Ekstremne vremenske prilike poput superćelijskih oluja i grada postaju češće u regionu
Stručnjaci smatraju da klimatske promene, solarni ciklusi i unutrašnja energija Zemlje doprinose ovim pojavama
Krupan grad iz izolovane superćelije, jaki olujni razvoji, pljuskovi, snažni vetrovi, velika količina kiše za kratko vreme, učestala grmljavina, grmljavinski pljuskovi, nevreme i česta upozorenja zabrinuli su ovih dana mnoge pogotovo što meteorolozi poručuju da će ovakve vremenske prilike s kraćim pauzama potrajati i da će tek u trećoj dekadi maja moći da se odahne od nestabilne atmosfere. Zašto se to dešava, da li će ekstremne neprilike postati naša nova normalnost ili je maj 2025. izuzetak, za “Blic” su objasnili prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta, i Ivan Ristić, meteorolog.
Ovih dana svedoci smo nezabeleženih scena nevremena. Čovek se juče u Topoli zaglavio u ledu! A ono što se desilo u Smederevskoj Palanci dugo će se prepričavati – toliko je leda napadalo da su putevi i dvorišta bukvalno izgledala kao usred zime. Meteorolog Đorđe Đurić kaže da je intenzitet kiše u Palanci bio kao u tajfunu!
“Maj i dalje najkišovitiji mesec u proleće, ali ranije nije bilo supećelijskih oluja”
Prof. dr Valjarević kaže da je poslednjih 60 godina, kada gledamo dva klimatološka ciklusa, jedan traje 30 godina, u Srbiji maj u proleće i dalje najkišovitiji mesec, ali je došlo do promene u drugom delu godine i oktobar više nije najkišovitiji, već je to postao novembar. Razlog tome je što su se snežne padavine pomerile zbog toplijih zima.
Pogledajte kako je juče izgledala superćelija u Topoli.
– Maj je zadržao kišovitost i veliki broj učestalih dana sa oblačnošću koja pokriva 70 odsto neba. Za Srbiju je interesantno za maj, ako gledamo zadnjih 10 godina, da se superćelijske oluje nisu pojavljivale, makar nema statističkih podataka u poslednjih 100 godina. Ipak je moguće da su se pojavljivale, ali sigurno ne ovako rano i sigurno ne u ovakvom intenzitetu, jačini i broju. Verujem da će se još više pojavljivati. Pre dva dana su se pojavile dve i obe su bile praćene gradom i videli smo međunarodni put pod vodom zato što superćelijska oluja uvek nosi velike količine vlažnog vazduha – kaže prof. dr Valjević.
Mini uragani tutnje Srbijom, povećava se broj dana sa gradom
Prema njegovim rečima, superćelijska oluja je minijaturni uragan i na skali za uragane, koja se zove Safir-Simpsonova skala, kod nas se pojavila “dvojka”, a moguće je čak i da je zabeležena “trojka”. To je olujni vetar i do 180 km/h. Pre dva dana je bilo oko 110, 115, 122 km/h, što je oko “dvojke”.
– Prema jednom istraživanju mojih kolega sa PMF-a u Novom Sadu, u kom su proučavali učestalost grada, i došli su do frapantnog zaključka da bez obzira što raketni protivgradni sistem postoji od 1953. godine u Srbiji, broj dana sa gradom se povećao. To govori da rakete nisu savremeno sredstvo u smanjenju broja dana sa gradom. One ga trenutno neutrališu, ali se posle na istom mestu pojavi češće. Rakete su dobre i treba da se koriste, ali zbog povećanja broja dana sa gradom treba videti i druge metode. Potrebna je dobra pripremljenost za grad što je skupo, ili gradonosni top-kaže prof. dr Valjarević.
Takav top, kaže sagovornik, koriste u Španiji, Francuskoj, Americi, Rusiji i 20 puta mu je jeftinije zrno od klasične rakete. Pokriva do 80 hektara površine za razliku od rakete koja može da pokrije maksimalno 10-tak hektara. Skuplja, ali dugoročno isplativija varijanta je gradonosni avion. Imaju ga Francuska, Engleska, Nemačka, Rusija i pokazao se boljim od raketa.
Nisu samo klimatske promene uzrok ekstremnih atmosferskih pojava
Na pitanje šta je uzrok vremenskih neprilika koje su nas zadesile, kaže da veruje da su to samo donekle klimatske promene. Ranije je verovao da je to uticaj čoveka kroz efekat gasova i staklene bašte, ali kada je došao do ogromnog broja podataka i zaključaka, video je da ni Sunce ne treba nikada zanemariti zato što je to naša najbliža zvezda, daje nam najveći energetski fluks i apsolutno utiče na vazdušne mase, pre svega u troposferi.
Napominje da je pristalica malo antropogenih uticaja, izuzetno je pristalica solarnog uticaja i još veći pristalica kosmičkog uticaja. Od kako sarađuje sa meteorologom Ivanom Ristićem smatra da postoji i uticaj endogene sile, jer “planeta Zemlja nije potpuno hladno telo, nego je gusto telo koje ima jezgro od nikla i gvožđa”.
– Potpuna je nepoznanica kakvi su delovi unutrašnjosti planete, možda znamo prvih 15 km kore. Na osnovu zvučnih signala tvrdimo da je takav raspored strukture unutrašnjosti, ali ne znamo pouzdano da li je to tačno, ali je sigurno da unutrašnja temperatura, koja se pokazuje kroz manifestaciju vulkana, zemljotresa i ogromne energije utiče. Verujem da ima klimatskih ekstrema, ali ima i četiri faktora, a to su endogene, unutrašnje energije zemlje, kosmičke ili egzogene, solarne i čovek – ističe prof. dr Valjarević.
“Biće mnogo dinamičnije nego što je bilo pre 60 godina”
Poručuje da u budućnosti vidi veću učestalost vremenskih ekstrema, pojavu superćelijskih oluja i naglih promena vremena. Izdvaja rad u kome je video da su njegove kolege iz Grčke, Italije, Makedonije i drugi, ustanovile da su količine padavina u zadnjih 60 godina ostale iste.
– Količina padavina je ostala ista, ali se promenio intenzitet i jačina padavina. Tako vidim i klimu u budućnosti. Biće mnogo dinamičnije nego što je bilo pre oko 60 godina. U jednom danu imaćete proleće, jesen i leto. Zimi ćete imati odjednom leto, odjednom zahlađenje. U budućnosti će sve biti dinamičnije, a naročito će biti nestabilni maj, jul i avgust – kaže prof. dr Valjarević.
Poručuje da ljudi ne treba da se plaše toga, ali da moramo da menjamo svest, navike, mora da se radi novi prostorni plan, novi adaptivni program poljoprivrede, da se sadi zeleni pojas.
– Ljudi moraju da osiguraju svoja imanja i parcele. Nijedan model nije savršen, a Ivan Ristić i ja nudimo sjajan model koji želimo da napravimo na telefonima. Na taj način bi poljoprivrednici i drugi ljudi imali obaveštenja da postoji verovatnoća da superćelijska oluja prođe kroz njihov grad ili atar – kaže prof. dr Aleksandar Valjarević.
Borba ciklona u atmosferi i nepravilno raspoređene padavine
Meteorolog Ivan Ristić kaže da je pre zahlađenja i kiše ovog maja došlo do sudara afričkog anticiklona i arktičkog ciklona i da je to uzrok nepogoda.
-To je prvo osetila zapadna i deo srednje Evrope, na kraju Hrvatska i onda je od ponedeljka počelo i kod nas, a u utorak je bilo dosta problema i kiše. Borba toplog i hladnog vazduha obično donese takve problem u prolećnim i letnjim mesecima, a maj i jun su najkišovitiji meseci kod nas i kako je došlo do otopljenja klime imamo u tim periodima baš jake pljuskove i bude dosta padavina-kaže Ristić.
Podseća da je globalno otopljenje donelo nepravilno raspoređene količine padavina. Dosta je sušnih perioda, a povećanje temperature za 3-4 stepena je donelo dosta dugih, suvih i sparnih perioda leti, ali pošto se količina padavina nije promenila to znači da će u periodima kada dolaze oblaci i kiša biti mnogo više padavina.
Važne su dimenzije superćelija
– Otopljenje nije zato što ima više oblaka, već zato što ima manje oblačnih perioda i više sunčanih i stabilnih praćenih dugotrajnom sušom. Kada kažemo superćelija nama je važna njegova dimenzija. Pre dve godine, u julu 2023, bilo je iznenađujuće jer je superćelijska oluja zahvatila skoro 100 km u prečniku i prešla je više od 1.000 km. Bile su ogromne, a ovo što smo imali sada je oblak od oko 10-15 kilometara. To je oluja sa superćelijskim oblakom koji je kružnog tipa i kada se vidi polukrug ili krug ili kružno kretanje to znači da treba da se sačuvamo – poručuje Ristić.
Prema Ristiću, čim imamo povećanje temperature od 3 stepena na Balkanu, ima i više vlage i može da se stvori više padavina.
Tajna veza klime, vulkana i zemljotresa
Njegova teorija o klimi zasnovana je na “tajnoj vezi između klime, vulkana i zemljotresa”. Objašnjava da na klimu utiče i geotermalna energija koja dolazi iz dubine Zemlje prema površini i da je ona dovela do povećanje broja zemljotresa i erupcija vulkana u 21. veku.
– Još uvek trend broja zemljotresa ne pada, ali očekujem da će se posle 2030. godine klima normalizovati bez obzira na uticaj čoveka. Ipak, ne možemo nikako da se vratimo na prethodni period jer smo dosta promenili planetu. Pao je njen albedo, a to je procenat sunčevog zraćenja koji se odbija od teksture Zemlje. Promenili smo njenu teksturu sa građevinama, i umesto šuma imamo gradove, fabrike i drugo. Sve što smo napravili da bude urbano smanjuje albedo. Povećava se sunčevo zračenje koje utiče na dodatno zagrevanje – zaključuje Ristić.
