Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda, upozoravao je vladika
Crveni konac protiv uroka na rukama beba, dece i odraslih – šta Crkva kaže o crvenom koncu? Kako se u narodu pojavilo to praznoverje da crveni konac može da nas zaštiti od uroka i vradžbina?
Evo šta je o tome govorio vladika Nikolaj Velimirović:
“Bog pomog’o! Ovde se radi o sujeverju – vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja “crveni beleg” iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.
Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća, kada svešteno lice pročita molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva Očišćenja nečistote po porođaju.
U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravila po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost narod njih više sluša nego Boga i Crkvu.
Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje. Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac.
To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.
Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usuduli da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja.
Kako bi rekao naš čuveni patrijarh Pavle: Ja rekoh i spasoh dušu. Tako i ti sestro, gde možeš svedoči istinu, a gde ne možeš i ne čuju te, jer su puni sebe i gordosti, ti se pomoli i predaj Bogu svoju molbu urazumljenja i biće bolje od bilo kakve rasprave svakako.”
Dakle, prema Crkvi, nošenjem crvenog konca nećete postići ama baš ništa, osim što ćete se udaljiti od sopstvene vere i Boga.
Izvor: Stil.kurir.rs
