Uloga inspektora hrane ključna je u obezbeđivanju da je ono što nam se prodaje sigurno. A šta oni nikada ne bi kupili?
Inspektori hrane sprovode smernice koje je postavila Uprava za hranu i lekove (FDA) u raznim procesima povezanima s hranom, od nabavke do distribucije, kako bi održali važne standarde koji štite javno zdravlje, piše Mirror.
Njihova je uloga ključna u obezbeđivanju da je ono što nam se prodaje sigurno, a uslovi u kojima se pripremaju u skladu sa sigurnim standardima, a sada je jedan inspektor podelio određene namirnice koje će uvek izbegavati dok kupuje hranu u supermarketu.
Nepasterizovano mleko, koje se obično naziva sirovim mlekom, na vrhu je liste. Za razliku od pasterizovanog mleka, koje se podvrgava procesu zagrevanja da bi se uklonili patogeni i produžio rok trajanja, sirovo mleko zadržava svoje prirodno stanje. Međutim, nedostatak pasterizacije predstavlja rizik za potrošače jer sirovo mleko može da sadrži štetne klice kao što su salmonela, E. coli, listerija, brucela, istakli su u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Stručnjaci za bezbednost hrane generalno savetuju da se ne konzumira sirovo mleko zbog inherentnih rizika povezanih s njim.
„Mnogi ljudi tvrde da sirovo mleko ima neke zdravstvene dobrobiti, ali jednostavno nije vredno rizika jer postoji mnogo patogenih organizama koji su još uvek živi u tom mleku, pogotovo ako dolazi direktno iz pogona za preradu“, rekao je jedan prehrambeni hemičar za Daily Express, a prenosi Večernji.hr.
Sirove klice, kao što su klice rotkvice i deteline, predstavljaju izazove u smislu sigurnosti hrane. Iako se klice smatraju hranljivim dodatkom jelima, one takođe mogu sadržati štetne bakterije poput E. coli i salmonele. Kao mera predostrožnosti savetuje se potrošačima da temeljno operu klice pre konzumacije kako bi se smanjio rizik od bolesti izazvane hranom.
“Kako bi klice proklijale, seme se ne može adekvatno dezinfikovati kako bi se ubila, recimo, salmonela. No postoje uzgajivači klica koji rade sjajan posao i posvećuju veliku pažnju čišćenju i sanitaciji”, objasnila je profesorka mikrobiološkinja sa Univerziteta u Delavaru.
Prethodno iseckani proizvodi, koji se obično nalaze u radnjama mešovite robe i supermarketima, takođe izazivaju zabrinutost iz perspektive sigurnosti hrane.
„Ako nameravate da jedete prethodno idečene proizvode sirove, suočavate se s istim rizikom od mikroba kao i s klicama. Pakovana hrana, prema zakonu, mora proći strogi postupak, ali hrana koja je proizvedena na licu mesta ne mora nužno“, rekao je inspektor.
Osim toga, prethodno isečene dinje su posebno osetljive na rast bakterija zbog svoje vlažne i porozne prirode. Stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju potrošače da budu oprezni pri kupovini i konzumiranju već isečenih proizvoda i ističu važnost pravilnog pranja i skladištenja kako bi se smanjio rizik od bolesti koje se prenose hranom.
Izvor: Nova.rs