Današnji dan je posvećen Prepodobnom Benediktu Nursijskom.
Prepodobni Benedikt iz Nursije u Italiji (480-543), brat blizanac svete Sholastike, smatra se ocem zapadnog monaštva u Evropi i jednim od najvećih svetih otaca Hristove vere.
Rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine, od roditelja bogatih i znamenitih. U školi se ne zadrža dugo, jer sam uvide da zbog knjižnog učenja može izgubiti “veliki razum duše svoje”. I iziđe iz škole “nenaučen mudrac i razuman neznalac”. Pobegne u neki manastir gde ga inok Roman zamonaši, posle čega povuče se u jednu vrletnu goru gde u pećini osta preko tri godine na velikom trudu oko svoje duše. Roman mu donošaše hleba i spuštaše sa vrletne stene na kanapu do pred pećinu. Kad se proču po okolini, on, da bi izbegao slavu od ljudi, udalji se iz te pećine.
Beše prema sebi vrlo surov.
Jednom kad ga nečisti bes telesne pohoti spopade, on se skide nag i valjaše po koprivi i trnju, dok ne odstrani od sebe i svaku pomisao o ženi. Obdari ga Bog mnogim darovima duhovnim: proziraše, isceljivaše, izgonjaše zle duhove, vaskrsavaše mrtve, javljaše se drugima i na javi i na daljini u snu. Jedanput prozre, da mu je naslužena čaša vina s otrovom. On prekrsti čašu, i čaša pršte.
Osniva 12 manastira i ustrojava život monaha po principu „Ora et labora“ tj. moli se i radi. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Na 6 dana pred smrt on naredi da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer svetitelj prozre da mu je kraj blizu. Sabra sve monahe, posavetova ih i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio u siromaštini i čistoti. Njegova rođena sestra, Sholastika, živela je u jednom ženskom manastiru, pa ugledajući se na brata svoga i sama se mnogo podvizavala i došla do velikog duhovnog savršenstva.
Kad sveti Benedikt ispusti dušu svoju, dva monaha, jedan na putu, a drugi opet u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videše istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajaše neki čovek neopisane krasote i svetlosti, koji im reče, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga. Po toj viziji ta dva brata saznadoše da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta.
Skončao je mirno 543. godine i preselio se u večno carstvo Hrista Cara.
Na današnji dan običaj je da se vernici pomole ovome svecu za zdravlje i zapale sveću u crkvi.
Izvor: Srbijadanas.rs
