visoko obogaćenog uranijuma u Fordou premeštena pre napada. Rojters nije mogao da potvrdi tu tvrdnju.
Iranski odgovor i pretnje
Teheran, koji poriče da njegov nuklearni program ima bilo kakvu drugu svrhu osim mirnodopske, poslao je salve projektila na Izrael nakon američkog napada, ranivši brojne ljude i uništivši zgrade u Tel Avivu.
Ali, zasad nije ispunio svoje glavne pretnje odmazdom, da će ciljati američke baze ili zaustaviti isporuke nafte koje prolaze kroz Ormuski moreuz.
Pokušaj prekidanja snabdevanja naftom u Persijskom zalivu zatvaranjem moreuza mogao bi da prouzrokuje vrtoglavi porast globalnih cena nafte, poremeti svetsku ekonomiju i izazove sukob sa ogromnom Petom flotom američke mornarice sa sedištem u Zalivu.
Cene nafte skočile na najviši nivo od januara
Iranski parlament odobrio je zatvaranje moreuza, koji Iran deli sa Omanom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iranska Press TV izjavila je da bi za svaki takav potez bilo potrebno odobrenje Vrhovnog veća za nacionalnu bezbednost, tela kojim upravlja iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.
Američke mere opreza
Kejn je rekao da je američka vojska pojačala zaštitu vojnika u regionu, uključujući Irak i Siriju. Američki Stejt department izdao je bezbednosno upozorenje za sve američke građane u inostranstvu, pozivajući ih na “povećani oprez”.
Američki državni sekretar Marko Rubio pozvao je Kinu da motiviše Iran da ne zatvara moreuz, rekavši u emisiji Fox Newsa da bi to bila “strašna greška”.
“Za njih je to ekonomsko samouibstvo ako to učine. I mi zadržavamo mogućnosti za rešavanje toga, ali i druge zemlje bi to trebale razmotriti. To bi puno više naštetilo privredama drugih zemalja nego našem”, rekao je.
Novi napadi i Trampova ideja promene režima
Izraelska vojska izvestila je o lansiranju rakete iz Irana u ranim jutarnjim časovima, rekavši da ju je presrela izraelska odbrana.
Sirene za vazdušnu uzbunu oglasile su se u Tel Avivu i drugim delovima centralnog Izraela. Iran je više puta ciljao Veliki Tel Aviv, metropolitansko područje sa oko 4 miliona ljudi, poslovno i ekonomsko središte Izraela gde se nalaze i kritična vojna sredstva.
Iranske novinske agencije javile su da je protivvazdušna odbrana aktivirana u centralnicim teheranskim okruzima kako bi se suprotstavila “neprijateljskim ciljevima”, kao i da su izraelski vazdušni napadi pogodili Parčin, lokaciju vojnog kompleksa jugoistočno od glavnog grada.
U objavi na platformi Truth Social Tramp je otvoreno pokrenuo ideju promene režima u Iranu, verovatno najriskantniju spoljnopolitičku ideju svog drugog mandata.
“Nije politički korektno koristiti izraz ‘promena režima’, ali ako trenutni iranski režim nije u stanju da PONOVO UČINI IRAN VELIKIM, zašto ne bi došlo do promene režima??? MIGA!!!” napisao je.
Trampova objava usledila je nakon što su zvaničnici u njegovoj administraciji, uključujući američkog potpredsednika Džej Di Vensa i ministra obrane Pita Hegseta naglasili da ne rade na rušenju iranske vlade.
Izraelski zvaničnici, koji su započeli neprijateljstva iznenadnim napadom na Iran 13. juna, sve češće govore o svojoj ambiciji da sruše tvrdokorni šiitski muslimanski klerikalni establišment.
Diplomatski potezi i međunarodni odgovor
Dok je Teheran vagao svoje mogućnosti, očekuje se da će iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u Moskvi razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kremlj ima strateško partnerstvo sa Iranom, ali i bliske veze s Izraelom.
Govoreći u Istanbulu, Arakči je rekao da će njegova zemlja razmotriti sve moguće odgovore i da neće biti povratka diplomatiji dok se ne uzvrati.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američke napade za koje je rečeno da su potkopali Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i upozorilo na širenje sukoba na Bliskom istoku.
Savet bezbednosti UN-a sastalo se kako bi raspravljalo o američkim napadima, dok su Rusija, Kina i Pakistan predložile da telo od 15 članica usvoji rezoluciju kojom se poziva na trenutni i bezuslovni prekid vatre na Bliskom istoku.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš rekao je Savetu bezbednosti da američko bombardovanje u Iranu označava opasan zaokret u regionu i pozvao na povratak pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
(Espreso/Index/Preneo: V.Š)
