Pevačica Zorja Pajić jednom prilikom otvoreno je progovorila o zdravstvenom problemu s kojim se pre nekoliko godina susrela. Objasnila je koliko joj anksioznost utiče na život i dala je savet svim ljudima koji prolaze kroz isto.
– To je nešto što ne možeš da isključiš iz svog života, to dolazi i odlazi u zavisnosti od okolnosti koje te okružuju. Drago mi je da sam povukla nogu i uvek ću se zalagati za to, zato što mislim da je mentalno zdravlje najvažnije, važnije od fizičkog – rekla je pevačica i istakla da je najveći problem to što je ljude sramota da priznaju da imaju problem.
– Negde imam ciklus na godinu dana da se okrenem, pogledam koliko sam se promenila, i ako vidim da je to dosta onda sam srećna, ako nisam onda znači da sam propustila priliku da nešto novo naučim. Da li je anksioznost prestala? Ne nije, samo sam naučila da živim sa njom – objasnila je Zorja i otkrila kako se nosi sa komentarima okoline.
– Ima mnogo ljudi, poznatih, koji na slikama deluju srećno i savršeno, a i ne znamo koliko njih se bori sa ovim problemom zapravo. Što se mene lično tiče, ti komentari umeju u pogrešnom trenutku da se dese i to me zezne na neki period. Nemam toliko ružne komentare, pa nije strašno. I dalje, gledajući druge kolege i komentare za njih, shvatam da su ljudi presurovi – zaključila je Zorja svojevremeno.
Ona je istakla da joj je sviranje u Knez Mihailovoj ulici donelo ogromno iskustvo, lepe komentare, ali i one negativne sa kojima tada, u 17. godini nije umela da se nosi. Osim dobacivanja koje je bilo često, na ulici srpske prestonice doživela je i neprijatne situacije.
– Bilo je negativnih komentara jednako koliko i dobrih. Stvarno je bilo stotine ljudi koji su stajali kao na koncertu, kada se osećaš divno pa sve do toga da se osećaš kao da si neko smeće na ulici. Bilo je situacija kada te ljudi pljunu, šutnu ti kutiju za instrument. Ja sam neko ko ne trpi takve stvari i često sam dolazila u konflikt sa takvim ljudima. Bilo je situacija kada sam vikala, da ne kažem vrištala, a bila je tu i komunalna policija. Osećala sam se nezaštićeno, morala sam sama da nađem nađim i da se izborim sa svim, da kad dođem kući da ne poludim. Često mi je to poljuljalo samopouzdanje, morala sam i da potražim pomoć. Svirala sam i na hladnoći i kad je bilo 40 stepeni, volela sam to da radim, ali nije uvek bilo prijatno – spričala je Zorja.
Izvor: Kurir.rs
