Žena prevarant hara Beogradom, i to u po bela dana! Žrtva „dugopste“ prevarantkinje bila je prodavačica iz Obrenovca, a sve je snimila sigurnosna kamera!

Sve se desilo u kozmetičkoj radnji, ali nažalost ova devojka samo je jedna od prevarenih.

– Devojka je najnormalnije došla. Ništa nisam posumnjala. Tražila je crnu olovku za obrve, rekla da hoće da kupi.

Držala je 2.000 u ruci, pa me pitala da joj usitnim i tako me “smutila” sa te dve hiljade, nekih 50 dinara i jednim dinarom da ni u snu nisam pretpostavila da hoće da me prevari – kaže prodavačica Milica Pavlović.

– Uopšte se ne sećam tog dela da li mi je ostavila pare – kaže prodavačica.

Prevarantkinja je iz radnje izašla s 2.000 dinara, koje je već imala, i 1.600 dinara kusura!

Posle pregleda snimka sigurnosne kamere, prodavačica je shvatila o čemu je reč. Nezvanično se saznaje da je najmanje pet prodavnica u Obrenovcu opljačkano je na isti način, a sumnja se da su na meti prodavnice iz celog Beograda.

izvor: (telegraf.rs)

Ipak, ono što gotovo niko ne zna je i činjenica o tome ko je njihova ćerka

Godinama važe za jedan od najskladnijih glumačkih parova, a malo ko zna kako su se Olga Odanović i Dragan Petrović Pele upoznali.

To se dogodilo, kako je glumica jednom prilikom ispričala, tokom rada na predstavi „Groblje automobila“, u kojoj su igrali muža i ženu. Zapravo, Pele je odmah shvatio da je sreo ženu svog života. Još na generalnoj probi Olgi je, iz čista mira, rekao: „Ja ću se tobom oženiti“.

‒ Iako mi je to tako mirno saopštio kao da je sve rešeno, bila sam u šoku i upitala ga da li je normalan jer se nismo ni poznavali kako treba. Tog dana me je ispratio do kuće, odlučan da svrati kod mene. Ubeđivanja da ne živim sama i da imam cimerku nisu mi pomogla da ga odgovorim. Stanovala sam u iznajmljenom stanu u Zemunu. Bilo je veoma čudno. Dugo smo sedeli i pričali, a dva dana kasnije uselio kod mene i odmah smo počeli da živimo zajedno ‒ ispričala je glumica u jednom intervjuu.

Ipak, ono što gotovo niko ne zna je i činjenica o tome ko je njihova ćerka.

Reč je o glumici koju svi znamo, a koju smo obožavali da gledamo subotom na Pinku u seriji “Preživeti Beograd” – Lenki Petrović.

izvor: (espreso.co.rs)

Obično se kaže da treba da probate nešto pre nego što kupite, ali kada je reč o novim kućama, to baš i nije opcija – a mnoštvo novih vlasnika dočekano je sa neprijatnim iznenađenjem kao rezultat.

Ponekad, ta mala iznenađenja mogu da budu sjajna. Bar se to desilo ovom momku! Kada je gledao arhitektonske planove svoje nove kuće, otkrio je da se nešto krije ispod njegovog imanja, nešto veliko. Zgrabio je lopatu i počeo je da kopa.

Kada je udario u metal, znao je da je pronašao. Bilo je to pravo tajno skrovište u njegovom dvorištu i to ne malo. Kuća je sazidana tokom 60-ih godina, a planovi za sklrovište predati su zajedno sa planovima za kuću.

Bilo je vreme da se skine poklopac. Zapitao se šta će pronaći unutra? Bilo je dosta đubreta na dnu.

Ovo je verovatno mesto odakle vazduh ulazi. Kada bi se ovaj prolaz urušio, ko god da je bio unutra umro bi od gušenja. Ipak, sklonište je bilo u dobrom stanju i izgledalo je kao šteta da propadne.

Raščišćavanje je zahtevalo dosta truda. Ipak, već je izgledalo mnogo bolje. Uz pomoć prijatelja, bilo je vreme da se sredi i ulaz.

Hteli su da budu sigurni da će im trajati večno. I stare zarđale stepenice morale su da se uklone. Nakon što je očistio prostor shvatio je da je dobio još jednu veliku prostoriju u okviru domaćinstva koja sada zaista deluje sjajno!

Među estradnjacima postoje i oni čiji su biznisi propali

Srpska estrada novac zarađen od nastupa veoma često koristi za pokretanje privatnih biznisa, koji im donosi dodatne prihode, a dok neki ulažu u ugostiteljske objekte, drugi to čine ulažući u muzičke studije i nekretnine.

Svetlana Ceca Ražnatović i Saša Kovačević otvorili su sopstvene muzičke studije, kako za svoje potrebe, tako i za potrebe svojih kolega. Pored studija Kovačević ima i restoran.

View this post on Instagram

A post shared by C E C A (@cecaraznatovic)

Frontmen grupe “Bijelo dugme”, Goran Bregović ulaže u nekretnine, te se tako procenjuje da u svom vlasništvu ima preko trideset kuća i stanova, a ni jedna njegova vila ne košta manje od milion evra.

Podsetimo, muzičar Goran Bregović je podelio priču svoje porodice, ljubavi svojih roditelja i očevog poroka koji je doveo do razvoda braka.

– Moji roditelji su se jako voleli. Otac je bio vojno lice i mnogo je pio. Njih dvoje su se razveli baš zbog toga. A bila je to velika ljubav – počeo je Brega, a onda opisao neverovatno tužnu epizodu iz života njegovih roditelja.

– Kada se moja majka razbolela od leukemije bila je u bolnici u Splitu, u gradu u kome je moj otrac živeo sa drugom ženom. Ta njegova druga žena mi je pričala da je moj otac nestajao iz kuće noću.

– Ona ga je jednom pratila i videla kako se on iskrada i odlazi do bolnice u kojoj je moja majka umirala. Tu bi celu noć napolju sedeo ispod prozora sobe u kojoj je moja majka umirala i pušio celu noć.

– On je tad već bio izlečen od alkoholizma ali kada je moja majka umrla on se vratio na selo i zasadio vinograd. Onda je počeo ponovo da pije. Pio je hiljadu litara vina godišnje, toliko je davao taj vinograd.

– I uglavnom je to vino pio sam. Ako ima tužna priča za ilustraciju za veliku ljubav koja je propala zbog alkohola, to je ta priča iz moje porodice – rekao je Bregović.

View this post on Instagram

A post shared by Goran Bregović (@goran_bregovic_official)

Haris Džinović takođe voli da uloži u nepokretnu imovinu, te se takođe bavi izdavanjem nekretnina, ali i biznisom koji je pokrenuo sa svojom suprugom Melinom Džinović.

Folker Era Ojdanić oprobao se u ugostiteljstvu, te tako godinama uspešno vodi restoran i motel. Njegove koleginice, Lepa Lukić i Zorica Marković takođe su poznate kao ugostiteljke, pa imaju svoje kafane, dok džez pevačica Lena Kovačević poseduje poslastičarnicu.

Među estradnjacima postoje i oni čiji su biznisi propali, a Marija Šerifović je morala da zatvori poslastičarnicu koju je otvorila sa svojom majkom, Vericom.

Milici Todorović je propao posao sa brzom hranom, a njenoj koleginici, Slavice Ćukteraš sa salonom lepote, čime je želela da se bavi i Goga Sekulić, ali je shvatila da joj to ne ide.

izvor: (espreso.co.rs)

Uglavnom je tokom takmičenja bio tih i povučen

Milan Marić Švaba oduševio je mnoge ulogom u filmu „Rane“, a kasnije se potpuno povukao iz javnog sveta.

Milan je, naime, odneo i pobedu u „Velikom bratu“ u martu 2010. Proveo je trideset dana u kući Velikog brata.

Uglavnom je tokom takmičenja bio tih i povučen, a zaljubio se u Enu Popović koja je tada bila u vezi sa Markom Miljkovićem, sadašnjim mužem Lune Đogani.

– Ovo je jedno odlično iskustvo koje ne može da se poredi ni sa jednim do sada. Drago mi je što sam upoznao sve ove ljude, nedostajaće mi mnogo. Ni sa kim nisam proveo ovoliko vremena, čak ni sa porodicom. U nekim trenucima su mi svi smetali, i tada sam koristio priliku da se sklonim da budem sam sa sobom. Bilo je teških trenutaka i tada sam se osamljivao – rekao je on za “Blic” svojevremeno.

Nešto kasnije, se preselio u Rusiju za boljim životom, a potom i u Kanadu gde se oženio izvesnom Stelom posle svega pola godine zabavljanja na skromnoj ceremoniji kojoj su prisustvovali kumovi.

Inače, “Rane”, kultni film Srđana Dragojevića, mračna je i bizarna priča o žestokim momcima s ulica Beograda devedesetih, a u osnovi ima istinitu priču o dvojici maloletnih kriminalaca tog vremena.

Pravi Pinki i Švaba bili su Marko Pejković Kameni i Mirko Bešević Beša, klinci s beogradskog asfalta koji su upali u svet „Vidimo se u čitulji“ ekipe. Bili su bliski prijatelji, ali desilo se da je Kameni pucao u Bešu. Kasnije, kako bi poravnao račune i spasao prijateljstvo, tražio je od ranjenog druga da mu vrati metak za metak – da ispali jednaki broj metaka u njega.

Obojica su preživeli tu noć, a njihova ispovest zabeležena je u dokumentarnom serijalu „Tragač“.

Dragojević je čuo priču i odlučio da na njoj zasnuje scenario. Navodno je izbegavao da pogleda reportažu jer nije hteo da previše utiče na priču, podelu uloga i režiju, ali kad ju je pogledao pošto je film završen, izjavio je da su ga zapanjile sličnosti između Beše i Kamenog i glumaca koji su igrali Švabu i Pinkija.

Inače je za glavnu ulogu Pinkija izabrao Dušana Pekića, i to u konkurenciji od pet hiljada mladića – Pekić nije imao glumačkog iskustva, ali činjenica da je imao sličnu životnu priču kao lik Pinkija kojeg je trebalo da glumi bila je presudna.

izvor: (espreso.co.rs)

Čudesni Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Mada, možda nije istražena za javnost, ali sigurno je u tajnosti istažena od mnogih domaćih “posebnih ljudi” kao i stranaca koji nekontrolisano, kao “obični turisti”, dolaze na Rtanj. Čak je i Adolf Hitler u svoje vreme pokazivao veliko interesovanje za Rtanj, a to sigurno nije bilo zbog prirode oko njega.

Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju. Obronke vrha Šiljak krasi endemično bilje (Saturea montana i Saturea satyris) koje raste samo na ovom mestu. O njihovoj lekovitosti već postoje prave legende. Međutim, tokom poslednjih godina pažljivo oko istraživača, uz pomoć savremene tehnologije, uočilo je neke vrlo čudne geometrijske i druge zakonitosti koje ne deluju kao obična igra prirode već kao delo koje su pre mnogo hiljada godina napravile, ipak, ljudske ruke, prenosi TV Best.

Poznato je da svaka egipatska piramida ima značajne podzemne objekte. Tako, na primer, određene komore u Keopsovoj piramidi usmerene su ka sazvežđu Oriona odakle crpu energiju koju odvode ka prostorijama u unutrašnjosti. Piramide raspolažu i prikupljenom orgonskom energijom iz podzemnih i nadzemnih vodenih tokova.

Slično je i sa Rtnjem. Utvrđeno je da unutar ove planine postoje ogromne podzemne prostorije, a speleolozi su već pronašli više od 17 važnih pećina i odaja ispod zemlje. Utvrđeno je da je na južnoj i severozapadnoj strani planine, ispod vrha Šiljak locirana oko 450 metara visoka šupljina romboidne osnove. Njene stranice dugačke su 250 i 500 metara. Ovaj ogromni podzemni prostor, zauzima istu onu poziciju na kojoj se, na već istraženim piramidama, najčešće nalaze rezonantne komore.

Veliki vertikalni tunel, koji su istraživači prozvali Dimnjak, vodi duboko u utrobu planine, odakle ka površini izlazi izuzetna količina orgonske energije. To je pozitivna energija po ljude i živi svet, i zato je Rtanj poznat kao mesto gde se mnogi isceljuju. Dimnjak je ovalnog oblika prečnika od oko šest metara i zarušen je od samog vrha u dužini od oko 110 metara. Odatle je prohodan u dubinu od čak 450 metara.

Iz ugla energetike piramida ovo je ključni podatak kojim se dokazuje da su rađene intervencije kojima bi se orgonska energija iz nižih speleoloških objekata Rtnja sprovela preko pomenute komore do vrha planine. Kako orgon nema masu, ti otvori bi planski kasnije bili zatvarani jer se energetski protok uspostavio. Geometrija Rtnja još je interesantnija i prepuna je neobičnih ali očiglednih zakonitosti.

Najistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i Šiljak, i kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju trougao dimenzija čije strane su pet i šest kilometara. Sa samog Šiljka se odvajaju tri kraka koji su zaklonili dva ugla od po 105 i jedan od 150 stepeni. Odkud takva zakonitost, pitaju se istraživači? Jedan krak može vizuelno veoma lako da se isprati u pravoj liniji do dužine od tri kilometra, drugi je dugačak 1.500 metara, a treći 750 metara.

Ovi rezultati istraživanja drže se daleko od očiju javnosti. Sasvim je jasno da građevina sa ovakvim svojstvima nije mogla nastati kao rezultat prirodnih procesa, nego je to veštačka građevina nastala pažljivim planiranjem njenog oblika i lokacije i izgrađena još u praistoriji nama nepoznatom tehnologijom.

Merenja su utvrdila da na Rtnju postoje neprekidne promene energetskih polja. Vrh Rtnja – Šiljak uglavnom upija energiju, dok mesto “Svetilište” u podnožju planine, uglavnom zrači. Energija izbija iz Rtnja vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakterističnom za bionergetska iscelenja.

Istovremeno, energija koja postoji oko Rtnja kreće se spiralno. Štaviše, ako bismo maketu Keopsove piramide “preklopili” preko Rtnja, uvideli bismo kako se mnoge proporcije poklapaju. Postoje još neke neobične zakonitosti koje nikako ne možemo da smatramo slučajnošću. Tako je bosanska piramida, u Visokom, udaljena od Rtnja tačno 300 kilometara, a poznato je da se orgonska energija kreće upravo u tom pravcu. Na raskršću dveju piramida nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao stecište ovakve energije.

Većinski sadržaj u geomorfološkoj strukturi Rtnja je krečnjak bogat silicijumom, koji molekularno jeste kristalna piramida, kojoj međusobni uticaji odbijajućih i privlačećih magnetnih polja daju osobine današnjih kondenzatora.

Ova istraživanja dve najveće evropske piramide: Rtnja i piramide u Visokom (BiH), drže se daleko od očiju javnosti is prostog razloga dokazuju da je čovečanstvo mnogo starije nego što smo učili. Preciznije – nego što su nas učili. One su nepobitni dokaz da je čovek stvarao gigantske građevine još u vreme koje danas smatramo praistorijom.

Majka je sina, u besvesnom stanju, odvela u bolnicu kako bi mu doktori izvadili životinju iz grla, za koju nikome nije jasno kako je tu dospela.

Dvogodišnji dečak iz Kanzasa žalio se na bol u grlu, nakon čega mu je doktor u usnoj duplji pronašao hobotnicu!

Naime, majka (21) je sina pronašla u kući kako bez svesti leži na podu dok mu njen 36-godišnji saputnik daje veštačko disanje.

Momak dečakove majke uhapšen je i zadržan u policiji zbog sumnje da je zlostavljao mališana. Dečak je zadržan u bolnici, a doktori su rekli da je u pitanju hobotnica koja je namenjena za pripremu sušija.

POGLEDAJTE VIDEO:

Kada je Stefani rodila sina Isaju bio je potpuno zdrava beba. Međutim, nakon nekoliko meseci, roditelji su primetili da nešto nije u redu sa detetom.

Na njegovom telu se pojavio osip, a plač bebe je ukazivao da trpi velike bolove.

Odlučili su da posete lekara, koji je rekao da Isaja ima ekcem te mu je prepisao antibiotike, koji nažalost nisu pomagali. Agonija mališana se nastavila narednih nedelja, kada su ga roditelji odvezli u Hitnu pomoć.

Doktori su im tada dali steroidnu mast koju je trebalo da utrljaju detetu na kožu. Nažalost, dete je plakalo i vrištalo svaki put kada bi ga roditelji dodirnuli. Očajna majka je odlučila da mu pomogne tako što ga je kupala čistom vodom čak deset puta.

Ništa nije pomoglo, jer se osip stalno vraćao. Roditelji su bili zabrinuti i bez rešenja. Ukucali su u pretragu na internetu simptome koje je dete imalo u nadi da će pronaći rešenje. Majka je pronašla jedan forum, gde je pročitala da je moguće da je dete alergično upravo na steroidnu mast.

Ona je odmah smanjila nanošenje masti, a postepeno je ukinula jer je primetila da je dete postalo zavisno od te masti.

Nakon nekoliko meseci osip je potpuno nestao. Lek koji su lekari prepisali Isaji, zamalo ga je koštao života.

(Izvor: Bktvnews.com)

Teško je zamisliti biljku skromnijih zahteva od čuvarkuće

Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.

Idealna je za ljubitelje cveća koji imaju male vrtove i nedovoljno vremena da ih neguju. Osim što učvršćuje kamene ploče domova, u narodu postoji verovanje da čuvarkuća štiti od gromova, oluja, bolesti,veštica i lopova. Gajenje čuvarkuće postalo je popularno krajem 19. i početkom 20. veka. Biljka koja je do tada rasla samo na krovovima ili u šupljinama kamenih zidova, sada ima značajno mesto u kamenim baštama, ili na balkonima koji su okrenuti ka jugu.

Cveta od aprila do septembra, a boja cveta najčešće je crvena, ali može biti i bela, žuta, ili roze. Posle cvetanja, rozeta umire, ali prethodno obrazuje više malih rozeta i tako se nastavlja životni ciklus ove biljke.

Naš narod veruje da, kada čuvarkuća procveta, da su tada energija u domu u kome se nalazi, blagorodna i pozitivna. Ipak, nemojte očajavati ako vaša čuvarkuća nije procvetala, nego pokušajte da joj prilagodite uslove.

Teško je zamisliti biljku skromnijih zahteva od čuvarkuće. Kultivisane forme čuvarkuće (ima ih čak 3.000, neverovatnih su oblika i boja) nešto su osetljivije na vlagu i, za razliku od prirodnih vrsta, sporije se razmnožavaju.

Poreklom je iz Meksika, ali se na ovim prostorima gaji od devetog veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seoskim domaćinstvima (“Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgajanje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini.

izvor: (lepotesrbije.alo.rs)

30 godina od smrti Đurđice Barlović

Sećam se kao da je bilo danas. Letovali smo na Pagu i krenuli smo, kao i svakog dana, na plažu malim gliserom prema uvalici gde smo se najčešće kupali. Tu je uvek bilo nekoliko porodica sa decom, prijatelji naših roditelja, pa bi se roštiljalo ili jelo ono što se donelo u putnim hladnjacima i vraćali bi se tek predveče u apartman, koji smo uvek iznajmljivali od porodice kod koje smo godinama letovali, priseća se Hrvoje Barlović, sin pokojne pevačice Novih fosila Đurđice Barlović.

U petak, 26. avgusta, bilo je 30 godina od njene prerane smrti, koja je Hrvoju i njegovu mlađem bratu Borni prekinula bezbrižno detinjstvo. Te 1992. u avgusta estrada je u šoku je primila vest o njenoj smrti. Vođa Novih fosila, pokojni Rajko Dujmić, rekao je kako su u njegovu stanu u tom trenutku stali svi satovi. Tek kasnije je čuo vest i protumačio je to kao Božji znak. Đuršica je preminula u 42. godini.

– Takvi događaji ostanu u nama zauvek, pa iako je prošlo mnogo godina, i danas pamtim osećaj šoka i neizmerne tuge, iako sam tad imao samo 11 godina – priča danas stomatolog.

– Svi smo obožavali more i morske sportove. Mama zato što je rođena Splićanka i odrasla je uz more, a imali su oduvek neki gliser jer su obožavali da plovimo i naučili su me da upravljam još kad sam imao osam-devet godina. Tu ljubav prema moru usadili su i Borni i meni, pa danas obojica volimo i da ronimo – priča Hrvoje Barlović, koji se seća mame kao vrlo blage i osećajne osobe.

– Sećam se mnogih detalja, ali sam bio mali da bih mogao mnogo znati o njenom profesionalnom putu. Zato sam morao naknadno slagati mozaik razgovarajući s tatom, njenim kolegama, a obožavam provoditi vreme i s majčinim bratom koji živi u Splitu. On isto gaji strast prema brodovima, bio je pomorac i od njega sam mnogo naučio i o plovidbi, ali i saznao mnogo informacija o mami i njenom detinjstvu i mladosti – priča stariji sin Đurđice i Ivana Barlovića.

Đurđica Miličević rodila se u Splitu 23. avgusta 1950. godine i odmalena je pokazivala talent za muziku i pevanje, pa je već kao devojčica nastupala na tad najpoznatijem dečjem splitskom takmičenju “Djeca pjevaju”. Kasnije je počela i da svira gitaru, a čim je maturirala srednju građevinsku školu, dobila je profesionalni ugovor. Ozbiljniju karijeru počela je u splitskom bendu VIS Batali, a onda otišla u Zagreb i pridružila se Novim fosilima.

– U Zagrebu je upoznala našeg tatu Ivana koji je završio stomatologiju i u početku su naši roditelji živeli kod očeve majke Magdalene. Tek kasnije su kupili stan na Jarunu, ali to je bilo već nakon što je mama napustila Fosile i počela samostalnu pevačku karijeru – kaže Hrvoje, koji se rodio 1981. godine, a samo godinu kasnije Đurđica je izašla iz tad najpoznatijeg i najpopularnijeg hrvatskog benda.

– Brat i ja smo imali super detinjstvo sve do tog nesrećnog događaja. Kad danas razmišljam, bili smo poput svake druge porodice. Mama je, iako je bila u to vreme vrlo poznata, pre svega bila fetiva Splićanka. To znači da nimalo nije polagala važnost na slavu. Jako slično kao uostalom i njena mlađa kolegica Zorica Kondža. Nikakva slava i estradni život ne mogu takvim ženama udariti u glavu niti ih naterati da glumataju i prave se zvezdama. Naša majka odvajala je privatni život od poslovnog i bila je, pre svega, brižna majka i supruga. Bila je izvrsna kuvarica, odlazila je s tatom na pijacu, kuvala, pospremala stan, pravila zimnicu – priseća se Hrvoje Barlović, koji baš nikad nije čuo majku da peva kod kuće.

– Ne, ona bi zapevala kad bismo nešto slavili, kad bi se okupilo društvo, ali da bi ovako sebi za gušt da pevapo kući, to nije nikad. Čuo bih je samo kad bismo išli na njene koncerte. Imala je kod kuće prekrasnu akustičnu gitaru, ali je nikad nisam čuo da svira. Verovatno ju je koristila kad bi joj trebalo da uvežba neku pesmu, ali to nikad nije radila kod kuće, nego na probama ili u studiju. Nije bila virtuoz na gitari, ali je znala dovoljno akorda da bi mogla nešto da odsvira kao pratnju. I onda je ta gitara neslavno završila. Kad je mama krenula u solo karijeru, morala se više posvetiti organizacijskim poslovima, ugovorima, dopisima… I tako su gitaru zamenili za zadnju reč tehnike – telefaks. Nije bilo interneta ni mailova, pa su se dopisi slali telefaksom. I danas žalim što više nemamo tu njenu gitaru – kaže Hrvoje, koji je od majke nasledio ljubav prema muzici.

– Kad god bismo putovali, u autu je uvek svirala neka muzika, pa i ja danas ne mogu bez nje. Roditelji su puno slušali domaću, sećam se da su tu bili Prljavci, Parni valjak, Balašević, Creedence, a mama se jako divila Frediju Merkjuriju, jer ne samo da je pevao četiri oktave, nego je mogao pevati i balade i rok – govori Barlović, koji se seća da je i njegova mama imala izvrstan glas kojim je mogla pevati i jako visoke dionice, ali i pratiti bas.

– Nije imala nikakve posebne obrede da bi čuvala glas. Čak bi iz gušta i zapalila cigaretu – sme se Đurđičin sin. Na pitanje jesu li braća naslijedila njezin sluh, kaže:

Na pitanje o razlozima odlaska Đurđice Barlović iz Fosila, Hrvoje kaže – splet okolnosti.

– Ja sam se rodio godinu dana pre njenog odlaska iz benda, koji je tad bio na vrhuncu slave. Tata je puno radio, a mama je puno putovala i na kraju je donela takvu odluku. Tata i mama su želeli još jedno dete, mama je čak priželjkivala ćerku, ali došao je moj brat. Zato je taj tempo zahtevao promenu u karijeri. Nakon četiri samostalna albuma mama je zapravo razmišljala i o promeni karijere. Volela je muziku i pevanje, ali sve ono što je išlo s tim ju je jako opterećivalo. Pre svega menadžerski poslovi, angažiranje i organizacija jako puno ljudi bez kojih se ne može ni snimiti album niti nastupati. Zato je razmišljala da se posveti novom poslu, a da više egzistencijalno ne zavisi o nastupima i albumima. Sećam se da je već negde potkraj 80-ih imala potpisan ugovor s kozmetičkom firmom o zastupanju njihovih proizvoda za bivšu Jugoslaviju. Roditelji su već i osnovali firmu, ali je onda počeo rat i to je otpalo, govori Barlović.

I onda su došli 1992. godina i letovanje na Pagu.

– Ta ljetovanja smo obožavali i uvek smo im se radovali jer bismo mesec dana bili intenzivno zajedno. Svako jutro roditelji bi otišli na kafu, na pijacu i u prodavnice, kupili sve što bi nam bilo potrebno za taj dan, potrpali bismo to u putni hladnjak, pa gliserom do uvalice. Tog dana mama je otišla da skija na vodi, a čim se vratila, požalila se na bol u grudnom košu. Tata je odmah prepoznao signale srčanog infarkta. S mamom i prijateljem krenuli su put gradske plaže u Pagu gde je bila ambulanta. Vozač je dovezao mamu u zadarsku bolnicu u rekordnom roku 30 minuta. Nažalost, tamo su je pokušali spasu, ali nisu uspeli – priseća se Hrvoje, koji je ostao na plaži s Bornom i tatinom sestričnom.

– Sećam se kako smo čekali da se tata i mama vrate, a onda smo popodne krenuli kući. Kako me tata naučio upravljati tim našim čamcem, s bratom i tatinom sestričnom vratio sam se u luku. Tata je upravo došao iz bolnice i samo nam je rekao strašnu istinu. Ne može se rečima opisati taj osećaj šoka i tuge – kaže Hrvoje. Prisetio se da je mama očito bila još od mladosti sklona visokom krvnom pritisku.

– Još dok su se zabavljali, tata ju je odveo doktoru jer je mama imala visoki krvni pritisak već u ranim 30-im godinama. To smo i Borna i ja nasledili od nje. I brat je vrlo mlad počeo da pije lekove, a pijem ih i ja već nekoliko godina – govori Barlović.

– Možda zvuči kao fraza, ali kad smo izgubili mamu, odrastao sam preko noći. Nisam imao više isto detinjstvo kao većina mojih vršnjaka, iako su se o nama počele brinuti bake – tatina mama Magdalena i mamina Emica. Uostalom, i tata nas je rano napustio. Umro je 2009. Srećom, naši su nam ostavili kvalitetne temelje, priuštili lepo detinjstvo i usadili moralne principe, pa mislim da smo stasali u kvalitetne ljude. Borna i ja smo ostali jako povezani i poslovno. Ja sam stomatološki hirurg i protetičar, brat ima svoj privatni laboratoriju, radi za mene i još nekoliko drugih kolega i mislim da bi danas roditelji bili ponosni na nas dvojicu.

izvor: (24sata.hr/espreso.co.rs)

Nije mogla da veruje šta joj traže To čak i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve ne priznaje. Smrt je sastavni deo života i, po hrišćanskom verovanju, ona je prelazak iz ovozemaljskog života u nebeski večni.

Pored raznih običaja kojima se mi Srbi služimo, postoji jedan koji je samo kod nas ustaljen, a to je iznošenje hrane na grobove. Posle smrti, kada se osoba koja je umrla sahrani, stari srpski običaj nalaže da treba da se nešto pojede i popije za dušu pokojnika. I zbog toga, uvek kada se ide na groblje ponese se neka hrana, piće i cigarete koje se ostave na ploči ili pored groba.

Na ovom groblju u Srbiji, kao i na skoro svakom drugom, na svakom grobu stoje šolje (ili sa kafom ili čiste), čaše, poslužavnici sa tanjirima, viljuškama i kašikama. Marija je gospođa srednjih godina koja je ceo svoj život provela u Francuskoj, ali otkrila je da ima rođake u Srbiji kada je primila poziv od nepoznate žene koja ju je obavestila da joj je rođaka, nakon smrti, ostavila nasledstvo.

Kada je došla u Srbiju kako bi organizovala sahrana, susrela se sa nizom običaja za koje nije znala. Sve joj je bilo zanimljivo, osim toga da se pokojnicima nose hrana i piće. Kada su joj meštani saopštili šta sve treba da uradin nakon smrti svoje rođake, zamalo se nije srušila. Odlučila je da prihvati te naše običaje samo ovaj put, kako ne bi ispala nekulturna, ali znala je da to neće nastaviti da radi.

Parastos

Parastos se održava u četrdeseti dan, a narodni običaj je da se male količine hrane i pića iznose na groblje. To bi trebalo da budu simbolične količine, međutim, u nekim krajevima Srbije se na grobovima ovom prilikom priređuju prave gozbe. Srpska pravoslavna crkva ovo ne prihvata i ne priznaje kao pravoslavni običaj.

Posle pomena mogu se pozvati prisutni da dođu bivšoj pokojnikovoj kući, ali se pozivu odazivaju kumovi i najintimniji prijatelji. Ako se pomen održava u hramu, sve se priprema kao i za pomen na grobu. Hrana se ne unosi u hram. Kad je u pitanju spremanje hrane, potrebno je naglasiti da jela, ako se već spremaju u vreme mrsa, moraju biti mrsna, a u vreme posta – posna. To se odnosi na hranu koja se priprema za sahranu i parastose.

Godišnji parastos

Godišnjica ili godišnji parastos daje se godinu dana posle smrti ili u subotu koja pada pre godišnjice. Do tada treba podići grobno obeležje ili spomenik. Na godišnjicu se pozivaju sveštenik, rodbina i prijatelji. Tad se takođe sprema vino i žito, a sveštenik će održati parastos. Običaj je ponegde da se i tada iznosi hrana na groblje ili se sprema ručak kod kuće.

Protekle godine od dana smrti završava se ciklus pojedinačnih smrtnih obreda. Kasnije se pokojniku daju samo opšta podušja, odnosno zadušnice. U mnogim krajevima daje i polugodišnjica, odnosno šestomesečni parastos. To je u narodnom običaju, a crkva ga ne propisuje. Normalno, sveštenik će izaći i na šestomesečni pomen ako ga porodica pozove.

Kod Rusa drugačije

U Rusiji se iznošenje hrane na grob smatralo velikim svetogrđem, jer su za nas hrišćane groblja svetilišta. Hrana se može videti isključivo na Zadušnicama, i to posle parastosa koji se obavlja u hramu. Nakon tog parastosa se narod okupi u trpezariji manastira ili crkve i svako donese ponešto od hrane, čime se posluže uz sećanje na bližnje.

(Izvor: Srbijadanas.com)

Dom Milana Vasića u kom je odrastao pravi je raj za dušu

Mada već deceniju i po živi u Beogradu dom Milana Vasića još uvek je i samo kuća u Velikom Ropotovu na Kosovu i Metohiji. Glumac vrlo često posećuje roditelje, a po fotografijama koje je nedavno podelio sa pratiocima na “Instagramu” čini se da dosta radi na uređenju roditeljskog imanja, gde se najlepše oseća.

Dom Milana Vasića mesto je na kom se prepliću razne uspomene glumca i njegove dve sestre, a prostrano dvorište sve to pamti. Ni danas bašta Milanovih roditelja nije prazna, uglavnom je neko od dece i unuka tu, a ispred letnje kuće postavljen je i kauč, sa stolom i stolicama, za što bolju relaksaciju.

Budući da se na jednoj od slika još uvek vide blokovi, grede i skele reklo bi se da dom Milana Vasića nije priveden kraju, te da glumac, njegove sestre i roditelji porodični kutak stalno proširuju. Deo koji se vodi kao nezavršen nalazi se na spratu gde je odvojen prostor za spavaće sobe, dok su u prizemlju smešteni kuhinja, prostrano kupatilo, trpezarija i dnevni boravak.

Mada je pre par godina sebi priuštio nekretninu u prestonici Vasić ne zaboravlja odakle je potekao i često ističe kako je njegov dom isključivo na Kosmetu.

izvor: (espreso.co.rs)

Kada seoskog momka sa 40 i kusur godina usamljenost dovede do očaja, kada mu stari roditelji okopne čekajući unuče, a on se zapita zbog čega je sve sticao i radio i po 15 sati dnevno – momak preduzima korake očajnika.

Zaslepljenost željom da postane muž i otac čini ga idealnom žrtvom prevaranata.

Sagovornik Telegrafa nije pronašao devojku iz Šumadije koja bi život sa njim delila na selu. Krenuo je po mladu put Albanije. Iako je ruta dugačka, a benzin skup, ta ruta nije mogla da košta bar 7.000 evra, koliko je ovaj čovek do sada dao.

Mlada iz Albanije nije stigla u Šumadiju.

Sagovornik Telegrafa čak nije ni svestan da je prevaren. Kaže samo da je loše sreće. Njegov rođak ispričao je ovu priču zbog onih koji kreću put Albanije po mladu, sa porukom – otvorite oči!

– Moj rođak Ljuba pronašao je tu gospođu koja navodno spaja Albanke i naše momke sa sela koji strahuju da će ostati sami.

Morao je tako, neće Šumadinke u sela, radije prodaju kineske krpe mesečno za 15.000, tako valjda misle da su dame. Nije to sada ni bitno, da skratim, moj rođak pođe u Albaniju po mladu – svedoči sagovornik Telegrafa.

Rođak Ljuba dogovorio je da provodažijki daje 30 evra dnevnice za svaki dan u Albaniji i još 30 njenom pomoćniku i vozaču, plus putne troškove. Tamo su kontaktirali Albanca koji treba da ih upozna sa mladom voljnom da se uda u Srbiji.

– Moj rođak je tada, prvi put, u Albaniji bio četiri dana i upoznao se sa mladom koja je rekla da radi u fabrici obuće u Tirani. Razgovarali su, Albanac im je prevodio, malo se držali za ruke i razmenjivali sitne nežnosti.

Moj rođak se kući u Levač vratio kao opijen. Rekao mi je da je mlada prelepa, fina, skromna, san svakog muškarca. Nije mogao da veruje u svoju sreću. Put ga je tada koštao skoro 1.000 evra, sa dnevnicama svih tih ljudi, svedoči sagovornik Telegrafa.

Nakon upoznavanja, došao je dan da mladoženja krene po mladu u Albaniju. Opet dnevnice za provodažijku i njenog pomoćnika, opet putni troškovi, hrana, piće, prenoćište. Ovaj put, trebalo je poneti i 4.500 evra koje su navodno za Albanca koji je pronašao mladu.

– Moj rođak je platio tom Albancu, a mlada je sela u auto i svi su krenuli put Srbije. Rođak mi je ispričao da je mlada bila tužna, da je plakala duž 150 pređenih kilometara što ostavlja familiju, posebno sestru.

Zbog toga su rešili da stanu kraj jedne kafane na putu, da popiju nešto i da se mlada malo sredi i umije. Kada su seli, devojka je zamolila da ode do telefona u kafani i pozove sestru još jednom, pre prelaska granice.

Meko srce moga rođaka nikada to ne bi odbilo. Da skratim, mlada se nije vratila za sto – priča ovaj Šumadinac.

Ljuba je sa provodadžijkom i njenim pomoćnikom krenuo u potragu za mladom, ali je devojka izašla na druga vrata i nekud nestala. Jedino što je logično je da je neko po nju došao autom, sačekao je na drugoj strani kafane i odvezao kući.

Logično je i to da je “mladence” neko sve vreme pratio drugim autom i sačekao devojku gde treba.

– Tek tada sam se setio da mi je Ljuba rekao kako mu je Albanac još pri prvom susretu nagovestio da mu on dovodi devojku, ali da za nju garantuje samo do ulaska u auto. Posle toga- ona je tvoja, rečeno mu je.

Kada je Ljuba pitao provodadžijku koja radi za 30 evra na dan, šta sada da radi, ona se brecnula na njega rečima- nisam ti ja kriva, što nisi čuvao mladu!

Ono što je meni najteže je to što moj rođak misli da se mlada zaista predomislila, ne može da veruje da je žrtva užasne i podle prevare.

Jedino čime je “kaznio” provodadžijku je da se naljutio na nju, kaže sagovornik Telegrafa, Ljubin rođak.

Siroti Ljuba za dve godine puni 40 leta i sam je. Na pobeglu mladu potrošio je celu ušteđevinu. Ipak ne odustaje. Traži drugu agenciju koja bi mu našla albansku mladu, isto onako lepu, finu i skromnu, kakvu je već umalo našao.

Njegov rođak kaže da je Ljuba izuzetno vredan čovek, dobar domaćin, ali naivan i željan bračne postelje i dečjag plača.

Prevareni mladoženja ne zove se Ljuba, ovo je ime izabrano jer je Šumadinac stradao u želji da dočeka ljubav.

Sagovornik Telegrafa, rođak prevarenog Šumadinca, molio je za potpunu anonimnost, da se ne bi pola sela smejalo Ljubinoj naivnosti, ali da drugi usamljeni momci nešto nauče.

(Izvor: Telegraf.rs)

Jedan od poslednjih projekata koje je snimila jeste serija “U klinču”, koja se trenutno emituje, a kroz koju su je upoznale i zavolele i neke nove, mlade generacije koje tek stasavaju

Ceca Bojković priznaje da nije razmišljala o preseljenju na selo, dok njena ćerka, glumica Katarina Žutić, koristi svaki slobodan trenutak za predah van grada.

“Nisam razmišljala o životu na selu, jer ja volim dinamiku grada, na to sam navikla. A bivala sam u velikim gradovima koji imaju i te kako čist vazduh. Za razliku od mene, moja ćerka već sada beži stalno u prirodu”, kroz osmeh je rekla glumica za “Blic”.

Često se kaže da glumci nikada zapravo ne odlaze u penziju i da, čak i kada se zvanično penzionišu, nastavljaju da glume do kraja života. Ceca smatra da svako treba da se povuče ukoliko i kada oseti da mu je to potrebno.

“Zavisi od ličnosti do ličnosti. Mislim da bismo mi glumci morali biti pošteni pred sobom, odnosno svesni kada nam ponestaje svežina i energija za kreaciju. U tom slučaju se treba povući. Ali to, kažem, zavisi od osobe do osobe”, iskrena je bila proslavljena glumica, koja radi punom parom.

Jedan od poslednjih projekata koje je snimila jeste serija “U klinču”, koja se trenutno emituje, a kroz koju su je upoznale i zavolele i neke nove, mlade generacije koje tek stasavaju.

“Očekivala sam da će biti odlično prihvaćena jer scenario je jako dobar, reditelji takođe, glumačka ekipa odlična. Ovih dana na ulici mi se javljaju i tinejdžeri i stariji izražavajući svoje zadovoljstvo serijom. To je ohrabrujuće”, rekla je glumica.

Svetlana Bojković je, inače, nedavno govorila i o borbi svoje ćerke Kaje za potomostvo, te istakla da je naslednici bila velika podrška tokom svih faza u tom procesu, kao i nakon saznanja da se neće ostvariti u ulozi roditelja.

“Kaja je imala veliku podršku svog muža i moju, naravno. Srećna sam što smo to prevazišli. Toliko ljudi nema decu, pa živi dobar i ispunjen život. Naravno, lepo je imati unuke koji nastavljaju tvoju porodičnu istoriju. Ja to neću imati, a Katarinina i moja životna priča za mene je velika nagrada. U mom ovozemaljskom trajanju ogleda se sve što sam htela i umela”, rekla je glumica za “Gloriju”.

izvor: (espreso.co.rs)

Brak Biljane Jevtić i Ace Ilića jedan je od najskladnijih na estradi

Prošlo je 33 godine otkako je brak Biljane Jevtić i Aleksandara Ilića sklopljen a pevačica se seća gotovo svih detalja i onih lepih i manje lepih.

Estradni par venčao se nakon tri godine zabavljanja u Gornjem Milanovcu, rodnom gradu muzičara, dok je veridba bila organizovana u Biljaninom selu Grejači, nadomak Niša. Ispoštovani su svi domaći običaji, a venčanje je bilo javno za novinare, po čemu su Bilja i Aca u to vreme bili jedinstveni.

‒ Mi smo prvi imali “javnu” svadbu, ništa nismo krili. Do tada je vladalo mišljenje da bi pevač ili pevačica, koji imaju obožavaoce, trebalo da kriju partnere jer bi to moglo da utiče na njihovu popularnost. Nama tako nešto nije ni palo na pamet. Okupili smo familiju i prijatelje i organizovali pravo srpsko venčanje, na kojem smo ispoštovali sve običaje – prisetila se Bilja.

Brak Biljane Jevtić i Ace Ilića počeo je crkvenom ceremonijom na kojoj je mladi kumovala voditeljka Suzana Mančić, dok se među zvanicama našao sam krem tadašnje estrade. Žurka je bila za svu pohvalu, a osim višednevnog organizovanja velike zabave na kojoj će svi gosti biti ispoštovani, Biljana se seća i momenta kada je odlućila da uzme suprugovo prezime.

‒ Acin pokojni otac Bogoljub bio je divan čovek. Načula sam da bi mu značilo da uzmem njihovo prezime i to sam ispoštovala. Dese se zabavne situacije kada me saobraćajna policija zaustavi u rutinskoj kontroli. Prvo pogledaju dozvolu u kojoj piše Biljana Ilić, onda vide mene, pa uz smeh konstatuju: “A, to ste vi, gospođo Jevtić” – ispričala je ranije pevačica.

izvor: (story.rs/espreso.co.rs)

– Radili smo zajedno u pozorištu i samo je jedan dan počeo da ide za mnom.

Olga Odanović i Dragan Petrović Pele važe za jedan od najskladnijih glumačkih parova, čiju zajednicu lepom čine ćerka Lenka i sin Jakov. Glumački par romansu je otpočeo ubrzo nakon upoznavanja, a Olga je otkrila da je inicijator svega bio niko drugi do Pele. U to vreme glumica, koju je publika posebno zavolela kroz ulogu Zlatane Raković u seriji “Selo gori a baba se češlja”, tek je izašla iz jedne duge i bolne veze, a Dragan se svojom upornošću potrudio da je osvoji i zaleči rane.

O tome kako su se upoznali, kako je otpočeo brak Olge Odanović i Dragana Petrovića Peleta dramska umetnica je svojevremeno u jednoj televizijskoj emisiji pričala:

– Radili smo zajedno u pozorištu i samo je jedan dan počeo da ide za mnom. Krenem kući on za mnom. Ja mu kažem da moram strašno da žurim, živela sam tada sa bratom i drugaricom koja je bila Splićanka studirala je Veterinu, ali on uporan: “Ne, ne samo da te ispratim”. Meni nije jasno pa ga pitam: ” Ne znam šta ti je odjednom, pratiš me do kuće, nema razloga. Kaže on: “Voleo bih da vidim gde živiš” i tako sve neke budalaštine. I dobro ništa, ja ga odbijem i tako to prođe. Sutradan ja dolazim na probu, nema nikog u vežbaonci. On sedi sam, pitam ga:”Gde su svi ovi ljudi”, kaže: “Doći će oni malo kasnije”. On je sve to tako ugovorio. I samo je izgovorio rečenicu: “Ja ću tebe da ženim”, na šta sam mu ja odgovorila: “Ti stvarno nisi normalan”. Čoveka uopšte ne poznajem – prisetila se početaka sa suprugom glumica, pa nastavila:

– I onda smo tako par dana, to je sve jako kratko trajalo, sve se nekako brzo desilo. Nisam bila spremna za te neke muško-ženske ljubavne odnose jer sam prethodno imala priču koju sam jedva završila bila je duga i bolna i trebalo mi je neko vreme da budem sama i da malo otpatim. U stvari Pele se tu našao kao lek. Jako je bio uporan uselio se kod mene za dva dana, doneo je mini stereo uređaj, neke stvari, strašno. Bilo je nenormalno lepo. Sećam se da sam otišla sa drugaricom na more, koje je bilo dogovoreno, imala sam život i pre Peleta, ali on je rekao ma kakvo letovanje, te je posle svega par dana došao kod nas u Poreč sa kumom koji nas je kasnije venčao – zaključila je Olga, koja je već više od tri decenije sa Draganom u skladnom braku, a nije tajna da se vole kao prvog dana.

Brak Olge Odanović i Dragana Petrovića Peleta nešto je čime se glumački par izuzetno ponosi. Nikada se iz doma emotivnih parntera nije mogla čuti ružna reč, niti su ih vezivali skandali. Mirna luka su jedno drugome i najveća podrška oduvek bili, a tako je i dan-danas.

izvor: (story.rs/espreso.co.rs)

Preminula je 2015. godine u mračnoj sobi samačkog hotela u kome je provela poslednjih 13 godina svog života.

Čuvena srpska glumica Gizela Vuković živela je kao zvezda, a umrla u siromaštvu, kao beskućnica, sa bolesnom ćerkom i unukom koji boluje od teškog oblika autizma.

Njena životna priča tera suze na oči.

Gizela Vuković, priznata srpska glumica i bivša supruga pevača Zvonka Bogdana preminula je 2015. godine u mračnoj sobi samačkog hotela u kome je provela poslednjih 13 godina svog života.

Dobitnica “Zlatne arene” u Puli bila je zvezda domaće kinematografije, a onda joj je sreća okrenula leđa. Zbog finansjiskih problema našla se na rubu egzistenicije, zbog čega je njen dom postala sobica ovog hotela, koju je samo prvih nekoliko meseci imala novca da plaća.

– Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle zlosrećne devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove… Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove. U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala “Arena” – ispričala je Gizela svojevremeno za “Novosti”.

– Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili – rekla je ona.

Iako je predosećala da neće još dugo poživeti i veoma se teško kretala, glumica je do poslednjeg dana brinula o bolesnoj ćerki Milici i autističnom unuku Branku.

– Ćerka Milica (66) danima je bolesna, ne ustaje iz kreveta, dok je unuk Branko autističan, pa vrlo retko izlazi iz sobe. Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice – ispričala je tada kroz suze Gizela.

Udavala se dva puta – prvi put za oca svoje ćerke Milice koji nije bio javna ličnost, a drugi put za čuvenog pevača Zvonka Bogdana.

– O braku s njim ne želim da govorim. Razišli smo se davno i šta tu više ima da se priča. Manite me njega. Ne želim da ga se sećam. Odavno nisam u kontaktu s njim. Ne interesuje me uopšte. Meni on nikada nije značio. On je taj koji se zakačio za mene. Balavac je bio. Od njega mi ništa ne treba. Za ljubav svog života, glumca Josipa Bajića, nažalost, nisam mogla da se udam. Bilo je raznih prepreka. Ali znam da me je mnogo voleo, a i ja, bogami, njega – govorila je oštro glumica.

Iako su joj socijalni radnici predlagali da se preseli u starački dom, ona nije želela da napusti bolesnu ćerku i unuka.

– Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem – rekla je Gizela pred smrt u intervjuu za “Novosti”.

Gizela Vuković preminula je 29. marta 2015, u 89. godini, zaboravljena od svih.

izvor: (espreso.co.rs)

Kada je rana nabubrila, njegova mama odvela ga je u hitnu…

Čudne stvari se, sve češće, dešavaju suda oko nas. Bilo bi lepo da su sve pozitivne, mada sve češće se susrećemo sa onim negativnim.

Pogledajte šta se desilo ovom detet, niko nikada ne bi pomislio da je ovo moguće.

Niko nije mogao verovati da će ovo izaći iz manje rane na detetu, ali 4-godišnji Paul Franklin doživeo je upravo to. Jednog dana se kao i obično igrao na plaži, međutim pao je na stenu i tako povredio koleno.

Kada je rana nabubrila, njegova mama Rachael odvela ga je u hitnu. Lekar ih je obavestio da dete ima infekciju. Međutim, rana nije izlečena iako je nesrećni dečak dobio antibiotsku terapiju.

Rachael je primetila da je koleno počelo da crni. Tada je odlučila na svoju ruku da stisne ranu iako lekar nije preporučio takvu stvar.

Kada je to uradila, nešto šokantno se dogodilo, crni puž je izašao iz kolena! “Ovo se mrda!” Rachael je vrisnula. “Tu je puž unutra! Mehurići izlaze! ”

Ken, Paulov otac kaže da je sigurno njegov sin pao na puževo skrovište na toj steni. Tako je puževo jaje uspelo preko rane da završi u njegovom kolenu. Danas je Paulovo koleno potpuno zdravo te je čak dao ime pužu – Turbo!

izvor: (espreso.co.rs)

Da je ovaj improvizovani bansek jako dobar i koristan, ubrzo se pročulo po selu

Zima kuca na vrata, a meštani ariljskih sela već odavno su pripremili drva kako bi se ogrejali tokom dugih, hladnih meseci.

Ove godine drva su bila skoro duplo skuplja nego prethodnih, ali je zato Ariljac Vladimir Nikolić pronašao način da uštedi i to tako što je sam konstruisao mašinu za sečenje drva.

Za to su mu bili potrebni ostaci dečje tramboline, motorna testera i oluk za odlaganje piljevine. Nekada nije mogao bez komšije, a danas mu ne treba niko. Naizgled jednostavna konstrukcija mašine uopšte nije takva, a da bi je sklopio morao je ozbiljno da se pomuči.

– Gledao sam društvene mreže i ideja je došla sama od sebe. Na jutjubu sam video kako to izgleda, zatim sam ideju prostudirao i bacio se na realizaciju. Na konstrukciju tramboline postavio sam testeru, a u nastavku postavio oluk kroz koji prolaze ostaci piljevine. Patent se pokazao kao uspešan. S obzirom na to da ova mašina služi za seču malo tanjih drva, ja sam zadovoljan onim što sam napravio”, rekao je za RINU Vladimir, kontruktor ove neobične mašine.

Da je ovaj improvizovani bansek jako dobar i koristan, ubrzo se pročulo po selu, pa su komšije Vladimira ubrzo pitala da ga i njima pozajmi kako bi što brže, lakše ali i jeftinije spremili drva za zimu.

– Služi se ceo kraj sa ovom mašinom, korisna je sprava jer za jedan dan možeš da istružeš i do petnaest metara drva. Koliko vidim za njega nema zime, a kad nema za njega, neće biti ni za nas – dodaju komšije.

Dakle, jedna testera, bačena trabolina, dobra ideja i majstorska ruka napravila je spravu koju danas poštuju komšije i seljani, jer više ne čekaju da stignu na red kod drvoseče. Vladimir Nikolić je najbolji dokaz da se sa malo mašte i dobrim “kefalom” može doći do pravog rezultata.

izvor: (rina.rs/espreso.co.rs)

Filmsku karijeru započinje 1955. godine epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića Ešalon doktora M., nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Glavne i veće sporedne uloge je igrao u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji

Dragomir Bojanić Gidra je bio srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac. Ostvario je preko sto uloga u filmovima i TV serijama, a filmski serijal Lude godine je obeležio njegovu karijeru, a uloga Žike Pavlovića u tom serijalu smatra se remek delom srpskog glumišta. Bio je oženjen glumicom Ljiljanom Kontić.

Gidra je rođen u Kragujevcu 13. juna 1933. godine. U ranoj mladosti život ga je postavio pred najveće izazove, pošto je nakon Drugog svetskog rata izgubio oba roditelja i ostao siroče.

Bio je član amaterskog pozorišta „Sveta Mladenović“ iz kojeg je prešao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji je bio dugogodišnji član. Potom upisuje Akademiju za pozorišnu umetnost i, kao student prve godine, počinje da igra Mitketa u Narodnom pozorištu u predstavi Koštana, ostvarivši prvu veliku ulogu. Od 1964. do 1966. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u Beogradu.

Filmsku karijeru započinje 1955. godine epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića Ešalon doktora M., nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Glavne i veće sporedne uloge je igrao u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom „Entoni Gidra“ (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić je šezdesetih godina u Italiji snimio desetak vesterna i akcionih filmova. Nadimak Gidra (Qhidra) u prevodu znači „zmija”. Za ulogu u filmu Balada o revolverašu (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.

Na festivalu u Puli 1974. godine je osvojio Zlatnu arenu za ulogu partizana Tadije Čemerkića u filmu Radomira Šaranovića Svadba (1973) nastalom prema istoimenom romanu Mihaila Lalića. Iako je snimio veliki broj filmova, najveću popularnost, širom SFRJ, stekao je ulogom Žike Pavlovića — koju je, u deset delova filma Lude godine, igrao od 1977. do 1992. godine. Takođe je ostao poznat i po ulozi kaplara Janićija u filmu Marš na Drinu, Žike Mitrovića iz 1964. godine.

Najveću popularnost na televiziji je stekao 1972. godine, ulogom majstor Laleta u seriji Majstori. Takođe je ostao poznat i po ulozi agenta Mikule u seriji Povratak otpisanih iz 1978, kao i Krstivoja Krstića u popularnoj seriji Vruć vetar iz 1980. godine.

Njegova supruga, Ljiljana Kontić, takođe je bila glumica. Venčali su se 1966. godine. Sa njom ima ćerku Jelenu, rođenu 1970. godine.

Preminuo je 11. novembra 1993. godine, u Beogradu, od raka jetre. Tokom lečenja bio je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Gidrina majka Novka umrla je od tuberkuloze, a kada je glumac imao devet godina, streljali su njegovog oca Jocu, koji je bio oficir Jugoslovenske vojske i pripadnik Garde. Majka mu je bila profesorka Ženske gimnazije, a otac oficir Kraljeve garde. Nije bio ni na čijoj strani. Čuvao je Oplenac.

izvor: (nedeljnik.rs/espreso.co.rs)

Pevačica Ćana je progovorila o borbi sa opakom bolešću

Stanojka Mitrović poznatija kao Ćana je otkrila deo svoje borbe sa opakom bolešću. Njoj su 2013. godine ustanovili da boluje od karcinoma, ali na svu sreću ga je na vreme otkrila.

“Nije bilo nikakvih simptoma, jednostavno sam jedno jutro ustala i pomislila da treba da idem kod lekara. Kada mi je saopšteno da imam tumor, sebi sam rekla: ‘Dobro, u životu sam imala mnogo borbi koje sam dobila. Ova je malo teža, ali ću i nju dobiti’. Tu bolest sam shvatila kao upozorenje, a ne kao kaznu. Bila sam sigurna da ću izaći kao pobednik, nijednog momenta se nisam uplašila”, ispričala je Ćana.

Pored kancera nju je sačekala još jedna prepreka u životu, a to je opasna bakterija zbog koje je morala na dodatne operacije.

“Skoro celu 2013. godinu sam se borila. Sreća pa sam otišla na vreme, izbegla sam hemioterapije i zračenja jer je tumor bio u začetku. Verujte mi, u tom periodu sam imala potrebu da izgledam bolje nego što se osećam. Na kontrole sam odlazila našminkana, da pokažem i sebi i drugima da sam dobro. Operaciju sam podnela odlično, ali sam imala problem sa bakterijom stafilokokom, koja mi je umalo došla glave i zbog toga su morali još dva puta da me operišu. Suprug je bio u većem strahu od mene. Kad su mi rekli da je dijagnoza loša, on je vozeći kući promašio sve ulice, išao je u kontra smeru. Morala sam da ga smirujem. Ja uopšte nisam paničila. Svaka bolest služi da nas poduči, osim ako se ne otkrije prekasno. To sam shvatila, zato sam nakon borbe snimila pesmu ‘Biće svega samo neće nas’”, završila je Ćana svoju ispovest.

izvor: (mondo.rs/espreso.co.rs)

Valeri je doživela što nijedan roditelj ne bi trebao da doživi

Nakon 9 meseci trudnoće, par dana pre termina porođaja, dobila je tragičnu vest da je njena beba već mrtva. Ova mlada žena je bila slomljena. Stvar koja je pogoršavala situaciju jeste da je ostala sa praznom dečijom sobom, koja je bila puna igračaka i dečije garderobe.

Trebalo joj je malo vremena, ali je konačno odlučila da proda krevetac iz sobe. Nije bila spremna na ono što će se desiti nakon što je prodala jedan obični dečiji krevetić. Sada se ova divna priča širi celim internetom. – Cele nedelje sam znala. Nije se pomerao puno. Bila sam jako nervozna – rekla je Valeri o sedmici kada je saznala da je njen sin već mrtav.

Nakon traumatičnog iskustva, ona nije mogla da priđe stvarima koje je spremila za sina, kamoli da ih proda. Stvari su stojale u sobici godinu dana…

U maju 2014. godine odlučila je da proda sve stvari na gražnoj rasprodaji. Bila je to jako teška odluka, ali je uspela da natera sebe da proda stvari – čak i krevetić za koji je očigledno bila najviše vezana. Smatrala je da će to biti poslednja stvar koju bi neko kupio. Na njeno iznenađenje, stariji čovjek po imenu Gerald je vrlo brzo kupio krevetić. Gerald popravlja stari nameštaj u svoje slobodno vreme te je mislio kako krevetić može dobro da iskoristi. Kako on kaže, Valeri je dosta oklevala i činilo mu se kako ona ne želi da proda krevetac uopšte. Ali, zahvaljujući njegovoj upornosti ona je popustila.

Gerald nije znao razlog zašto je Valeri prodavala dečije stvari, te je mislio da je njeno dete jednostavno preraslo sve ove stvari. ećom po njega, njegova žena je ranije pričala sa Valeri te ju je upitala za razlog prodaje, a ona joj se objasnila da je njen sin preminuo prd porođaj. U povratku kući Geraldova žena mu je ispričala celu priču, a oni su shvatili da krevetić zaista mnogo znači ovoj ženi. Odlučili su da vrate krevetić nazad. Ali Gerald je takođe shvatio da jednostavno ne može vratiti krevetić, te je odlučio da ga pretvori u klupicu koja će biti sećanje na Valerienog sina.

Sedam dana kasnije, Gerald je svratio do Valerie sa prekrasnim poklonom. Nekorišteni krevetić je pretvoren u predivnu klupicu, na kojoj ona može da sedi i priseća se svog sina.

Valeri je ostala u suzama nakon što je videla šta je jedan potpuni stranac učinio za nju.

– Zaista je divno, i ovo je dokaz da postoje dobri ljudi na svetu – rekla je Valeri. Postoji veliki broj roditelja koji su proživeli nešto slično kao Valeri. Podelite ovu priču kao znak solidarnosti za ovakvim roditeljima.

izvor: (Virealno.com/espreso.co.rs)

Navikli smo od nje na kontroverzne fotke, ali je poslednjom napravili haos na društvenim mrežama

Naša najpopularnija pevačica, Jelena Karleuša, često kači fotke koje izazivaju reakcije i komentare naroda.

Karli se često nalazi u centru skandala zbog raznih postupaka i izjava, a definitivno najveći bum pravi golišavim fotkama.

Navikli smo od nje na kontroverzne fotke, ali je poslednjom napravili haos na društvenim mrežama.

Ona je potpuno gola u kombinezonu koji otkriva sve, ali zapravo ništa postavila nove granice domaće mode i sve ostavila bez daha.

izvor: (espreso.co.rs)

Bilo je to u proleće prošle godine…

Prim dr Predrag Kon je ugledni epidemiolog iz Beograda. Rođen je 10. juna 1955. godine u Beogradu. Ima suprugu Vesnu, te sina Slobodana i ćerku Albinu. Živi i radi u Beogradu.

U braku je sa Vesnom Kon, kćerkom uglednog krojača Slavka Papestijevića. Ovo mu je drugi brak. Sin, Slobodan, magistrirao je ekonomiju sa čistom desetkom. Zaposlen je kao konsultant u kompaniji „Deloitte Serbia“. Kćerka Albina je reprezentativac Srbije u streličarstvu, trostruki državni prvak Srbije u „compound“ (složeni luk) seniorskoj ženskoj kategoriji i umjetnica. Kon za sebe tvrdi da je agnostik, deklariše se kao Jevrej, a kršten je u Sabornoj crkvi u Beogradu. Obilježava hrišćanske i jevrejske praznike, uključujući i majčinu djevojačku slavu, Svetog Stefana.

Veliki je ljubitelj muzike, svira gitaru i violinu, a voli i solo pjevanje. Imao je i nekoliko javnih nastupa. O njegovom izvođenju arije „O, sole mio“ pisali su mnogi mediji u Srbiji. Svira širok repertoar pop-rok pjesama sa prostora bivše Jugoslavije, a muzika ga opušta.

– Moje najveće tuge su smrt roditelja. Nemam ja neke teške traume. Život prihvatam onako kako nailazi. Ne pripadam depresivnim osobama i onima koji dugo tuguju. To traje svega nekoliko dana. Ali ova tuga, kad mi je drugar umro od korone – danima mi nije izlazio iz glave. Bilo je to u proleće prošle godine. Činilo se da će da se izleči, a za dva dana je otišao.

I kad mi je majka umrla, danima sam proživljavao. Pet godina je bila nepokretna, žene koje sam plaćao su je pazile i zahvalan sam im do kraja života. To veče sam se vratio od nje, nazvala me je ta žena, samo sam pitao: „Je l’ prestala da diše?“ Rekla je „da“. Imala je 85 godina. Dugo sam razmišljao o njoj kad god bih išao u kupovinu, pet godina sam joj donosio hranu. Od smrti mog oca 1998. nije izlazila iz kuće. A otac je umro od gripa. Pao je, slomio kuk, operisao ga. Sve je išlo dobro, bio je na rehabilitaciji u Sokobanjskoj. I tu dobio grip i umro. Inače se redovno vakcinisao protiv gripa, al’ te godine nekako nije.- prisetio se Kon.

izvor: (espreso.co.rs)

Pevač otkrio potresne detalje

Željko Samardžić danas ima veliku porodicu, tri ćerke, četvoro unučića, i suprugu sa kojom deli radost i tugu više od četiri decenije.

Ipak, početak građenja te porodice, krenulo je velikim gubitkom, preranom smrću sina, koji je imao samo tri meseca.

Pevač u potresnoj ispovesti priča o sahrani bebe i otkriva kako su Maja i on prevazišli sve do sada.

– Očeva porodica je iz Nikšića, tamo smo sahranili malog Zlatka, to je bila tuga za sve nas. Kad god dođe taj mesec, Maja i ja, sami podelimo tu tugu i uvek razmišljamo koliki bi bio da je ostao živ, ali to je život. Nikada čovek ne zna šta mu se može desiti u životu. Idete ulicom, pa vas udari auto, a niste se tome nadali. Bio je beba, imao je tri i po meseca, ime sam mu dao Zlatko, po mom kumu koga sam mnogo voleo – rekao je Željko na početku, te je dodao:

– Sećam se tog perioda, moja pokojna baba je došla na babine, prvi put da vidi svog praunuka, za nju je bio veliki šok kada se sve desilo. U Crnoj Gori je muška glava velika stvar. Nikada to neću zaboraviti. Familijarno smo išli svi iz Mostara u Nikšić da odradimo te obrede.

Izvor: blic.rs

Tuga koja nikada ne prolazi!

Pevačica Rada Manojlović prerano je ostala bez majke, a svoju tugu nikada nije skrivala, te je tako više puta i zaplakala pred televizijskim kamerama prisećajući se majke koja je preminula od posledica najteže bolesti.

Pevačica je sa samo 19 godina ostala je bez majke i priznaje da nikada nije mogla da se pomiri sa tim da je žena koja joj je podarila život, svoj izgubila u 37. godini.

Za majku Mirjanu Manojlović je bila izuzetno vezana, a svi kažu lepotu je nasledila baš od nje.

Kako je Mirjana izgledala javnost je saznala kada je Rada objavila staru porodičnu fotografiju, kada je čitava porodica bila na okupu.

– Ona zaslužuje da znate kako je izgledala i koliko je bila lepa – napisala je Rada tom prilikom.

Većina njih u komentarima osvrtala se na lepotu kojom se Mirjana mogla dičiti, ali i na to da je Rada prirodnu lepotu nasledila upravo od majke.

Pevačica se prisetila perioda kada ju je majka napustila ističući da je za nju to najteži period u životu.

– Porodica je za mene sve na ovom svetu. Mnogo sam vezana za oca i sestru, i za njih bih sve učinila. Trenutak kada sam saznala da mama boluje od opake bolesti za mene je bio najteži u životu. Molila sam boga da ozdravi, da joj da snage i verovala da će uspeti da pobedi rak, ali, nažalost, bog je želeo drugačije. Umrla je 2004. godine, a ja sam u poslednjim trenucima bila uz nju. Teško mi je o tome da pričam jer su to bolni trenuci, i te slike mi nikada neće izbledeti pred očima. Dan kada nas je mama napustila za mene je bio najgori u životu – rekla je pevačica jednom prilikom.

Manojlovićeva je više isticala da je ogročena jer veruje da bi njena majka i danas bila živa da doktori nisu napravili veliki propust.

– Moja majka umrla je greškom lekara. Imala je karciniom grlića materice, i to onaj tip koji je u preko 90 odsto slučajeva izlečiv. Kada je imala 37 godina konzilijum lekara je odlučio da neće da joj vade matericu i jajnike jer će možda želeti još da rađa. Lečili su je na druge načine. Ostavili tempiranu bombu u njoj, koja je kasnije eksplodirala.

Pevačica kaže da bi dala sve na svetu da može da vrati vreme i da kaže majci da insistira na vađenju organa. Svesna je da je to nemoguće, živi sa svojim bolom, ali priznaje da ovaj strašni gubitak nije uspela ni da otplače kako treba.

– Nisam odbolovala maminu smrt, a već sam nastupala posle deset dana. Morala sam da zaradim novac za naše sulude običaje: daće i ostale stvari. Niko me nije pitao da li mi se radi, već samo kažu: “Idi pevaj”. Ja pevam, a telo mi drhti, duša mi se raspada, izjavila je svojevremeno pevačica.

Izvor: Espreso.co.rs

Ona je nakon izlaska iz rijaliti programa doživela veliku popularnost, a odmah potom izbacuje prvi singl koji postaje veliki hit

Ena Popov – ima koje i danas izaziva veliku pažnju, a čije se nalazilo na svim naslovnim stranama 2006.godine.

Ona je bila prva rijaliti učesnica kod nas, a Ena i Marko Miljković bili su prvi rijaliti par. Njihovu ljubav su pratili svi gledaoci prvog rijaliti programa u Srbiji “Veliki brat”.

Ona je nakon izlaska iz rijaliti programa doživela veliku popularnost, a odmah potom izbacuje prvi singl koji postaje veliki hit.

Ena počinje sa svojim dečkom, sadašnjim mužem Lune Đogani, Markom Miljkovićem da vodi “Zvezde Granda”.

Nakon te emisije, ona i Marko raskidaju i tada se povlači iz javnosti.

Ipak, čak i 15 godina kasnije Ena izaziva veliko interesovanje, a šta god se piše o njoj prođe zapaženo.

Ena Popov je 2020.godine doživela veliku porodičnu tragediju. Naime, izgubila je oca, koji je, kako prenose domaći mediji, preminuo posle kraće bolesti. Voditeljka je više puta isticala da je otac njena velika podrška u svemu što je radila.

Otac Ene Popov bio je vlasnik jedne privatne firme, ozbiljan poslovni čovek, ali i brižan otac i deda unukama Riji i Mili. Novosadska voditeljka se nije oglašavala povodom tragične vesti i gubitka oca Stevana.

Ona je danas uspešna voditeljka jedne televizijske emisije i osnivač brenda kupaćih kostima.

Inače, Ena je u braku sa Nenadom i imaju dve ćerkice, kojima su dali imena Rija i Mila. Njen muž je opasan šmeker što možete videti i na fotkama.

Za sve vas koji se pitate kako Ena danas izgleda mi vam otkrivamo u nastavku teksta:

izvor: (espreso.co.rs)

Nikada neću zaboraviti. Jednog dana imala sam zavezan rep. Prišla sam da mu dam hranu

Folk pevačica Suzana Jovanović otkrila je kakvo iznenađenje joj je suprug Saša Popović priredio povodom rođendana, kao i kakvu neprijatnost je doživela zbog toga.

Naime, da je Saša Popović ljubitelj životinja dokaz to što je supruzi poklonio ni manje ni više nego majmuna.

– Doneo mi je majmuna u kuću. To je bio rođendanski poklon. Na kraju je završio u zoološkom vrtu jer se on i ja nikako nismo slagali. To je dokaz koliko je Saša lud – rekla je Suzana i opisala jedan događaj sa ljubimcem.

– Nikada neću zaboraviti. Jednog dana imala sam zavezan rep. Prišla sam da mu dam hranu. Obožavao je da jede jabuke i crni luk kad mu presečete na pola. Držali smo ga u bašti, imali smo veliki, stakleni kavez. Meni ispadne ta hrana i ja sam mu malo bliže prišla da dohvatim to što je ispalo da mu dam, i on je mene tad uhvatio za kosu i počeo da me drma i čupa – rekla je Suzana.

– Ja kažem “Sale, izbacuj ovo čudo napolje, molim te”. Poklonili smo ga zoo vrtu, ne znam šta je sada s njim – rekla je pevačica za Telegraf.

izvor: (espreso.co.rs)

Naime, Bajić je sa ocem pozirao nasmejan ispred bogate trpeze i torte sa žutim ružama na kojoj su bile svećice, što se dopalo njegovim pratiocima

U domu glumca Radoša Bajića ukućani su, osim božićnih praznika, imali još jedan razlog za slavlje.

Otac čuvenog glumca, Miloš Bajić, proslavio je 92. rođendan, skromno i u krugu porodice. Radoš se tim povodom oglasio na društvenoj mreži Instagram i objavio njihovu zajedničku fotografiju.

Naime, Bajić je sa ocem pozirao nasmejan ispred bogate trpeze i torte sa žutim ružama na kojoj su bile svećice, što se dopalo njegovim pratiocima.

– Naš narod kaže, ko prvi put udahne život u vreme Hristovog rođenja – srećan je čovek. Moj otac, Miloš Bajić iz sela Medveđe kod Trstenika, rodio se baš tada pre 92 godine. Proslavili smo lepo i skromno. Na mnogaja ljeta, pradeda, deda, svekre, ujače, oče – roditelju moj – napisao je Radoš uz fotografiju i mnoge raznežio.

View this post on Instagram

A post shared by Radoš Bajić – Zvanična strana (@rados.bajic.officialpage)

Glumčevog oca javnost je, podsetimo, upoznala u seriji “Selo gori, a baba se češlja” gde je, rame uz rame sa sinom, glumio kuma glavnog lika Radašina, kojeg tumači Radoš, a tada su mnogi komentarisali da je talenat za glumu Bajić imao od koga da nasledi.

izvor: (blic.rs/espreso.co.rs)

Moj Vuk nije previše romantičan, doduše bio je na početku veze, ali po mom mišljenju, nisu latice ruža posute po podu jedina romantika – rekla je Tamara

Autorka i producentkinja Tamara Grujić otvorila je dušu i priznala da ne spava u krevetu sa svojim suprugom Vukom Đokovićem, već da spavaju u odvojenim sobama, te je otkrila kako to utiče na njihov brak.

Naime, Tamara kaže da je do te odluke došlo sponatano.

– Mi smo tu odluku doneli spontano. Uprkos tome što će mi mnogi zameriti i reći da nije zdravo, volim da spavam s Lenkom, Vuku stoga nije preostalo ništa drugo do da bude u drugoj sobi s našim psom Milicom (smeh). Za sada nismo videli lošu stranu te podele, ali smo oboje svesni da to neće biti zauvek i da zbog toga trenutno više radimo na očuvanju naše intime – rekla je Tamara i dodala.

– Moj Vuk nije previše romantičan, doduše bio je na početku veze, ali po mom mišljenju, nisu latice ruža posute po podu jedina romantika. U njegovom slučaju to je neverovatan smisao za humor. Obožavam kod njega što je duhovit i što smo s vremenom jedno drugome postali i najbolji prijatelji i saradnici. Drago mi je kada mi kaže: “Žule, ja najviše s tobom volim da radim”. Pogledom se dogovaramo, što primenjujemo i u Lenkinom vaspitavanju – rekla je Tamara, a onda otkrila kako se njeni ukućani nose sa njenim mesečarenjem.

– Mesečarim samo kad sam pod velikim pritiskom. Dogodilo se baš skoro da sam ustala iz kreveta, otišla do toaleta, a zatim ušla u Vukovu sobu i izgurala ga napolje. On je, naravno, pokušao da priča sa mnom, ali kada je uvideo da mesečarim, smestio se kraj ćerke. Ujutru je usledio šok – rekla je Tamara za Story.

izvor: (story.rs/espreso.co.rs)

Vruće!

Voditeljka jutarnjeg programa, Marija Savić Stamenić, očarala je sve fotografijom sa mora u izdanju koje oduzima dah.

Marija je trenutno na odmoru, a fotografijom iz plićaka dok se u pozadini vidi prelep pogled na more, i još lepši na jednu od najzgodnijih voditeljki oduševio je sve.

Ona je pozirala u beloj košuljici koju je zavezala ispod grudi, a dole je imala minijaturni donji deo bikinija.

Istakla je savršene noge, ravan stomak na kom se naziru trbušnjaci, uzak struk kakav priželjkuju mnoge žene, i pokazala kakva je “zverka”.

View this post on Instagram

A post shared by Marija Stamenić (@marijasavicstamenic)

– Idemo na plažu… – napisala je Marija na španskom jeziku uz fotografiju koja je izazvala brojne reakcije.

izvor: (srbijadanas.com)

Neki dečaci se smeju, šatro-gospođe se zgražavaju, gmaz se sklanja kao da je žena gubava, ali ta žena nije samo običan siromašni stanovnik Valjeva, ona je dostojanstvena.

Devojka iz Valjeva bila je šokirana i dirnuta slučajnim susretom sa jednom bakom, a svoje iskustvo podelila je na društvenim mrežama.

Njenu priču o dostojanstvu, empatiji i ponosu prenosimo u celini:

„Pekara, prepuna,čekam na red, ljudi se vraćaju sa posla, deca iz škole, podjednako ubijeni u pojam, podjednako svesni samo momenta kad im se piša i kad su gladni.

U jednom trenutku, ulazi stara baka, prebira po torbi, vadi kesu, u kesi sitnina, dinar dva, broji, ozarenog lica, jer shvata da za to nešto ima novca, ljubazno zamoli prodavačicu da joj odgovori na pitanje:

„Imate li možda danas, izvinite?“, prodavačica odgovara da nema tog nečeg.

Svi ćute, niko se ne pita šta li traži. Nikoga ne zanima, pobogu, došla je u pekaru po hranu ne po drogu, i to sa crkavicom!

Baka kreće ka vratima, i kaže: „Hvala Vam, možda je negde ostalo“.

Pitam prodavačicu šta je gospođa htela,a ona mi kaže: „Bajat hleb, jeftiniji je bajat“.

U šoku sam, 20 jeb**ih dinara se u ko zna koliko kuća skuplja, za koricu hleba i to nikoga ne zanima!!!!!!!!!!!

Neki dečaci se smeju, šatro-gospođe se zgražavaju, gmaz se sklanja kao da je žena gubava, ali ta žena nije samo običan siromašni stanovnik Valjeva, ona je dostojanstvena, vredna svakog poštovanja, zašto?

Zato što sam izašla za njom da je zamolim da joj kupim svež hleb, a ona to nije želela, zato što se raspravljam sa njom 20 minuta i ubeđujem da ja to zaista želim i ona postiđeno pristaje, ali mi traži adresu ili mesto gde će, kad skupi još 20 dinara , mi vratiti novac jer mi možda zatreba !!!

Kupujem hleb, izlazim i ona plače i moli me da oprostim što nema i gura mi 20 dinara u džep, dok preko puta nas, valjevska kurvetina, gleda sa visine ženu koja može da je nauči šta je čovek neukaljanog obraza jer se za hleb nije jeb*la, jer nije prosila, jer je htela pošteno da plati svoje osnovne potrebe!

Gospođa baka me uhvatila za ruku, stegla i nakon toga zagrlila, i ja sam srećna zbog toga, i takvi trenuci u životu mi daju snage ne da ne budem nezainteresovana za ono što se oko mene dešava nego da uvek imam čak i mikro-plan kako sistematski uništavati idiote”.

(Izvor: srbin.info)