“Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru”
Sredoje Šljukić Šljuka bio je strah i trepet devedesetih, imao je kratku, ali intrigantnu biografiju.
Sredoje Šljukić Šljuka, vođa Zvezdarskog klana, likvidiran je kišom metaka krajem septembra 2002. godine. Tokom devedesetih godina bio jedan od najjačih u Beogradu. Te noći, pored Sredoja, ubijen je i njegov brat od strica Zoran. Profesionalna likvidacija braće Šljukić izvedena je na auto-putu Beograd-Šid u traci koja vodi iz novog u stari deo grada.
“Napad je izveden kao u najboljim klimi filmovima. Audiju A8 (BG 77-72 – datum i godina Šljukinog rođenja!), u kome su bila braća Šljukić, put je presekao automobil, čiji vozač je usporio i primorao ih da stanu. Onda se sa druge strane pojavilo drago vozilo, koje im je preseklo odstupnicu. U traci pored ‘audija’ u kome su bila braća Šljukić tada se zaustavio i treći automobil, sivi ‘audi 100’. bez registracija, iz koga su napadači otvorili rafalnu vatru i izrešetali žrtve”.
Za volanom je sedeo Šljuka, dok je Zoran bio pored njega.
Profesionalna likvidacija
“U kolima je na zadnjem sedištu bio i Šljukićev telohranitelj Velibor Ćirović, koji se u trenutku napada bacio na pod kola, tako da je samo lakše povređen. Ćirović je posle napada izašao iz kola i pokušao da zaustavi neki automobil kako bi odvezao povređene drugove, ali je na kraju, ipak, sam odvezao braću Šljukić do Urgentnog centra”, navodi se u tekstu koji je opisao detaljno događaje od pre 23 godine.
Sredoje i Zoran, poginuli su oko 23.50, kada je na “audi A8” registarskih tablica “BG77-72” što je ujedno i Šljukin datum rođenja, pucano iz sivog “audija 100” sa zatamnjenim staklima.
Zoran Šljukić bio ubijen na licu mesta, dok je Sredoje Šljukić podlegao povredama u Urgentnom centru. Na mestu napada pronađeno je 30 metaka koje je ispaljeno iz automatskog oružja kalibra 7,62 milimetara.
Prve informacije koje su tada mediji dobili je da su rezultati istrage su pokazali da je Sredoja Šljukića, četrdesetak minuta pre napada neko pozvao telefonom i zakazao mu sastanak ispred “Taša”. Šljuka, očigledno, ništa nije posumnjao, pa je na dogovoreni sastanak krenuo samo s bratom Zoranom i Ćirovićem. Analizom telefonskih poziva, istraga je utvrdila i da je neposredno pred smrt Šljukić zvao jednog bliskog prijatelja, da je nekoliko puta okretao njegov broj, ali nije mogao da ga dobije i da su pri poslednjem pokušaju da uspostavi vezu zapraštali meci.
U prilog tezi da je ubistvo braće Šljukić profesionalno smaknuće ide i to da se ovakva likvidacija među profesionalcima naziva “Španska kragna”.
U pitanju je naziv za likvidacije u pokretu, kada napadači, po pravilu, koriste tri vozila. ‘Ljudi’ iz prvog vozila imaju zadatak da velikom brzinom preteknu auto u kojem se nalazi potencijalna žrtva, dok se druga kola, takođe, velikom brzinom uglave iza vozila žrtve. Razlog za to je da se auto žrtve ne bi slučajno zaustavio, okrenuo i pobegao. Treći auto, istog momenta pretiče i sa leve strane vozila žrtve blokira eventualno bekstvo i kada se poravna sa žrtvmim vozilom, iz njega najmanje jedan, a najčešće dvojica napadača, počinju da pucaju. Vremenom se saznalo da su za Šljukićevo ubistvo bili odgovorni članovi “zemunskog klana” Mile Luković Kum i Sretko Kalinić.
Kalinić, u svojoj knjizi “Zemunski klan – ko je ko” razotkrio je kako su ubili nekoliko “velikih” imena beogradskog podzemlja, među kojima se našla i po koja reč o Šljukinom ubistvu. U ovoj likvidaciji je, kako tvrdi Kalinić u knjizi, učestvovao i Dejan Milenković Bagzi.
“Krenuli smo da ga pratimo, vozili 200 na sat”
“Pričaju da je Dušan iz straha naredio Šljukino ubistvo. Ne sećam se zašto je Dušan naredio ubistvo Šljuke. Nije iz straha. Zaboravio sam pravi razlog, mislim da je to bilo zbog kompleksa, jer je Šljuka imao pratnju od pet automobila. Dušan ništa nije prepuštao slučaju. Dok pišem ovo, prisećam se da je govorio: ‘Šta će njemu tolika pratnja, koga se on boji? Sigurno nešto planira.’ Pitao je, po običaju, da li to može da se završi, a ja sam mu, kao i uvek, odgovarao da možemo da uništimo svakog neprijatelja.
Ubrzo posle toga počeli smo da pratimo Šljuku. Kada je izašao na auto-put, krenuli smo za njim, punim gasom. Tada je Dejan Milenković Bagzi vozio metalik sivi ‘audi A8’, kojim je pretekao ‘audi A8’, u kome su bili Sredoje i Zoran Šljukić. Kum (Mile Luković) i ja smo ih sje*ali. Vozio je skroz u levoj traci na auto-putu za Niš. Približavali smo mu se velikom brzinom, mislim da smo išli 200 na sat. Lizoguz Dušanov Bagzi mu je više puta blicao da se skloni. Tada smo išli oko 160 kilometara na sat, možda i više. Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru”, detaljno je napisao Kalinić.
Dušan Spasojević, kako je pisao Kalinić, teško je poverovao da je Šljuka mrtav.
Kurir.rs/Mondo