Vu Čung Či, profesor sa Čengdu univerziteta, pronašao je zapise kineske imperijalne vlade iz 1827. godine u kojima se Li Čing Juenu čestita 150. rođendan, a zatim i zapise iz 1877. godine u kojima mu se čestita 200. rođendan.
Navodi se da je Li Čing Juen započeo svoju travarsku karijeru u 10. godini, počevši da sakuplja biljke iz planinskih pojaseva i izučavajući njihovo dejstvo na dugovečnost. On je gotovo 40 godina živeo na ishrani koja je uključivala lingži (hrastova sjajnica), godži bobice, divlji đinseng, he šu vu, gotu kolu i vino od pirinča.
On se u 71. godini, 1749. godine, pridružio kineskoj vojsci kao učitelj borilačkih veština. Priča se da su ga ljudi jako voleli, da se ženio 23 puta i da je imao preko 200 dece.
Prema opšteprihvaćenim pričama u provinciji njegovog porekla, Li je u svojoj desetoj godini već naveliko putovao u Kansu, Šansi, Tibet, Anam, Sijam i Mandžuriju kako bi sakupljao biljke. On je to radio svojih prvih 100 godina, a zatim je počeo da prodaje biljke koje su drugi skupljali. Prodavao je lingži, godži bobice, divlji đinseng, he šu vu, gotu kolu i brojne druge kineske lekovite biljke.
Međutim, Li nije bio jedini koji se bavio ovim poslom. Priča se da je on jednom prilikom sreo čoveka starog 500 godina koji ga je naučio kigong vežbe i preporučio mu šta da jede kako bi živeo što duže.
Li je na samrti rekao: „Uradio sam sve što je trebalo na ovom svetu“. Da li su te reči još jedna tajna dugovečnosti?
Pitali su ga koja je bila njegova tajna, a on je odgovorio: „Budite tihog srca, sedite kao kornjača, hodajte kao golub i spavajte kao pas“.
Li je održavao miran um i praktikovao vežbe disanja, ali njegova ishrana je igrala ključnu ulogu.
S obzirom na to da je prosek životnog veka na Zapadu trenutno između 70 i 85 godina, pomisao da neko živi više od 100 godina je prilično neverovatna, dok pomisao da neko može da živi preko 200 godina predstavlja naučnu fantastiku. Zašto ljudi ne veruju da može da se živi ovoliko dugo?
Mora se uzeti u obzir da ne žive svi ljudi na ovoj planeti pod stresom, da ne udišu svi zagađeni gradski vazduh, da redovno vežbaju, da ne jedu prerađenu hranu ili hranu prskanu pesticidima itd.
Neki ljudi uopšte ne jedu masnu hranu, slatke dezerte i genetski modifikovanu hranu. Oni ne unose antibiotike, ne piju alkohol i ne koriste duvan. Pored toga, oni unose supernamirnice koje jačaju imuni sistem organizma.
Važno je i provoditi puno vremena u prirodi, vežbajući, meditirajući i unapređujući mentalno, fizičko i emocionalno zdravlje. Treba dovoljno spavati i provoditi dovoljno vremena pod suncem.
Kada bismo svi radili stvari koje treba da radimo, kao što je to rekao Li, sigurno je da životni vek od 100 godina više ne bi bio mit. Ko zna koliko bismo dugo živeli kad bi tretirali naše telo kako treba.
