Mlađi sin javio roditeljima da je Gojko stradao: “Mama, našli su ga. Nema ga više”

Tuga i neverica u kući mladića (20) koji je u secembru 2019. godine pronađen mrtav na putu ka Prigrevici kod Apatina. Čeka se nalaz obdukcije. Meštani nagađaju da ga je neko pregazio i pobegao.

Mlađi sin javio roditeljima da je Gojko stradao: “Mama, našli su ga. Nema ga više”

Otišao je u subotu uveče u Stapar na koncert i više se nije vratio! Gojko mi se poslednji put javio te večeri oko 20 časova i rekao da sa drugovima ide u diskoteku. Trebalo je sa bratom da dođe kod mene u Takovo, jedan dan od ponedeljka, kako bi zajedno otišli na rad u Slovačku, ali ga izgubismo – jedva je izgovorila Irena Ciger, majka mladića (20) koji je pronađen mrtav nadomak Apatina.

Tužnu vest Ireni je u nedelju saopštio njen drugi sin Strahinja. Od tada, porodica nema sna, želeći da sazna istinu šta se dogodilo njihovom Gojku. U kući Mileta Grozdanića, oca tragično stradalog momka – tuga i neverica. Gojko je tragično stradao u nedelju ujutro oko četiri sata na putu Sombor – Stapar, kod skretanja za Prigrevicu. Majka Irena, brat Strahinja i otac Mile ne mogu da poveruju da više nema njihovog Gojka, od tuge i plača ne mogu ni da govore.

Kako smo saznali, Gojko je ležao u lokvi krvi sa povredama glave. Njegovo telo je, navodno, zatekao taksista koji je odmah obavestio policiju. Lekari Hitne pomoći mogli su samo da konstatuju smrt. Somborska policija još ispituje ceo slučaj, a telo nesrećnog mladića nalazi se na obdukciji u Novom Sadu.

Prema rečima Jadranke Dedić, zamenika višeg tužioca u Somboru, čeka se nalaz obdukcije i da policija završi svoj deo posla.

Strahinja veli da je Gojko sa njim i društvom deo večeri proveo u Apatinu, i da je oko pola sata pre ponoći odlučio da auto-stopom ode u Stapar gde je ostatak večeri proveo sa svojim prijateljima.

– Nismo se dopisivali, ali sam mu ipak poslao SMS poruku i pitao kako je i gde se nalazi, ali odgovora više nije bilo – priseća se Strahinja.

Bolom skrhani otac Mile priča da sin Gojko dve nedelje nije izlazio iz kuće i da je njima dvojici spremao hranu, jer su zajedno živeli.

– Te večeri iz kuće je izašao oko 19 sati. Uvek mi je ostavljao poruke: “Mićko, izašao sam napolje”, ili slično, ali u subotu te poruke nije bilo – teško izgovara ožalošćeni Mile.

Vozači koji su tog maglovitog dana vozili od Sombora i Stapara prema Prigrevici i Apatinu pričaju da su navodno prošli pored mladića koji je rukom i jaknom mahao. Verovatno, kažu, da bi ga povezli, ali nisu obraćali pažnju i – prošli su pored Gojka.

Otac kaže da samo želi da zna kako je njegov sin nastradao. Nagađa se da je na njega naleteo automobil i da je vozač pobegao sa lica mesta… Njegovi drugari kažu da je Gojko bio druželjubljiv, miran i povučen momak.

“DA ZARADI, DA SE OSAMOSTALI”

– Gojko je imao plan da ode u Slovačku i da tamo zaradi i da se osamostali. Želeo je da sebi kupi stan i automobil, ali planovi propadoše – jecajući izgovara njegov otac Mile.

SLUČAJ KOD RUME

Početkom februara na lokalnom putu između Putinaca i Donjih Petrovaca, kod Rume, pronađen je mrtav Goran B. (50) iz Beograda. Na njega je naletelo vozilo koje ga je usmrtilo na licu mesta, a vozač je pobegao. Osumnjičeni je pronađen nekoliko dana kasnije, a spekulisalo se da je navodno pokušao i da obriše tragove na automobilu.

Izvor: Novosti.rs

U kući Petrovića u selu Trska kod Rače Kragujevačke,2016. godina ostaće večno u najgorem sećanju leleci i plač. Na poslednji put ispratili su Stefana i Nikolu

Ni direktor škole Zoran Jovanović, ni trener Marko Glišić, koji su decu odveli u Veliko Gradište, nisu došli da makar izjave saučešće. Nisu poslali ni telegram. Ima li to smisla? Pa oni su najveći krivci za ovu tragediju. Posebno nas boli što ni roditelji dece sa kojima su Stefan i Nikola bili u školskom klubu i otišli na nesrećnu utakmicu, nisu došli da sa nama podele tugu, objavile su “Novosti”.

Ovo je gušeći se u suzama, rekla Sanja Petrović, majka dečaka Stefana (14) i Nikole (13) koji su se u nedelju udavili na Srebrnom jezeru. U kući Petrovića u selu Trska kod Rače Kragujevačke, leleci i plač. Spremaju se da na poslednji put isprate Stefana i Nikolu. Dva sanduka sa telima mrtvih dečaka grle majka Sanja, baka Snežana, sestrica Sara. Otac Aleksandar, zanemeo od bola, doziva imena svojih sinova.

– Poverili smo im svoju decu, a oni nam ih vraćaju u kovčezima. Trebalo je da budno motre na njih. Nisu smeli sebi da dozvole da oni piju piće i provode se u kafani, dok su deca bila prepuštena sama sebi. Bili su odgovorni za njih u svakom momentu – jada se Sanja.

Niko u kući Petrovića i dalje ne zna šta se tačno desilo na Srebrnom jezeru i kako je došlo do tragedije. Roditelji dečaka nisu bili ni na vanrednom sastanku roditelja dece i uprave škole koji je juče održan u OŠ “Karađorđe”, gde su nastavu pohađala i dvojica nastradalih osnovaca.

– Niko nas o tome nije obavestio niti pozvao da prisustvujemo tom sastanku – dodaje Sanja.

Prema dosadašnjim informacijama, deca su iznajmila dve pedaline i otisnula se na jezero, iako radnici nisu smeli da ih rentiraju maloletnicima bez pratnje odraslih. Uz sve to, nisu im dali ni zaštitne prsluke. U Rači pričaju da su čuli da je trener Marko Glišić, kada se začulo zapomaganje i vriska dece, zaplivao prema njima. Nažalost, nije stigao da spase dečake.

Izvor: Novosti.rs/Espreso.co.rs

Jedan od prvih televizijskih programa koji je Srbiju zarazio rijaliti groznicom bio je svetski poznati “Veliki Brat”

Jedan od prvih televizijskih programa koji je Srbiju zarazio rijaliti groznicom bio je svetski poznati “Veliki Brat”.

Svi koji se su ikada prijavili za ovaj rijaliti imali su za cilj da izađu iz anonimnosti i da ugrabe svojih pet minuta slave..

Pre skoro punih 10 godina troje takmičara vodilo se baš ovom “politikom”, kako bi sebe pokazali u najboljem svetlu i napravilo lakši put za svoje buduće profesije..

Srbija ih je upoznala kao duhovite i šarmantne, a na publiku kraj malih ekrana ostavili su pozitivan utisak.

Međutim te 2007 godine dogodila se velika tragedija koja je zauvek obeležila Velikog Brata…

Uprkos velikoj želji za slavom i medijskom pažnjom, sudbina je za Zoricu Lazić, Stefana Zečevića Zeku i Emira Kuduzovića imala drugačiji plan.

Tragična saobraćajna nesreća u kojoj su oni izgubili život desila se na na putu Obrenovac – Šabac, kod mesta Ušće nedaleko od termoelektrane „Nikola Tesla“.

U kolima je sa njima bio još jedan mladić, Vladimir Sarić, koji je preživeo nakon što je crveni „sitroen C4“ kojim je, prema nepotvrđenim informacija, upravljao Elmir sleteo sa puta zbog neprilagođene brzine i završio u reci Vukodraž koja se uliva u Savu.

Veliki Brat 2007. godine završen je pre vremena zbog tragedije.

Krajem decembra ove godine navršava se devet godina od njihove smrti.

Izvor: Espreso.co.rs

Doživeo je saobraćajnu nesreću, koja je ostavila veliki trag. Nažalost, amputirane su mu obe noge

“Zašto da budem negativan. Nije lako, ali nije ni smak sveta. Šta je – tu je!”.

Ovim rečima svoju priču započinje Lazar Jovanović, dvadesetjednogodišnji dečko koji je nesrećnom sudbinom ostao bez obe noge. Ipak, on se drži. Možda i bolje od nas ostalih. Zdravih i sposobnih za život.

18. decembar 2015. godine Lazar će zauvek pamtiti. Te noći, u samo nekoliko minuta njegov život se okrenuo naopačke. Doživeo je saobraćajnu nesreću, koja je ostavila veliki, veliki trag. Nažalost, amputirane su mu obe noge.

Kobne noći, oko ponoći, otkazao mu je volan. Pokušao je da ga smiri, ali bezuspešno. Da zlo bude veće, mostić pored puta kojim je vozio, na samoj ivici imao je rupu u kojoj je bio betonski stub. Udario je u stub levim točkom, a automobil je od siline udara preleteo duž cele ograde od oko šest metara.

O nesrećnoj noći, nadi i neodustajanju, pričao je za Espreso.co.rs

Kako je Lazar uopšte ostao živ?

Ispao je iz automobila, od kojeg nije ostalo maltene ništa i završio u jarku. Vrlo brzo ga je pronašao momak koji živi u blizini, pozvao je Hitnu pomoć, ali bezuspešno. Izgubio je dosta krvi, uveden je u veštačku komu u kojoj je bio do početka januara i automatski mu je amputirana jedna noga.

Kao da sve što mu se desilo nije bilo dovoljno, usledili su problemi i sa prebacivanjem u bolnicu u Beogradu. Vraćen je sa VMA, da bi konačno bio primljen tek nakon mesec dana.

Pokušali su da mu oporave desnu nogu, ali bezuspešno. Mesec dana kasnije, usled infekcija, amputirana je i ona.

Iako je osuđen na život sa protezama, bez normalnog funkcionisanja kao njegovi vršnjaci, Lazar se drži. Razmišlja pozitivno i trudi se da ostane pri “zrdavoj pameti”.

Ipak, bilo je momenata kada je mislio da nema dalje. U trenucima mu se činilo da je sve crno i da povratka na bolje nema.

Međutim, otrgao se negativnih misli i nastavio da se bori.

Kako i sam kaže, roditeljima je ova tragedija najteže pala. Od normalnog momka, završio je u invalidskim kolicima, sprečen da nastavi sa životom koji je vodio pre kobne večeri.

Šta je betonski stub radio u rupi na putu? Ima li krivca za Lazarovu tragediju? On ga ne traži. Sve što želi je da opet bude onaj stari!

Izvor: Espreso.co.rs

Novine su bile pune naslova o rezultatima obdukcije, o morfijumi i heroinu koji je pronađen u njenoj krvi posle smrti

Da je jedna od najpopularnijih glumica bivše Jugoslavije, Sonja Savić, među nama, ove godine bi obeležila jubilarnih 40 godina karijere, jer se davne 1977. godine prvi put pojavila na filmu i počela da piše istoriju u filmskoj industriji.

Sonja je pomerila granice glume i filma i bila je jedna od najlepših žena na ovim prostorima. Umetnosti je dala sve, možda čak i previše.

Glumom je profesionalno počela da se bavi sa 16 godina, a već s 21 diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Početkom osamdesetih došlo je njeno vreme.

Scene u filmu “Una”, koji je nastao po romanu Mome Kapora, a govori o ljubavi između profesora Mišela Babića i njegove studentkinje Une Vojvodić, ne zaboravljaju se. Gola Sonja koja jede trešnje na balkonu i zavodi profesora tokom intervjua mnogima se večno urezala u pamćenje.

Tokom karijere, zaigrala je u ukupno 50 filmova: “Davitelj protiv davitelja”, “Život je lep”, “Balkanski Špijun”, “Mi nismo anđeli”, “Šećerna vodica” i “Jug-jugoistok” samo su neki od filmova kojima je Sonja udahnula dušu.

Ipak, privatni život Sonje Savić bio je najduži film u kojemu se pojavila. Jednom prilikom je izjavila kako se odrekla privatnog života kako bi se posvetila umetnosti, a već krajem osamdesetih počele su da kruže priče da se Sonja Savić drogira.

Priču je podgrejalo i prijateljstvo s članovima kultne grupe EKV, a pričalo se da je većina umrla od posledica konzumiranja opojnih sredstava.

– Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja – izjavila je jednom prilikom Sonja koja se posle rata posvetila radu u Sloveniji.

Upravo se u dokumentarnom filmu o EKV-u Sonja poslednji put pojavila u javnosti.

U avgustu 2008. godine kao bomba je odjeknula vest da je Sonja umrla u 47. godini života. Novine su bile pune naslova o rezultatima obdukcije, o morfijumu i heroinu koji je pronađen u njenoj krvi nakon smrti.

Najstrašnija informacija koja je došla do medija bila je ta da je Sonja pronađena mrtva u stanu koji nije imao nameštaj.

Sahranjena je u rodnom selu svoga oca, a na sahrani se nije pojavio niko od kolega.

Izvor: Pink.rs/Espreso.co.rs

Krvavi obračun dogodio se u Zaječaru tog aprila 2017.godine kada je Milan Miljković (34) uhapšen jer je nožem ubio brata Slobodana i teško povredio drugog brata Jovicu jer su mu zamerili zbog neprijatnog mirisa nogu!

Tragedija je pogodila i Užički kraj. Milan Selaković (36), njegova supruga Marijana (38) i sin jedinac Aleksandar (12) nisu preživeli direktan sudar kad je na njih naleteo automobil iz suprotnog smera… Pogibija porodice Selaković zavila je u crno selo Šljivovica pod Zlatiborom…

Ta sreda zasigurno je i nakon sedam godina ostala duboko urezana u sećanju celoj Srbiji, naročito porodicama stradalih.

Izvor: Espreso.co.rs

Ni posle 14 dana danonoćne potrage posmrtni ostaci dvogodišnje devojčice iz Bora nisu pronađeni, pa se nameće pitanje – zašto osumnjičeni ne žele da otkriju šta su uradili sa telom

Telo devojčice Danke Ilić (2) iz Bora ni posle 14 dana danonoćne potrage u okolini Bora nije pronađeno.

Policajci, vatrogasci i pripadnici drugih nadležnih službi do sada su pretražili dvadesetak lokacija za koje su od osumnjičenih dobili informaciju da je tamo telo ubijenog deteta, ali ni na jednoj nije pronađeno ništa, pa se nameće pitanje – zašto osumnjičeni ne žele da otkriju gde su odneli telo nakon zločina u Banjskom polju?

Premestili ostatke

Osumnjičeni radnici borskog JKP “Vodovod”, Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50), kako se sumnja 26. marta udarili su devojčicu službenim kolima “fijat panda” u Banjskom polju. Po sopstvenom priznanju Dragijević je dete ubacio u kola, a potom je zadavio i bacio na obližnju deponiju. Telo je, kako je naveo na saslušanju, uz pomoć brata Dalibora (40) i oca Radoslava (73) 28. marta premestio na drugu lokaciju, ali niko ne želi da kaže na koju.

Stručnjak za bezbednost Ratomir Antonović, kaže za Kurir da je celokupna situacija u slučaju Danke Ilić veoma konfuzna.

– Veliko je pitanje šta su osumnjičeni zapravo uradili sa telom, a to će se saznati onda kada ga pronađu. Ono što je ubicama najverovatnije bilo u glavi nakon zločina, jeste da se što pre reše tela. Davanjem novih i lažnih lokacija gde su ostavili telo, dovodi do toga da se istraga odugovlači, a vreme koje prolazi znatno utiče na to u kakvom stanju će biti pronađeno telo devojčice – navodi Antonović i dodaje:

– Telo vremenom propada, a ukoliko uključimo u to i mesto na kome se nalazi, može da oteža samu procenu kako je nastupila smrt. Možda su posmrtne ostatke bacili, zakopali ili uradili još nešto monstruoznije.

Naš sagovornik objasnio je i da je malo verovatno da uhapšeni neće da kažu gde je telo jer se vode tezom “nema tela, nema dela”. Kako dodaje, tom tezom se najčešće služe kriminalci, ali nije za očekivati da se njome služe i radnici borskog “Vodovoda”.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Željko Brkić, rekao je da je preko 1.500 policijskih službenika zajedno sa više od 1.000 građana iz različitih službi pomoglo i dalo svoj doprinos da se devojčica pronađe.

Zlotska reka

– Mi smo pretrage terena usmerili na one lokacije za koje su nam osumnjičeni rekli da su tamo ostavili telo. Za sada pregledamo korito Zlotske reke – rekao je juče državni sekretar gostujući na TV Pink.

Brkić ponašanje osumnjičenih opisuje kao “najmonstruozniji oblik ljudskog ponašanja.”

– Vi kod njih možete videti takvo odsustvo empatije i bezobzirnost, čak i sada kada je suočen sa istinom, osumnjičeni ne želi da kaže gde je sakrio telo Danke Ilić. To govori o velikom nedostatku empatije. To dete ima pravo na dostojanstveno sahranjivanje, da roditelji mogu da mu posvete grobno mesto. Lišeni su svakog ljudskog osećanja – kaže Brkić i dodaje da je do sada prikupljeno dovoljno dokaza na osnovu kojih može da se zastupa optužnica i dodaje da će nadležni moći da donesu odgovarajuću presudu.

– Nadam se da će telo biti pronađeno, nesumnjivo je da je dete sa mesta kontakta sa vozilom uneto u vozilo – rekao je Brkić.

Ima dokaza

Advokat Predrag Savić, objasnio je da i ukoliko se telo Danke Ilić ne pronađe, osumnjičeni mogu biti procesirani za krivično delo teško ubistvo.

– Tu su priznanja izvršioca, njihovih prikrivača koji su iz reda uže familije, imamo mnogo drugih dokaza… Moguće je izvršiti rekonstrukciju nastanka saobraćajke, iz koje će se videti da je bila takva da nije mogla da proizvede smrtne posledice jer je bila brzina od 20 kilometara na sat – naveo je advokat za medije i dodao da bi za krivični postupak bilo dobro da se telo nađe, da se izvrši obdukcija, sudsko-medicinsko veštačenje i da se na naučni način dokaže uzročno-posledična veza između povreda i smrtnih posledica.

VJT u Zaječaru

I majka pod lupom

Tokom jučerašnjeg dana u prostorijama Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru koje vodi istragu ubistva Danke Ilić saslušana je Svetlana Dragijević, majka osumnjičenog Dejana i supruga osumnjičenog Radislava, kome je juče određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je pomagao sinu da premesti telo. On se, podsetimo, juče na saslušanju branio ćutanjem.

– Svetlana je saslušana u nadležnom tužilaštvu kako bi se proverilo da li ona ima informacije vezane za ubistvo devojčice, kao i da li je možda ona kao i ostali članovi njene porodice učestvovala u zločinu. Ovo verovatno neće biti jedino njeno ispitivanje – navodi izvor i dodaje da je dom Dragijevića u selu Zlot juče bio zaključan.

Podsetimo, Svetlana i Radoslav juče su saznali da im je mlađi sin Dalibor preminuo u PU Bor, gde se nalazio kao osumnjičeni u pomaganju svom bratu da se reši posmrtnih ostataka ubijenog deteta.

Gradonačelnik

Čuo sam se sa ocem male Danke

Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić juče je kroz suze naveo da je njihov grad zadesila velika tragedija.

– Velika tuga za sve nas koji žviimo u Boru, osećamo veliku bol, ali ne samo mi u Boru, nego cela Srbija, cela Evropa. Teško je kada znamo da dete, koje nije imalo prilike da proživi život, nastrada u ovako monstruoznom zločinu. Čuo sam se sa ocem i bakom male Danke, izjavio sam im saučešće u ime grada Bora i u svoje lično ime. Moram reći da su jaki – rekao je gradonačelnik:

– Ovakav monstruozni zločin se ne pamti. Očekujem i verujem da će tužilaštvo i sudstvo dati maksimalne kazne, one po zakonu. Vreme je da se razmišlja o promeni zakona, da se mnogo oštrije takvi ljudi kažnjavaju. Da se to nikada ne ponovi u Srbiji.

Direktor “Vodovoda”

Podnosnim ostavku iz moralnih razloga

Goran Pavić, direktor JKP “Vodovod” Bor podneo je neopozivu ostavku iz moralnih razloga. Pavić je najavio da će podneti i odgovarajuće krivične i druge prijave protiv osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, ali i drugih odgovornih lica u preduzeću.

– Iz moralnih razloga podnosim neopozivu ostavku na mesto direkrora, s obzirom na to da su osumnjičeni za ubistvo deteta zaposleni u ovom preduzeću i da postoji osnovana sumnja da su izvršili ovo gnusno ubistvo u toku radnog vremena, službenim vozilom u toku obavljanja radnog zadatka – naveo je on.

Izvor: Kurir.rs

Malena Danka Ilić (2) ubijena je 26. marta ove godine u 13.52 sati u Banjskom Polju.

Za svirepo ubistvo osumnjičeni su Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50) radnici JKP “Vodovod” iz Bora. Njima je određen pritvor do 30 dana zbog teškog ubistva. Dejan je do detalja ispričao kako je došlo do zločina, ali da kaže gde je telo “nije mogao da se seti ni u policiji ni u tužilaštvu”.

Za pomaganje pri uklanjanju dokaza (tela devojčice) osumnjičeni su Dejanov brat i otac. Otac se branio ćutanjem, a brat je umro u pritvorskoj jedinicu policije u Boru.

Danka Ilić je tog 26. marta došla sa majkom u bratom na imanje u Banjkskom polju. Ona se majci iz vida izgubila dok je žena otišla po vodu za sina. Ivana je odmah pozvala muža, policiju, porodicu, komšije da je pomognu u potrazi za detetom.

– Ja sam je videla poslednji put tu ispred njene kapije. Bila je tako mala da sam verovala da su roditelji negde pored nje. Ovo naselje je mirno i mi svi puštamo decu da idu ispred nas. Noćima ne spavam zbog Danke. Da sam je uzela u naručje ona bi danas bila živa…Sve ovo mi je katastrofa… – priča komšinica iz Banjskog polja.

Tog dana njenom sinu je bio rođendan. Tek kasnije čula je šta se dogodilo. Prvo se obratila Dankinom dedi. Njemu je rekla da je dete videla kod kapije i da je mala da nije mogla daleko da ode.

– Deda me je pitao zašto je nisam uzela. Rekla sam da sam mislila da je neko sa njom. Osećam se krivom i odgovornom – kaže ona.

Nakon što je otišla po dete u vrtić, komšinica je došla u dvorište porodice Ilić.

– Dankina majka šetala je gore-dole, otac je plakao pored kola. Krenula sam i ja u potragu za detetom. Bila sam i u policiji na poligrafu. Rekla sam svima da mi je žao što nisam izašla iz kuće i uzela je. Mislila sam da je roditelji prate. Da sam znala da je sama istrčala bih iz kuće. Ne mogu sebi da oprostim. Ja imam decu. Da se njima nešto desi mene ne bi našli živu – dodaje ona i tvrdi da ju je celo naselje tražilo.

– Svaki metar smo prešli, ali je nije bilo. Nadala sam je da je tu negde i da je oteta bila sve je bolje od ovog scenarija. Plašim se da ostajem sama. Kada mi je suprug u drugoj smeni samo mislim da će se nešto strašno dogoditi. mala Danka ničim ovo nije zaslužila. Sve je ovo veliki stres. I ispitivanje u policiji i sve nakon toga – kaže ona.

Izvor: Kurir.rs/Telegraf.rs

Ne ide u prilog što prolazi dan za danom, ali najveća želja mi je da roditelji pronađu svoj mir… da mogu da sahrane svoje dete… Ovo zaista, nije normalno… Ja nemam reči za njihov postupak, svirepo je blaga reč – rekla je major policije

BEOGRAD – Prošlo je pet teških dana otkad je Srbiju pogodila strašna vest da je malena Danka Ilić (2), za kojom se tragalo 10 dana, ubijena uBanjskom polju kod Bora.

Njeno telo, nažalost, još nije nađeno. Nemio događaj koji se desio u međuvremenu zakomplikovao je situaciju – reč je o iznenadnoj smrti brata osumnjičenog za ubistvo devojčice, koji je priznao da je pomogao bratu da se reši tela.

Ta činjenica mogla bi da utiče na istragu, pošto je bio jedna od ključnih osoba koje mogu da pomognu u potrazi za telom Danke.

“Ne mogu da izgovorim to što mislim da su uradili sa telom”

Iako su osumnjičeni u potpunosti priznali zločin koji su počinili, jedno je i dalje misterija – gde i kako je skriveno telo Danke. Policija i danas nastavlja sa pretraživanjem svih lokacija gde bi moglo da bude telo ubijene devojčice, a majorka policije Bojana Otović Pjanović ističe da ima više verzija zbog čega osumnjičeni ne žele da otkriju lokaciju tela.

– Može biti da su saznali, raspitali šta nosi to telo, strah od svega toga i da zaista u ovom trenutku ne znaju, da su više puta premeštali. A može biti i da su uradili još nešto monstruoznije sa telom deteta. Kao majci i čoveku mi je teško da kažem to što mislim da su uradili. Ne mogu da izgovorim to što mislim da su učinili – izjavila je Bojana Otović Pjanović.

Majorka policije ističe da želi zbog porodice ubijene Danke Ilić da se telo što pre pronađe, kako bi roditelji mogli da sahrane svoje dete.

– Ne ide u prilog što prolazi dan za danom, ali najveća želja mi je da roditelji pronađu svoj mir – kaže major policije.

Istakla je i da osumnjičeni mogu da odgovaraju za teško ubistvo iako nema tela, kao i da je prikupljeno dovoljno materijalnih dokaza.

Kada se obustavlja potraga

Otkrila je i u kom momentu potraga može biti obustavljena.

– Želim da verujem da ćemo naći telo. Kada budemo imati okolnosti da je besmisleno tražiti telo, svakim danom potrage i što duže traje, sve manje informacija iz tela možemo dobiti, zbog samog procesa – rekla je Otović Pjanović

– Ovo zaista, nije normalno, prirodno… Ja nemam reči za njihov postupak, svirepo je blaga reč – rekla je.

S. J. i D. D, koji su uhapšeni zbog sumnje da su ubili Danku Ilić, saslušani su u petak uveče, a juče im je određen pritvor. D.D. je pred tužiocem priznao zločin, dok se S.J. branio ćutanjem. Obojici je potom određen pritvor do 30 dana.

Izvor: Blic.rs/Kurir.rs