U braku smo 12 godina. Ne mogu se žaliti na to da moj muž nije pažljiv, nežan prema našim dvema devojčicama, ali on ima jednu želju… da mu rodim sina, naslednika. I sve u našem braku funkcioniše do te tačke. Imam 35 godina i strepim šta ako sledeće ne bude muško i ne ispunim mu tu želju. Ja hoću još jednu bebu, ali meni je svejedno. Ne mogu reći da on neće voleti još jednu devojčicu, ali znam da će silno želeti da je dečak, to je takav teret, priča jedna mama iz Beograda. Nije zvučala srećno. A ja sam bila zapanjena!
Taman kada sam pomislila da živimo u 21. veku, reklo bi se u savremenom dobu gde nema mesta starim običajima, predrasudama i stvarima koje su bile veliki teret ženama, ova je ipak opstala. Roditi muško, sina naslednika, diku babinu i dedinu, ponos tetkin i ujakov, život tatin, mamin…
Mislite da toga više nema? Varate se! Nisam ni ja verovala dok nisam čula priču ove majke i druge primere.
Četvrto, pa muško
Milena dugo nije mogla da ima decu, lečila se od sterilieta. Roditelji i muževljeva rodbina su ih stalno pritiskali za potomstvo, pa je čak i bilo „saveta“ da je muž ostavi i nađe drugu ženu koja će moći da rodi. Muž je bio istrajan i ostao je uz Milenu. Dobili su dve ćerke, potom i treću. Porodica se smirila jedno vreme, ali pravi spokoj dobila je tek kada je rodila sina! Tada je postala omiljena snaja.
Nema sina i tačka!
Tamara je rodila devojčicu. Svi su se radovali. Potom je ponovo rodila devojčicu.
Svi su se ponovo radovali, ali su primetili „da bi bilo dobro da je drugo bilo dečak“. Počeli su pritisci za treću bebu. Tamara nije želela treću trudnoću, htela je da radi.
Nije prošla poseta njegovoj porodici a da nije bilo osvrta na njhovo porodično stanje. „Imaš dve ćerke, što sad ne bi rodila i sina?“
Zaratila je i sa mužem koji je potpadao pod pritisak porodice. Brak je počeo da trpi, ali Tamara se nije dala. Istrajala je.
Kraljica majka
Milica je imala jednog sina kada je srela svog budućeg muža. Njegova porodica je bila protiv ovog braka, jer nisu hteli za svog sina ženu sa „prošlošću“. Ipak je to mali grad i sve se lako sazna. Njihova ljubav bila je jača. Prvo dete u braku bilo je muško! Kakva radost u porodici, rodio se naslednik. Naredne godine rodila je još jednog sina – svekrva joj je rekla da je „kraljica majka“. A njena prošlost? Kao rukom odnesena. Njen sin iz prvog braka je takođe obožavan. Reklo bi se da je Milica „imala sreće“.
Pomislila sam da su ovo retki primeri kojih ipak nema mnogo. Ali priča po priča, primer po primer, razuverili su me. Tek da čujete ovo…
Muško, pa makar uz vračku!
Divan uspešan par iz Beograda. Oboje su direktori u velikim kompanijama. Imaju dve ćerkice, kao med slatke. Ali mama pati što nema sina. I razumela bih ja tu želju, i sama sam majka. Da ne pomislite da osuđujem nekog ko želi da ima i muško dete. Ali ova žena je otišla dalje. Zatražila je pomoć jedne žene koja zna neku vračku kako bi treće bilo muško?! Pa stvarno, nije to projekat, već dete!
U doba kada slavimo svaku bebu koja dođe i vantelesnom oplodnjom, kada ljudi plaču i budu srećni da uopšte postanu roditelji, čujemo i ovako nešto… I za kraj jedna priča sa sela…
Slavlje uz trubače
Posle dve devojčice Mariji se dogodila treća trudnoća. Muž je skakao od sreće, hteo je još jedno dete, pa makar se dogodilo i ovako slučajno. Usledila je euforija – Marija rodila sina! Šator, trubači, opštenarodno veselje! Tako je bilo i za dečakov prvi rođendan! Sve je to divno, ali za devojčice niko nije razapeo šator…
Lepo je što nam se rađaju deca… pa makar to bilo i na ovaj način. Ljudi, ipak je najvažnije da uživamo u našoj deci, ženskoj, muškoj, potpuno je nevažno. I devojčica je častan naslednik, citiraću mog muža „ne bih je menjao ni za jednog sina“!
(Izvor: zena.blic.rs)
