Goran Đurić, iz sela Korenite, otišao je prekjuče na Odeljenje neurologije Opšte bolnice u Loznici da preuzme dokumentaciju o “umrlom ocu”, a u bolničkoj sobi sačekao ga je njegov Dobrivoje (74) živ i raspoložen.
Medicinsko osoblje je, u najmanju ruku, bilo iznenađeno šta od njih traži, i nije im bilo jasno odakle mu informacija da je njihov pacijent preminuo.
Goran je od komšinice iz sela dobio informaciju da je Dobrivoje “upravo umro”. Ona je, praktično, samo prenela poruku od prijateljice, inače medicinske sestre.
– Pošto je reč o ozbiljnoj ženi, odmah smo krenuli da spremamo sahranu – priča nam Goran Đurić.
– Razapeli smo šator i kupili 100 kilograma ribe. Otišli smo i u pogrebnu firmu i odabrali sanduk, dali podatke za umrlicu. Usledilo je pribavljanje papira, pa sam krenuo po dokumentaciju u bolnicu, gde sam zatekao živog oca.
Milan Đurić, rođak Dobrivojev i stric Goranov, pridružio im se u pripremi sahrane. Obrt je bio krajnje neočekivan.
– Nastala je prava ujdurma kako da vratimo ribu. Morali smo šator da sklanjamo, a umrlice samo što nisu bile izlepljene – priča Milan Đurić.
Iz bolnice nije stigao telegram da je umro, niti kakvo zvanično saopštenje. Informacija koju je porodica nezvanično dobila nije proveravana. Krenulo se odmah, kako običaji nalažu, da se “sprema i ono što nema”.
Trebalo je Dobrivoja, dobrog čoveka i domaćina, ispratiti kako treba na večni počinak. Ispostavilo se da je informaciju, ipak, trebalo proveriti u bolnici.
izvor: (kurir.rs)
