Grom je pogodio hrast koji je bio star više od sto godina.

U dvorištu porodice Mitrović u Aranđelovcu desila se nesvakidašnja situacija: Začuo se strahovit udarac groma, a onda i prasak u dvorištu.

Tokom nevremena, grom je udario u stari hrast, posle čega je u dvorištu odjeknuo prasak.

Grom je pogodio stari hrast koji je bio star više od sto godina. Bio je uništen, ali Marko Mitrović nije pomerao drvo.

– Videli smo da je grom uništio hrast , ali do jutros nisam pomerao drvo. Izašao sam sa motornom testerom, i krenuo da sečem grane, a zatim sam u samom korenu drveta, video nešto čudno. Razgrnuo sam zemlju, i video sam ćup, koji je pun zlatnika.

– Kada smo izbrojali u njemu se nalazi tačno 2.000 komada, a vrednost se procenjuje na 300.000 evra, možda i više. Tek ćemo videti posle procene – rekao je Marko Mitrović.

izvor: (srbijadanas.com)

FacebookViberMessengerWhatsApp

Jednog dana, britanski par Geri i Anđela Vilijams, iz Lankašira, odlučili su da ode u šetnju plažom blizu kuće.

Kada su zašli u deo u kom nema mnogo ljudi, počeli su da osećaju jeziv smrad mrtve ribe. Zaintrigirani, odlućili su da potraže izvor smrada. Ono što su otkrili je san mnogih ljudi.

Geri i Anđela sapleli su se o čudan „kamen“ koji je imao jako težak miris. U početku, bili su potpuno zgađeni i pomislili su da pobegnu što je pre moguće. Ipak, Gari se setio priče iz vesti koju je video na televiziji. Averzija je odjednom prerasla u uzbuđenje: ovaj kamen je zapravo oblik kitove povraćke.

Tačno ime ovog vrednog produkta je Ambergris i dolazi iz stomačne sekrecije koju proizvode kitovi. S obzirom da je ovo „kamenje“ jako retko, svako može da vredi na hilhade dolare. On se koristi i u industriji parfema i smatra se kao neverovatan fiksator, dozvoljavajući mirisu da traje duže.

Par trenutno pregovara sa kupcima sa Novog zelanda i iz Francuske i njihov kamen od 1.57 kilograma će se najverovatnije prodati za 70.000 dolara. To je skoro kao dobitak na lutriji. I sve to zahvaljujući povraćki kita.

Sledeći put kada budete šetali plažom, obratite pažnju na okruženje i ako vam nešto smrdi, umesto da bežite, proverite!

Vukašina Markovića do pre par godina svi znali isključivo kao Bebana iz serije “Porodično blago”…

Iako su Vukašina Markovića do pre par godina svi znali isključivo kao Bebana iz serije “Porodično blago”, zapaženi uspeh koji je ostvario na muzičkoj sceni sa bendom “irieFM” učinio ga je prepoznatljivim kao muzičara sa sopstvenim imenom i prezimenom.

Ipak, Vukašin se drži podalje od medija, te tako veoma retko odgovara na intimna pitanja, ali je govoreći o svojoj strasti prema motorima, otkrio jedan dosad javnosti nepoznat detalj o svom odrastanju i porodici uopšte.

– Još kao mali sam maštao o motoru, ali se otac tome protivio. Imao je nekoliko teških saobraćajnih nesreća, a posle jedne je ostao invalid. Zato mi nije dozvoljavao da nabavim motor.

– Tek kasnije, sa 24-25, kada sam se odvojio od kuće, moj prvi akt samostalnosti je bila kupovina motora.

– Imao sam svest o svemu, i, evo, već osam godina odgovorno vozim i uživam – skrenuo je odmah priču na drugu temu Marković, ne želeći da otkriva previše, a preneo je Glossy.

View this post on Instagram

A post shared by Vukašin Marković (@vukasin_iriefm)

Vukašin se svakog proleća seli na splav u Beogradu, na kom živi sve do jeseni.

Splav je opremio u potpunosti po svom ukusu, a u nastavku pogledajte kako isti izgleda.

View this post on Instagram

A post shared by Vukašin Marković (@vukasin_iriefm)

izvor: (espreso.co.rs)

Zelena trava u Norveškoj, šuma u pozadini i jedna velika „banda“. Devojčica je okružena sa 14 pasa, odraslih, ali i malih nemačkih ovčara. Otac je odmah počeo da snima prizor.

Nakon određenog vremena, bilo je neverovatno! Malena devojčica je „poludela“ od sreće i radosti! Ona se sa psima juri, igra, a oni u potpunosti prate njenu energiju! Jure po polju, prate svaki njen pokret i uživaju u zajedničkoj igri.

POGLEDAJTE VIDEO:

(Izvor: Stil.kurir.rs)

Koza ojarila „mutanta“ pred zaprepašćenim seljacima

Stočar iz Indije zaprepastio se juče nakon što je jedna od njegovih koza na svet donela jare sa “ljudskim licem” što su komšije videle kao “upozorenje od Boga”.

Koza koja pripada farmeru Šakaru Dasu (46) iz sela Gangapur rodila je nekoliko jarića.

Prvo je bilo normalno, ali je drugo došlo na svet sa natečenim, izobličenim licem koje je podsećalo na čovečiju glavu.

Šakar je rekao da je mladunče rođeno živo uprkos značajnim deformitetima, ali je ubrzo uginulo. Imalo je samo dve zakržljale noge, a pozadi je bilo skroz smežurano.

U Indiji se rođenje deformisane životinje smatra lošim znakom koji donosi maler, kažu meštani.

– Komšije su požurile u našu kuću. Svi su ostali šokirani izgledom jareta – rekao je Šakar

Dasov komšija je dodao da se u mnogim delovima zemlje to se smatra upozorenjem.

– Ljudi vide rođenja mutanta kao znak od Boga – poručio je farmerov sused.

izvor: (objktiv.rs/srbijajavlja.rs)

Popularna pesma grupe “Riblja čorba” nastala je nakon bolnog raskida.

Bend “Riblja čorba” i njen frontmen Bora Đorđević učinili su mnogo za domaći rok, a osim muzike, publici na ovim prostorima su podarili fenomenalnu poeziju.

Jedna od pesama koje su ovu grupu izdvojile od drugih bila je i “Lutka sa naslovne strane”, a godinama se spekulisalo ko je zapravo “ta lutka”.

Jedna od lepotica 1970-ih Latinka Meri Cakić bila je ubeđena da je upravo ona lik po kojoj je stvorena legendardna pesma.

View this post on Instagram

A post shared by Riblja Čorba (@ribljacorbaofficial)

Međutim, Bora Đorđević je to demantovao i priznao da se radi o nekoliko ličnosti.

– Nijedan odgovor nije tačan, a Meri pogotovo nije bila lutka. Radi se o više ličnosti spojenih u jednu i čije su životne priče slične. Reći ću samo toliko da je jedna od njih u Italiji snimala “soft – kor” filmove, dok se u zemlji predstavljala kao ozbiljna glumica; druga je gola svirala violinu na stolu za kojim je sedelo veselo društvo… Mnogo je takvih priča a mnoge su se i prepoznale – napisao ej Bora u svojoj autobiografiji “Šta je pesnik hteo da kaže”.

View this post on Instagram

A post shared by Riblja Čorba (@ribljacorbaofficial)

Tom prilikom je priznao i otkud Merino ubeđenje da je ona “lutka sa naslovne strane”.

Kada je Riblja Čorba bila u usponu, većina bendova je imala plesačicea Bora Đorđević je napravio antibaletsku grupu “Ribetine”.

– Izabrali smo četiri egzemplara iz “Šumatovca”. Tu su bili Meri Cakić, koja je pristala da se pojavi u providnom negližeu, Travolta, moler iz Borče koji je bio ubeđen da je veliki plesač i još dvoje. Niko od njih nije imao pojma sa đuskanjem. Dok smo svirali “Lutku”, pustio sam da kao fol igraju na bini, a oni su zadatak shvatili više nego ozbiljno, na opšte zadovoljstvo prepunog stadiona. Još kad su novine objavile slike razgolićene Meri i ostalih ribetina, ona je stvarno umislila da je baš ona “lutka” – ispričao je Bora jednom prilikom i dodao:

– Kriv sam ko sam đavo za njeno pogrešno ubeđenje. Kad smo snimali šou za TV Beograd (ceo album “Mrtva priroda plus “Lutka sa naslovne strane”), pustio sam Meri da igra sa jednim čičom. Sada više niko nije mogao da je ubedi da ona nije inspiracija za ovaj veliki hit.

I možda nije do kraja razjašnjeno ko je poslužio kao inspiracija za popularnu pesmu, ali baš je “Lutka sa naslovne strane” obeležila susret Bore Čorbe i jedne od najtraženijih manekenki 1970-ih godina Biljane Nevajde Šević.

Njih dvoje su se upoznali sasvim slučajno, tokom gostovanja u jednoj emisiji.

Dok je Bora svirao jednu od najpopularnijih pesmama, “Lutka sa naslovne strane”, prvi put je ugledao lepu manekenku Biljanu, pa su se već tada javile prve simpatije.

Njihova veza je trajala svega šest meseci, a kako je BIljana jednom prilikom otkrila u medijima, razlog raskida je bio što nikada nije mogla u potpunosti da veruje Bori.

Uz to, Biljana se zaljubila u drugog muškarca, pa je napustila i Boru i Beograd i preselila se u Sarajevo.

Kada su se rastali, Bora joj je posvetio tekst pesme “Ostani đubre do kraja”.

Kako je jednom prilikom ispričala Biljana, kada ga ostavila, on ju je pozvao i pročitao stihove koje je napisao.

– Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo ‘Pod lipom’ da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem, kad tamo… Baš kao u pesmi Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete. Sednemo za sto i on mi onako u dahu, iz svoje čuvene sveske, u koju je pisao stihove, pročita Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja! – ispričala je Biljana.

Kako kaže, na početku joj je “đubre” delovalo pomalo grubo, ali se nije potresla.

– U prvi mah mi je to ‘đubre’ zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to ‘đubre’ zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma! Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uopšte me nije doticala – rekla je nekadašnja manekenka jednom prilikom za “Telegraf”.

Izvor: Glossy.co.rs/Espreso.co.rs

Sigurno znate da postoje biljke koje privlače sreću i blagostanje, ali bi trebalo da znate da postoje i one koje donose samo bedu, nesreću i prokletstvo.

Možda ste nekada čuli da kaktuse ne treba držati u kući, ali pored njih postoje još dve biljke koje, ukoliko stoje u unutrašnjosti vašeg doma, odmah treba da izbacite napolje.

Monstera i difenbahija donose lošu energiju.

Ako razmišljate da nabavite kućne biljke, ove dve obavezno izbegnite. Evo i zašto…

Ove dve biljke se smatraju energetskim vampirima. Stručnjaci kažu da ove biljke iscrpljuju mentalnu snagu svojih vlasnika i unose razdor u odnose.

View this post on Instagram

A post shared by SuxsieQ (@suxsieq)

Najnegativniji uticaj imaju na male stanove. Bolje je ipak ako se drže u većim prostorijama nego u manjim.

Difenbahija je otrovna biljka koju ne biste smeli držati dostupnu u kući ukoliko imate malu decu ili kućne ljubimce.

Velika monstera koja se širi i raste predstavlja simbol napretka i prosperiteta u poslovnim prostorima, ali u stanu to nije slučaj.

Izvor: Krstarica.com/Espreso.co.rs

Goran Đurić, iz sela Korenite, otišao je prekjuče na Odeljenje neurologije Opšte bolnice u Loznici da preuzme dokumentaciju o „umrlom ocu“, a u bolničkoj sobi sačekao ga je njegov Dobrivoje (74) živ i raspoložen.

Medicinsko osoblje je, u najmanju ruku, bilo iznenađeno šta od njih traži, i nije im bilo jasno odakle mu informacija da je njihov pacijent preminuo.

Goran je od komšinice iz sela dobio informaciju da je Dobrivoje „upravo umro“. Ona je, praktično, samo prenela poruku od prijateljice, inače medicinske sestre.

– Pošto je reč o ozbiljnoj ženi, odmah smo krenuli da spremamo sahranu – priča nam Goran Đurić.

– Razapeli smo šator i kupili 100 kilograma ribe. Otišli smo i u pogrebnu firmu i odabrali sanduk, dali podatke za umrlicu. Usledilo je pribavljanje papira, pa sam krenuo po dokumentaciju u bolnicu, gde sam zatekao živog oca.

Milan Đurić, rođak Dobrivojev i stric Goranov, pridružio im se u pripremi sahrane. Obrt je bio krajnje neočekivan.

– Nastala je prava ujdurma kako da vratimo ribu. Morali smo šator da sklanjamo, a umrlice samo što nisu bile izlepljene – priča Milan Đurić.

Iz bolnice nije stigao telegram da je umro, niti kakvo zvanično saopštenje. Informacija koju je porodica nezvanično dobila nije proveravana. Krenulo se odmah, kako običaji nalažu, da se „sprema i ono što nema“.

Trebalo je Dobrivoja, dobrog čoveka i domaćina, ispratiti kako treba na večni počinak. Ispostavilo se da je informaciju, ipak, trebalo proveriti u bolnici.

Inače, sahrana Dobrivoja je bila zakazana za danas.

(Izvor: kurir.rs)

Nikad ranije nije mu se dogodilo ništa slično

Znakovi su svuda oko nas, neki ih primećuju dok drugi pored njih lagano prolaze. Međutim, ono što je prošle godine video Miloš Đokić i to u krompiru nemoguće je bilo ne uočiti, ali i shvatiti na sebi svojstven način. Krompir koji je želeo da spremi za ručak zauvek će mu, kako kaže ovaj mladić iz Kuršumlije, ostati urezan u pamćenju.

– Presekao sam krompir i u sredini sam ugledao dve linije koje se preklapaju, a koje liče na pravoslavni krst. Ovako nešto prvi put vidim, pogotovo u krompiru, čuo sam da se ljudima ukazivao krst na drvetu, ali eto, meni baš u krompiru – rekao je Miloš Đokić.

Do ovog krompira došao je sasvim slučajno, kupujući ga u lokalnoj prodavnici. Nikad ranije nije mu se dogodilo ništa slično.

– Shvatio sam to kao neki Božji znak, nadam se naravno da će to biti nešto pozitivno – dodao je Miloš uz osmeh.

Prema njegovim rečima, u pitanju je kopaonički krompir koji se uzgaja u selu Igrište i na Kopaoniku. Karakteriše ga velika krupnoća ploda i organski sistem gajenja jer se uzgaja na većim nadmorskim visinama gde nema štetočina ni krompirove zlatice.

izvor: (rina/espreso.co.rs)

Iako ima 71 godinu, Šerbedžija i dalje poseduje energiju, entuzijazam i posvećenost poslu, a za „Blis puls” kaže da o penziji ni ne razmišlja.

Glumac, pesnik i muzičar Rade Šerbedžija će i ove godine tradicionalno u Beogradu održati prednovogodišnji koncert. Međutim, to neće biti jedini povod da nazdravi jer bi baš tog dana trebalo da dobije još jednog unuka.

Iako ima 71 godinu, Šerbedžija i dalje poseduje energiju, entuzijazam i posvećenost poslu, a za „Blis puls” kaže da o penziji ni ne razmišlja.

– Uopšte je ne zamišljam, niti o njoj razmišljam. Nisam lud da stanem. Još mogu sve da menjam i navike. Evo sada pijem vodu, što je u Beogradu potpuno nezamislivo – kaže Rade dok s uživanjem ispija čašu ovog napitka.

U Srbiji su ga prihvatili kao svog, naročito što se spominje da su mu koreni srpskog porekla, bilo kako bilo, on je uspeo da ostavi pečat i u Holivudu. Postoji anegdota u kojoj pokojni Dragan Nikolić ubeđuje pokojnog Zorana Radmilovića da je Rade zapravo Srbin. Šerbedžija kroz osmeh priznaje da je to tačno i otkriva šta se zapravo dogodilo.

– Zoran me je celog života zvao Hrvatom jer sam iz Zagreba. Meni to nikad nije smetalo. On je mene vezao za Zagreb i ono što donosim iz njega – jekavicu, zagrebački teatar, kulturu gde sam odrastao i formirao se kao glumac… On je voleo tu našu različitost. To je bilo jedno lepo vreme kad to nije bilo bitno. Zašto bih ja njemu pričao da sam Srbin? Imali smo drugih tema, pričali smo pre o ženama, sportu, a ne nacionalnosti. Onda mu je Gaga rekao da su moji koreni srpski, a on se iznenadio, nije se razočarao, zašto bi? Samo je rekao da sada ponovo mora naći svog Hrvata – priseća sa Rade, koji se Beogradu rado vraća.

izvor: (espreso.co.rs)

Godinu dana nakon svadbe rodila je ćerku Maju, a samo dve godine kasnije u njenom domu začuo se i plač sina Marka

Pevačica Snežana Đurišić trenutno uživa u ljubavi sa ginekologom Vanjom Miloševićem, a prethodno je dugi niz godina bila u braku sa čovekom iz svoje branše.

Naime, Snežana je pre veze sa Vanjom bila je bila udata za Slobodana Gvozdenovića, sve dok ih 2013. godine nije rastavila njegova smrt.

Pevačica je supruga Slobodana upoznala sasvim slučajno, još kao učenica četvrtog razreda srednje škole. Ona je već tada imala karijeru i snimljene ploče Poklon bratu za rođendan, Čini mi se, čini.

– Videla sam ga na ulici u Zemunu, ispred zgrade menadžera Ace Meksikanca, kod kog sam pošla da ugovorimo neki nastup. Bio je naslonjen na svoj plavi citroen i zviždao mi. Pomislila sam „kakva prostačina“, a kad je opet zviznuo, okrenula sam se i grubo ga pitala šta hoće. Nikada nisam bila nadmena, ali bezobrazna jesam. Ispričala sam Aci šta se desilo, a on mi je objasnio da je to njihov harmonikaš Sloba. Ispostavilo se da je upravo s njim i njegovim orkestrom trebalo da nastupam u jednoj kafani između Šapca i Loznice.

– Udvarao mi se, a ja sam mislila da bih digla ruku na sebe kada bi me neko naterao da se udam za njega. Nije mi bio ni lep ni interesantan. Ali, te večeri, kada je video da sam nezaintresovana, krenuo je da pokazuje svoje kvalitete, a bio je vrlo šarmantan čovek iz kojeg je sijalo nešto što se ne vidi na golo oko. Rekla sam mu da ćemo videti za susret kad dođemo u Beograd, a potom kasnije zakazala da me čeka kod bioskopa Odeon jedne večeri u pola sedam, posle časova koje sam imala u Matematičkoj gimnaziji. Međutim, došla sam do ćoška, videla ga da čeka, okrenula se i otišla kući – prisetila se pevačica.

Ona je nakon izvesnog vremena, ponovo srela Slobodana, sasvim slučajno:

– Kada sam došla u restoran “Grand” da se dogovorim o gostovanju u Kanadi tokom zimskog raspusta, imala sam šta da vidim. Baš tu je svirao Sloba. Nije mi ni pomenuo to što sam ga ispalila, već me je pitao da li to nas dvoje treba da putujemo. Iako je to bio plan, on nije pošao jer se plašio aviona, a ja sam u Kanadi, a da prethodno nismo izašli niti se dodirnuli za ruke, počela da razmišljam o njemu. Da odlazim na spavanje i budim se s istim mislima. Pored povratka kući, obratio mi se jedan basista i zamolio me da ponesem pisma za nekog Gvozdenovića. Nisam ni znala kako se Slobodan preziva samo po dolasku u Beogradotišla u hotel Central da predam pismo kome treba, a onda sam shvatila da je to upravo Sloba. Od tada, pa dok nije otišao sa ovog sveta nismo se razdvajali – rekla je Snežana za Espreso, čijoj su se želji da se uda mlada roditelji u početku protivili.

– Bila sam maloletna, pa sam morala da sačekam da napunim 18 godina. Počeli smo da se zabavljamo 23. februara, na Slobin rođendan, 6. juna sam napunila 18 godina, a već 11. pobegla za njega. Moji roditelji su bili razočarani u mene, ali i ja u njih. Ipak, to je brzo prevaziđeno i nas dvoje smo se venčali u decembru 1977. godine. To nije značilo da smo radili zajedno, sa mnogim drugim kolegama radio je više, ali nije bio ljubomoran, imao je poverenja i zdrav razum. Jer ako žena hoće, otići će, a uz to, ja sam neko ko ne voli lance.Doduše jednom smo posle 11 godina braka imali krizu i nesporazume koje smo prevazišli razgovorima. Nije bila u pitanju preljuba, ali ljubav je pobedila, jer samo ona može da održi porodičnu zajednicu. U suprotnom, ne vrede ni milioni, naročito ako se bavite estradom, pogotovo danas – priča Snežana.

Godinu dana nakon svadbe rodila je ćerku Maju, a samo dve godine kasnije u njenom domu začuo se i plač sina Marka.

– Mlad čovek može sve da postigne.Nije mi bio problem što sam bila mlada mama. Voli m decu, sve sam stizala. Imala sam majku i svekrvukoji su me odmenjivali kada zbog posla nisam bila tu. Briga se najčešće javljala kada sam bila na putu i odsutna zbog posla, pa čak i kad nije bilo nikakvog razloga za to. Ne bežim od činjenice da imam karijeru koju volim i u kojoj sam uspešna, kao ni od toga da je sigurno imala uticaja na detinjstvo moje dece. Kao što bi i bilo šta drugo da im se desilo u životu, kakav god život bio. Ono što znam je da su i oni, a i njihova deca i moji unuci danas, ponosni na mene i na ono čime se bavim. Možda iz današnje perspektive deluje da sam se udala rano, ali su tada prosto stvari bile drugačije, rfadilo se i osećalo drugačije, a ja sam i tada znala, kao što i znam sada da je bilo pravo vreme. Verujem u sudbinu, ali i u stvari koje osećam, a to je ljubav. Imala sam svoju dozu strahova za vreme obe trudnoće ali, sigurna sam, ništa drugačiju od svih majki. Pa uvek imam dozu straha i brige za decu, čak i kad su odrasli i svoji ljudi – opisuje pevačica za “Espreso” jednom prilikom.

– Bog vam da šansu, vi je iskoristite. Imala sam sreću da provedem toliko vremena sa osobom koju volim i koja mene voli. Sve što se u tom periodu dogodilo bio je rezultat ljubavi, raszmevanja i poštovanja. Slobodan je bio moja najveća podrška, umeo je da me umiri kad treba. Tačno smo se dopunjavali i funkcionisali božanstveno.

– kaže Snežana, koja je supruga poslednji put videla kada ju je dovezao na nastup koji je imala u Beču.

Kad je pošao nazad, Slobodanu je pozlilo i Slobodan je izdahnuo. Ovu kobnu vest Snežana je primila u toku nastupa.

izvor: (espreso.co.rs)

Žena iz Teksasa, htela je da pomogne beskućniku i ponudila mu je da prespava u kući kako bi se sklonio od hladnoće. Kada su svi zaspali te noći, ona se probudila i videla šokantan prizor u svom domu.

66-godišnja žena, čije ime nije objavljeno, živi sama sa dve unuke u Hjustonu. Sa gostinjskom sobom i velikim srcem, ponudila je mesto za spavanje Tomasu Smitu, koji nije imao gde da spava. Svi u kući su otišli na spavanje ili je žena to mislila, kada se probudila zbog nečega što je radio Smit, odmah posle 1 ujutru.

Prema KPRC televiziji, Smit je rekoa da je čuo neki prasak zbog koga je iskočio iz kreveta, ali očigledno to nije probudilo ženu i njene unuke. Smit je pretpostavio da neko pokušava da provali unutra, ali uskoro je shvatio da to nije slučaj. Kada je otvorio vrata vlasnicine spavaće sobe, video je šta je na njoj i brzo je reagovao.

Dim je preplavio kuću jer je eksplozija na tavanu uzrokovala požar. Brižljiva baka bila je još u krevetu, ali je na nju pao deo plafona nakon eksplozije. Smit je požurio da raščisti ruševinu i da je izvuče iz kreveta i kuće na sigurno, ali devojke su ostale zaglavljene unutra.

Heroj beskućnik rizikovao je velike temperature i potencijalno gušenje dimom kako bi se vratio unutra da spase devojčice od 8 i 10 godina iz kreveta. Sa decom u rukama, on je hrabro izašao na prednja vrata, ujedinjujući baku i unuke.

Čudom, svi koji su bili u kući uključujući i Smita izašli su iz kuće nepovređeni, iako je sve u kući spaljeno i uništeno. Nakon 40 godina baki je sve izgorelo pred očima, ali su ona i unuke bile žive i zdrave. I sve to zahvaljujući tome što je želela da pomogne nekome, za koga se ispostavilo da se odmah odužio i to na neverovatan način.

I dok mnogi ljudi ne bi ni razmišljali da pozovu beskućnika u svoj dom noću, zbog brige za sopstvenu bezbednost, možda je ova žena slušala neko svoje unutrašnje čulo. Da on nije bio tu, vatra bi se brzo raširila i možda bi čak izazvala povrede i smrt. Ova iznenađujuća situacija je dokaz da blagoslov ponekada dolazi na najneočekivaniji način.

Internetom kruži jedan veoma zanimljiv tekst koji će malo starije generacije sigurno podsetiti na lepo detinjstvo koje su imale.

On se tiče perioda odrastanja u staroj Jugoslaviji i stvarima koje su tada smatrane normalnim, ali se danas stanje malo promenilo. U nastavku vam tekst prenosimo u celosti.

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes… Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da nosimo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.

Delili smo flašicu kokte, kole ili nare s našim prijateljima i niko nije umro zbog toga. Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte, nare koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolju.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.

Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja a ne zlostavljanje u porodici. I nikad nije bilo problema. Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.

Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali!

Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole.

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, Xbox, nikakve video-igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, „surround sound“, mobilne, kompjutere, internet, četove…

Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe crtanih romana i sve smo to preživeli bez posledica.

Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno. Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon.

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo živeti s tim.

I ti pripadaš toj generaciji?

Čestitam! Možda ćeš želeti da podeliš ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti.

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali. Pozdrav generacijo i živeli. Svako od nas je anđeo sa samo jednim krilom, a leteti možemo tek zagrljeni.“

(Izvor: Telegraf.rs)

Sedam godina majka i ćerka su živele su u maloj kući u Springfildu. Negovale su dobrosusedske odnose, a jednom kad biste ih sreli bilo je nemoguće ih zaboraviti.

Majka, Di Di Blančard imala je 48 godina. Prijateljski nastrojena, uvek je volela odeću u veselim bojama. Ljudi koji su je poznavali govorili su da je uvek imala vremena za tuđe probleme. Njena ćerka Džipsi Rouz bila je vezana za kolica od malih nogu, često je jela na slamku, a povremeno je Di Di morala da joj donosi bocu sa kiseonikom. Nije imala posao zato što se brinula o bolesnoj ćerki, a ako biste je pitali od čega Džipsi boluje, imala je spreman niz bolesti, od epilepsije do genetskih mana.

Beskrajni zdravstveni problemi ostavili su traga na Džipsi, a iako je bila ugodan sagovornik, Di Di je uvek govorila da ljudi treba da budu oprezni zato što ćerka ima oštećenja mozga koja su rezultirala usporenim mentalnim razvojem.

„Mi smo kao par cipela. Jedna bez druge nikako ne ide“, rekla je jednom prilikom Džipsi.

Nekoliko godina ranije sve su izgubile u uraganu Katrina. Humanitarne organizacije i dobrodušni pojedinci pomagali su koliko su mogli, a njih dve, uprkos problemima, odavale su utisak savršene porodice. Delile su dobro i zlo, a zajedno su koristile isti Fejsbuk profil.

Međutim, jednog dana, sredinom juna prošle godine, osvanuo je čudan status.

„Ta kučka je mrtva!“

Bio je 14. jun, a komentari su počeli da pristižu gotovo odmah. Većina je bila zabrinuta, treba li neko da zove policiju, šta ako je samo neko hakovao njihov račun. Da nešto nije u redu pokazao je sledeći status. „Razrezao sam tu debelu svinju i silovao njenu nevinu ćerku… Vrištala je tako glasno LOL“.

Komšinica Kim bila je među prvima koji su reagovali. Nazvala je Di Di, ali niko se nije javio. Suprug Dejvid preporučio je da odmah odu do njihove kuće da provere je li sve u redu sa majkom i ćerkom. Okupljeni susedi počeli su da se brinu. Policija je došla, ali im je trebao sudski nalog za ulazak u kuću. Dejvid je ušao kroz prozor, ali su sve stvari bile na svom mestu. Čak i invalidska kolica su bila na svom mestu, što je samo povećalo zabrinutost. Kako će se samo kretati osoba koja je čitav svoj život privezana za kolica, pitali su se zabrinuti susedi.

Konačno, policija je uz sudski nalog ušla u kuću. Di Di su pronašli u spavaćoj sobi. Umrla je od uboda nožem i bila je mrtva već nekoliko dana. Od Džipsi nije bilo ni traga ni glasa.

Već idućeg dana je Kim organizovala bdenje i prikupljanje novca za sahranu Di Di, a možda i Džipsi. Svako se brinuo zbog nje i svi pomišljali na najgore.

Policija je krenula s prikupljanjem dokaza, a prvi trag dala im je komšinica Alija Vudmansi. Ona je rekla da Džipsi ima tajni profil na Fejsbuku gde komunicira s dečkom koga drži u tajnosti. Nikolas Godedžon i Džipsi poznavali su se dve godine. Bili su zaljubljeni, a njemu nije smetalo što je Džipsi vezana za kolica. Već su razmišljali o porodici, čak su se i dogovorili kako će im se deca zvati.

Idućeg dana policija je otišla do Nikolasove kuće. On se predao. Džipsi je bila s njim, živa i zdrava. I to je upravo najviše zaprepastilo sve.

„Stvari nisu uvek onakvima kakvim se čine“, rekao je šerif Springfilda sledećeg jutra.

Džipsi nije koristila invalidska kolica otkako je izašla iz kuće. Nisu joj nikada ni bile potrebne. Mogla je potpuno normalno da hoda. Ni lekovi joj nisu bili potrebni. Kosa, inače potpuno obrijana, počela je da raste. Di Di joj je čitavog života brijala glavu kako bi ljude uverila da je bolesna i govorila joj je: „Ošišaćemo te, ionako će to sve da otpadne“.

Invalid, usporenog razvoja i privezan za kolica od pre samo nekoliko dana, transformisao se u relativno normalnu i inteligentnu osobu. Sve je bila čista laž.

Pretpostavlja se da je Di Di, odnosno, Klodin Blančard, godinama izmišljala dijagnoze i davala lekove maloletnoj ćerki. Smatra se da je Džipsi davala tablete za smirenje kako bi ostavljala utisak malo usporenog deteta.

Čitava priča je gotovo nemoguća za poverovati. Nekoliko puta su joj operisani očni kapci zato što je majka govorila da ima problema s treptanjem. Majka je na čudan način manipulisala ćerkom, ali i sve ostale ubedila da je devojka bolesna.

Godinama je vodila ćerku po lekarima tvrdeći da ima gomilu zdravstvenih problema. Iako su rezultati uvek pokazivali da je devojka potpuno zdrava, niko nije reagovao. Takođe, Di Di je kao vešt manipulator i prevarant živela i pod drugim imenima i selila se nekoliko puta sa ćerkom. Džipsi je od rođenja trpela neverovatno zlostavljanje.

Tokom suđenja ispostavilo se da je Nikolas ubio Di Di, ali Džipsi prihvata deo krivice. „Moraću da živim sa tim što sam napravila. Pogrešila sam“, rekla je.

Prebačena je u zatvor, nagodila se s tužiocima i trenutno je na odsluženju desetogodišnje zatvorske kazne zbog ubistva majke. Njen advokat kaže da je pravo čudo kako se oporavlja. „Većina mojih klijenata izgubi težinu u zatvoru. Džipsi je dobila više od 7 kilograma u poslednjih 12 meseci“, ispričao je Majkl Stenfild.

„Majka me je naučila da lažem, a ja ne želim da lažem. Želim da budem dobra i poštena osoba“, ispričala je Džipsi svoje planove za budućnost.

Iako se nalazi u zatvoru, Džipsi je kazala da nikada pre nije osećala veću slobodu.

Milica Milša postavila je na instagramu jednu od fotografija iz svog bogatog porodičnog albuma. Na njoj se vidi glumica iz mlađih dana sa svekrvom, majkom njenog supruga, publiciste i scenariste Žarka Jokanovića. Na toj fotografiji Milica je nasmejana i ruku drži preko kolena svekrve koja gleda u nju

Da svekrva i snaja ne moraju uvek da imaju loš odnos, svedoči glumica Milica Milša. Nedavnom objavom na instagramu, Milica je pokazala da može da bude drugačije i da se svrkrva ne zaboravlja lako.

Milica Milša postavila je na instagramu jednu od fotografija iz svog bogatog porodičnog albuma. Na njoj se vidi glumica iz mlađih dana sa svekrvom, majkom njenog supruga, publiciste i scenariste Žarka Jokanovića. Na toj fotografiji Milica je nasmejana i ruku drži preko kolena svekrve koja gleda u nju.

View this post on Instagram

A post shared by Milica Milša (@milicamilsaisakovic)

– Moja dobra i lepa svekrva Sloba, naše nebo i sunce rođena je na današnji dan. Mila moja Slobice nek ti u večnosti pevaju rođendansku pesmu divni anđeli, nek se ceo nebeski svod smeši i veseli jer si ti samo radost donosila i bila primer kako koračati pravim putem kroz život, uzor za plemenitost i dobrotu. Moja si sreća i radost od prvog našeg susreta, zahvalna sam ti što si mi ulepšala život, što si rodila i što si mi dala Žarka, što si uvek bila naš stub i oslonac. Znam da si i dalje tu, osmehuješ se i čuvaš nas. Volimo te večnom ljubavlju.

izvor: (espreso.co.rs)

Tužna sudbina “kraljice nad kraljicama”…

Pevačicu srpske i romske muzike Vidu Pavlović, koja je tokom bogate karijere stekla epitet “kraljice romske muzike”, decenijama su mnogi smatrali najraskošnijim glasom, ali njen život je i pored velike popularnosti bio pun bola.

Vida je rođena u Futogu 1945. godine, a pevanjem je počela da se bavi veoma rano – kada je sa 14 godina pridružila ujaku, kafanskom muzičaru.

Rano se i udala – u petnaestoj godini venčala se sa muzičarem Aleksandrom Pavlovićem. Pobegla je iz svog rodnog kraja, od roditelja, i sa suprugom se preselila u Sarajevo. Posle 10 godina pevanja po kafanama snimila je svoju prvu ploču koja je prodata u čak pola miliona primeraka. Njen život tada je krenuo novim tokom, ali usledile su i nove promene.

Na vrhuncu karijere napustila je prvog supruga i Sarajevo i sa dva kofera došla u Beograd. Tada upoznaje svog drugog supruga, takođe muzičara Stevu Jovanovića, sa kojim je bila u burnom braku 27 godina.

Iako je imala veliku popularnost, bila obožavana pevačica, veoma tražena i dobro plaćena, Vida je ipak bila nesrećna. Zamišljala je da će živeti u bajci, sa mnogo dece, ali realnost joj je “lupila šamar”. Njen privatan život nije nimalo ličio na bajku. Nije krila koliko je nesrećna što nemaju dece, a razočarana i tužna utehu je pronalazila u alkoholu. Kada im se brak raspao, Vida i Steva još neko vreme su živeli pod istim krovom, ali u odvojenim delovima kuće.

Kada joj se zdravstveno stanje pogoršalo morala je da prestane da pije, ali je poslednjih godina života i dalje imala velikih problema sa visokim pritiskom upravo zbog višegodišnjih navika.

– Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav. “Pa, gde si kraljice, ništa bez tebe!” Rekoh: “Ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju!” Nema šanse, kažu” – rekla je pevačica u jednom od poslednjih intervjua.

Svoju tugu prenela je kroz mnoge pesme, dirajući pravo u srce publiku u čitavom regionu, ali i kolege koje su je zvale “kraljicom nad kraljicama”.

izvor: (srbijadanas.com)

Tražila ga punih 9 godina: Očajna žena (48) pronašla muža, a onda je usledio šok!

Suprug 48-godišnje Karen Marks, Adam Marks, nestao je iz porodičnog doma 2005. godine bez ikakvog objašnjena, bez i jedne jedine reči.

Očajna žena provela je punih devet godina neumoljivo tražeći ga. Kada mu je konačno ušla u trag, krajem 2014. godine i to putem Fejsbuka, usledio je pravi šok.

Naime, Karen je saznala da je njen muž svih ovih godina živeo u istoj državi kao i ona, samo pod porodičnim krovom neke druge žene. Mark je bio srećno oženjen po drugi put.

„Samo sam pomislila kako je mogao da se oženi? Jesam li ja mrtva? Šta je uradio sa mojim identitetom“, objašnjava očajna supruga za Dejli Mejl.

Prevarena žena je svog supruga prijavila policiji, optuživši ga za bigamiju, proneveru i davanje lažnog iskaza prilikom sklapanja drugog braka.

Međutim, to nije bio prvi put da je Marks napustio porodičnu kuću. Samo godinu dana nakon venčanja, otišao je iz kuće, ostavivši poruku u kojoj objašnjava da ne može da trpi decu svoje žene.

„Prvi put kada me je napustio osećala sam se kao da mi je neko rukom iščupao srce iz grudi. Rekao mi je da je sve to moja krivica i da nije mogao da podnese moju decu“, priseća se Karen.

Nekoliko meseci kasnije, ipak se vratio.

Poslednji put je otišao bez reči, a Karen mu je jednom zauvek zatvorila vrata svoga doma.

Postavlja se pitanje: Vredi li puštati natrag onog ko jednom ode?

Način na koji se ophodite prema novčanicama, kažu naši stari, može uticati na finansijsku situaciju u kući. Evo kako treba raditi sa parama prema narodnom verovanju.

Kada pozajmiti pare i tražiti povišicu
Povišicu treba da tražite u sredu tokom dana. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. Kako kažu verovanja, ujutru treba davati i uzimati zajam, zato što bilo kakve operacije s parama koje obavljate uveče ili noći vode u propast. Trudite se da nikada ne tražite zajam, a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži.

Plata treba da prenoći
Da bi novac koji ste zaradili „voleo“ vašu kuću, onog dana kada dobijete platu nemojte da potrošite nijedan dinar. Cela suma trebalo bi, po verovanju, da prenoći u vašem domu.

Šta se ne pozajmljuje komšijama
Ne valja pozajmljivati komšinici hleb ili so jer novčana sigurnost može da napusti vaš dom i ode u komšijsku porodicu.

Kućna pravila za pun budžet
Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom.

Kada džepovi donose novac
Džepove odeće koja visi u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. Pare ne vole iscepane džepove ili otpalu dugmad.

Staro verovanje o metlama
Da bi u kući bilo para, metlu treba da postavite drškom nadole.

Napravite trougao od novčanice
U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od savijenu u trougao. Takođe, u novčaniku treba da postoji i srećna moneta – prvi zarađen novac ili onaj dobijen od dobrog čoveka. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je talisman finansijske sigurnosti. U suprotnom, pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze do vaše ruke.

Čuvajte kovanice
Nikada ne držite novčanik prazan, neka u njemu bude makar po koji novčić. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi.

Ne kradite tuđu sreću
Dobijene pare na kocki, zarađene nepošteno, nađene ili pocepane, ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite.

Čuvajte krupnu novčanicu
U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati krupnu novčanicu, koja će se napuniti vašom energijom i početi da privlači novac, piše Lisa.rs.

(Izvor: Srbijadanas.com)

Legenda se pročula pa danas i turisti dolaze na ovo mesto

Tragedija je iznenada zadesila uglednu porodicu Valter u Frajburgu u Nemačkoj 1867. kada je Karolin, devojka od samo 16 godina, preminula nakon što je dobila tuberkulozu, piše portal Viralnova.

Porodica je bila skrhana bolom, a Karolinina sestra – Selma, tražila je da se na grobu napravi replika Karolin u prirodnoj veličini kako leži u postelji, kao da je tek zaspala nakon što je čitala knjigu. Spomenik je postavljen uz zid lokalnog groblja, na mirno i tiho mesto obraslo travom i drugim rastinjem.

Nedugo nakon Karolinine sahrane, kada je cveće sa pogreba već počelo da truli, Selma je počela da primećuje da neko uporno donosi nove, sveže ruže i ostavlja ih pored ruku skulpture.

Meseci i godine su prolazili, a cveće se uvek iznova i iznova pojavljivalo. Čuvar groblja nije mogao da pomogne u razrešavanju ove misterije, a čitava priča se pročula po Nemačkoj.

Porodica je pričala da Karolin nikada nije pominjala nekog momka ili eventualno simpatiju iako je postojalo opšte mišljenje da cveće mora da ostavlja neka zaljubljena duša.

Ipak, svi oni sada su davno pokojni, a sveže cveće svakog jutra je u ruci skulputre!

Procenjuje se da je preko 50.000 ruža do sada ostavljeno na grobu Karolin Valter. Danas to verovatno čine turisti, ali ko ih je nekada donosio i zašto, zauvek je ostalo misterija.

izvor: (objektiv.rs/espreso.co.rs)

Ona je njegova najveća ljubav.

Glumac Nenad Okanović postao je poznat u seriji “Selo gori, a baba se češlja” gde je tumačio lik sina Dragana.

Međutim, o njegovom privatnom životu malo se zna, te tako mnogi ne znaju da je glumac već dugi niz godina u srećnom braku.

Naime, Nenad i Željana 17 godina su u braku i imaju dva sina, Danila i Trifuna.

Ljubavna priča Nenada i Željane datira od srednjoškolskih dana. Oni su romansu otpočeli u drugom razredu gimnazije, a 2004. godine stali su na “ludi kamen” i jedno drugom zakleli se na večnu ljubav.

View this post on Instagram

A post shared by Željana Okanović (@desire.travel.inspire)

Glumac je jednom prilikom za medije ovako opisao njihov početak ljubavi:

View this post on Instagram

A post shared by Željana Okanović (@desire.travel.inspire)

„Željanu sam startovao za doček Nove 1997. godine na jednoj žurki. Pitala me je šta radim, a ja sam joj odgovorio: ’Čekam tebe’. Tada sam joj rekao da mi se sviđa i da bih voleo da se zabavljamo. Ona mi je odgovorila: ’Jao, pa kako, mi smo samo drugari’. Od te večeri počeli smo često da se čujemo telefonom, da pričamo i da se viđamo, i 22. marta 1997. zvanično smo počeli da se zabavljamo. Tada je pao i naš prvi poljubac.“

izvor: (espreso.co.rs)

Ukoliko imate bolove u glavi, važno je da znate trik uz pomoć voća. Naime, za borbu protiv glavobolje dovoljna vam samo jedna banana. Jedna očajna žena odlučila je da stane na put neumoljivom bolu.

„Osetila sam jaku glavobolju koja me po ko zna koji put probudila i nisam htela da pijem još jedan lek koji neće dati rezultat, već će mi samo iritirati želudac.

Setila sam se saveta komšinice da probam jedan trik sa bananom. Pojela sam celu bananu, a koru nisam bacala već sam je ostavila u frižideru da se ohladi. Petkaestak minuta kasnije izvadila sam koru, legla u krevet i udobno se smestila dok mi je kora hladila čelo.

Osetila sam malo pojačanje osećaja i pulsiranje koje je polako usporavalo. Nedugo zatim, toliko me je ovaj postupak opustio da je glava prestala da me boli i ja sam zaspala. Probajte obavezno ako imate problema sa glavoboljom“, ispričala je ona.

(Izvor: Kurir.rs)

Zora Tešević iz Užica i sa 77 godina ide u nadnicu. I u svojoj osmoj decenije među prvima je na putu za Arilje da i ove godine bere ne samo maline već i borovnice i kupine.

„Već pet godina radim kod istih ljudi. Prošle godine sam tri meseca bila u nadnici, čovek kod koga sam brala kupio mi je tortu 12. avgusta za moj 77. rođendan“, rekla je Zora za „Glas Zapadne Srbije“.

I pored tragedeije koja ju je zadesila, sahranivši oba sina, utehu pronalazi u radu.

„Prošle godine mi je umro sin od 57 godina, odmah posle četrdesetodnevnog pomena otišla sam da radim.

Nabrala sam 118 kg kupina, ostali radnici dođu samo da beru maline budu mesec dana i odu, a ja ostanem i za kupinu i borovnicu. Zaradila sam 1.100 evra“, priča Zora i dodaje da je sve što je zaradila dala za spomenik.

I ove godine posle godišnjice krenula je u branje iako za sebe kaže da i nije nekog zdravlja, pije redovno lekove i pored rada od jutra do mraka pomogne i gazdarici da postavi večeru i ponekad opere sudove.

Baka Zora živi sama, ali živi za dve unuke, od kojih je jedna magistrirala ekonomiju, a druga je defektolog.

„Imam ja svoju penziju od 200 evra, nekada sam radila na administrativnim poslovima u Regionalnim SIZ-ovima u Užicu, to je za mene dovoljno. Ovo što zaradim u nadnici ove godine ide mojim unukama“, priča ponosno baka Zora.

Teševići imaju porodično imanje u Višegradu, tamo je Zora već posadila baštu i kaže da nema šta nema, a često ga i posećuje jer je tamo sahranila svoje sinove.

(Izvor: Bktvnews.com/Glas Zapadne Srbije)

Serija “Bolji život” postigla je ogromnu gledanost u bivšoj Jugoslaviji. Petočlana beogradska porodica Popadić (muž, žena, dva sina i kćerka) suočavala se sa svakodnevnim problemima u društvu, a u ulozi glavnog junaka, glave porodice Popadić, bio je Marko Nikolić.

Njegovu suprugu Emiliju tumačila je naša čuvena glumica Svetlana Bojković, čiji nam je lik slomio srce kada je prevarila svog Dragišu sa profesorom njenog mlađeg sina Bobe (Dragan Bjelogrlić), koga je tumačio Voja Brajović, u seriji poznatiji kao “Terminator”.

Za tu aferu ubrzo je saznala i Terminatorova žena Lelica koju je igrala glumica Ljiljana Lašić, a koja je umalo jednom prilikom ušla u fizički obračun sa Emilijom.

Ljiljana je bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, lepotica za kojom su se svi okretali, a onda se povukla sa malih ekrana.

Četrdeset godina je bila stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, a veliku popularnost širom Jugoslavije stekla je i ulogom Tine u čuvenoj TV-seriji “Pozorište u kući”.

Osim glumom, Ljiljana Lašić uspešno se bavi i pisanjem, a neki od njenih tekstova su i dramatizovani, na primer predstava „Jasmin na stranputici“.

Rođena je u Kragujevcu, danas ima 75 godina!

izvor: (espreso.co.rs)

Aleksandra i Filip ne mogu da dočekaju sledeću godinu.

Prija i Filip ne kriju koliko su srećni. Trogodišnji sin Aleksandar njihov je centar sveta pa porodica svakim danom sve više priželjkuje i dan kada će postati bogatiji za još jednog člana.

Na srećne vesti da će po drugi put postati roditelji javnost će morati još malo da sačeka, jer kako je pevačica potvrdila sledeća godina doneće krunu njene karijere – koncert u “Areni”.

– Već dve tri godine me pitaju za koncert u “Areni”, ali ja nikada nisam želela da žurim sa tim jer verujem da za sve postoji vreme, prosto osetiš kada je trenutak. Tako da ja sa velikim oduševljenjem sada mogu da otkrijem da smo mi zakazali “Arenu”. Još uvek datum ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali “Arena” je zakazana za sledeću godinu – već sada je uzbuđeno priznala Aleksandra za emisiju “Ekskluzivno”.

Na pitanje o drugoj trudnoći sa osmehom je odgovorila:

– Volela bih da rodim ćerku, da Aki ima sestru. Nismo ni Aleksandra planirali, pa se desio.

izvor: (espreso.co.rs)

Ponašala sam se kao 20-godišnjakinja, iako sam imala samo devet godina. Počela sam da pijem, drogiram se i družim sa starijim osobama izjavila je ranije Tresa

Tresa Midlton iz Engleske nije imala lako detinjstvo, a mnoge nedaće i okrutne stvari zadesile su je tokom odrastanja.

Majka joj je bila beskućnica, a ona je počela da živi u Andaleu u Škotskoj, zajedno sa bratom.

– Ponašala sam se kao 20-godišnjakinja, iako sam imala samo devet godina. Počela sam da pijem, drogiram se i družim sa starijim osobama – izjavila je ranije Tresa.

Na njenom telu počele su da se primećuju promene, a jedan porodični prijatelj je posumnjao da je trudna. Uradili su test koji je bio pozitivan.

Najveća Tresina želja je da Arijana ima normalno detinjstvo, da zna da je voljena i bezbedna.

Ona sama to nije imala. Njena majka Trejsi Talons je bila alkoholičarka i zavisnik od droga i Tresa bi često dočekala jutro plačući, dok se majka opijala na žurkama.

Ova nesrećna žena, danas ima 28 godina i samo jednu želju.

– Nadam se da ću jednog dana uspeti da povratim svoju ćerku! Želim da zna da je puno volim i sve bih uradila za nju! Za mene će biti strašan dan onda kada sazna da je njen ujak zapravo i njen otac. Nadam se da neće biti ljuta na mene…- izjavila je Tresa.

izvor: (espreso.co.rs)

Neverovatno je prosto, ali i genijalno u isto vreme.

Kada vas saobraćajna policija zaustavi, prilaze sa zadnje strane, a vi u retrovizoru možete videti kako policajac
dodiruje gepek ili drugi deo automobila vašeg auta. Naravno, pod uslovom da ste obratili pažnju.

Međutim, da li znate razlog za to? Neverovatno je prosto, ali i genijalno u isto vreme.

Ako vozač napravi neko krivično delo, u toku samog zaustavljanja ili kasnije, bilo da povredi policajca ili nekog drugog, zbog otiska prsta koji je policajac ostavio predstavlja značajan dokaz. Otisci prstiju koji su ostali na automobilu mogu dokazati da je policajac zaista prišao vozilu i imao susret s određenim vozačem. U slučaju nužde, vozač koji je ostavio svoj automobil i pobegao se može locirati na osnovu otisaka prstiju na njegovom automobilu.

A još jedan razlog za dodirivanje gepeka jeste provera da li se neko nalazi u njemu, odnosno da li je kidnapovanje u pitanju. Ova procedura prvobitno se razvila kako bi policajci malo uplašili vozača i ostale osobe u vozilu.

U slučaju da vozač ima neke nelegalne supstance ili oružje, odmah će krenuti da ih sakrije pre nego što policajac stigne do prozora, a iznenadno kuckanje može da ga zbuni i tako poveća šansu da hvatanje.

Ova praksa se polako napušta u SAD zbog velikog broja napada na policajce jer kuckanjem odaju svoju poziciju i tako olakšavaju kriminalcima da ih iznenade i napadnu.

Policajci ne dodiruju samo gepek, već i zadnji far automobila iz potpuno istog razloga, a u nekim situacijama to im daje dovoljno vremena da procene situaciju i ima li opasnosti.

izvor: (pink.rs)

Koliko vremena je prošlo otkako ste poslednji put videli neku malu kuću, a toliko lepu i utopljenu u prirodu da ste ostali bez komentara? Ne znamo kada vam se poslednji put desilo tako nešto, ali smo sigurni da ćete upravo sada ostati bez komentara.

Naime, na planini Maljen sagrađena je mala vikendica koja je toliko jednostavna, a toliko posebna, da nikoga ne može ostaviti ravnodušnim, pa čak ni one koji vole luksuz i raskoš.

Tijana i Andreja Mitrović, koji se bave projektovanjem i dizajniranjem su tvorci ove vikendice koja je trebalo da pokaže kako moderna i tradicionalna arhitektura može da se spoji, pa su za krajni rezultat svoje ideje dobili vikendicu na obroncima Maljena, koja se savršeno uklapa u okolinu.

Inspirisani su bili srpskom tradicionalnom brvnarom, a planinski objekat je dimenzijama usklađen s prirodnom vegetacijom, niskim zimzelenim rastinjem, dok je njegov oblik proistekao iz planinskih uslova i uklopljen je u otvoreni, strmi i kameniti teren.

Ova kućica je smeštena na južnoj strani planine i uzidana je u padinu zbog čega je i zadržala autentičnost planinskih brvnara, a njene fotografije su objavljenje na BLOGU.

Verovali ili ne, iako deluje kao veoma mala, ova vikendica može da primi i do sedam ljudi. Na dva sprata je, pa je u njenom donjem delu smeštena kuhinja, dnevna soba i trpezarija, a na spratu se nalazi kupatilo i velika prostrana spavaća soba iz koje se pruža predivan pogled na pejzaž.

Sve ovo je deo projekta mladih arhitekata Srbije, a koliko je uspešan i koliko je zadivio svet pokazuje činjenica da su vest o ovoj vikendici preneli i vodeći svetski magazini iz sveta arhitekture „Wallpaper“ i „Archaily“.

Nadam se da se i vama dopala kao što je i nama.

(Izvor: Telegraf.rs)

Ljudi su pričali da je sahranjen sa bogatstvom

Nepoznati razbojnici raskopali su grob biznismena Aleksandra Jankovića (64), zvanog Hina, na groblju u Bačkom Petrovom Selu, jer su čuli glasine da je sahranjen sa gomilom novca, nakita i dukata.

Razbojnici su, međutim, ostali praznih šaka jer u sanduku nisu našli ništa, pa su ostavili uništen i oskrnavljen grob za sobom i pobegli.

Mihajlo Janković, sin preminulog Aleksandra, ispričao je za Informer da je njegov otac preminuo pre pet nedelja, krajem februara, i da je i ubrzo zatim sahranjen na lokalnom groblju u Bačkom Petrovom Selu.

– Prošle sedmice pozvali su me iz komunalnog preduzeća koje brine o groblju i javili mi da je grob mog oca raskopan. Kako su mi rekli, čuvar groblja je zatekao oskrnavljen grob, pa je odmah zvao svoje nadređene, a oni su obavestili policiju – rekao je Mihajlo i dodao:

– Odmah sam otišao na groblje i tamo sam zatekao inspektore koji su obavljali uviđaj. Video sam da je grob otkopan i da je jedan deo očevog sanduka otvoren. Poklopac je bio podbočen nekom daskom, kako se ne bi zatvorio. Policajci su mi posle rekli da su pljačkali izvukli jastuk ispod očeve glave i odneli ga, verovatno su mislili da je u jastuku bilo zašiveno nekakvo blago, što je obična glupost – rekao je Mihajlo.

Prema njegovim rečima, njegov otac je bio uspešan preduzetnik, imao je nekoliko kuća, kao i tri firme koje su uspešno poslovale trgujući perjem i tekstilnom robom.

– Moj otac je bio imućan i svi su to znali u ovom kraju. Verovatno je zbog toga počela da kruži priča po selu da je sahranjen sa velikim bogatstvom. Te priče su čak stigle i do mene, ali to naravno nije tačno. Međutim, kad jednom krene neki trač, niko ga više ne može zaustaviti. Čak i oni koji su u početku znali da je to izmišljotina, posle izvesnog vremena počnu da se pitaju da ipak nismo sahranili oca sa nekakvim blagom. Ljudi su čudo – priča očajni sin pokojnika.

– Vest o skrnavljenju groba me je veoma uznemirila. Teško mi je palo što sam sahranio oca, koji nije bio u poodmaklim godinama, a sad mu je još neko i oskrnavio večnu kuću. Zlotvori ga ne puštaju ni da počiva u miru. Nadam se da će razbojnici vrlo brzo biti uhapšeni i da će celo Bačko Petrovo Selo konačno shvatiti da moj otac nije sahranjen s blagom, već kao i svako drugi. Očev grob smo opet sredili i nadam se da mu niko više neće narušavati večni mir – napominje Mihajlo.

izvor: (informer.rs/espreso.co.rs)